Књига пророка Језекиља 10:1-22, Књига пророка Језекиља 11:1-25, Књига пророка Језекиља 12:1-28 NSP
Књига пророка Језекиља 10:1-22
Божија слава напушта Јерусалим
Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи.
Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори.
Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима, донеси га и стани поред точка“, један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука.
Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско.
Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима.
Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог.
Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.
Књига пророка Језекиља 11:1-25
Суд над израиљским вођама
Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“
Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’
Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“
Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“
Обећање о повратку Израиља
Тада ми дође реч Господња: „Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’
Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’
Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’
А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“
Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.
Тада је виђење које сам имао отишло од мене. Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.
Књига пророка Језекиља 12:1-28
Симбол изгнанства
Дође ми реч Господња: „Сине човечији, ти пребиваш усред одметничког дома, који има очи да види, али не види, има уши да чује, али не чује; јер одметнички су они дом.
А ти, сине човечији, спреми себи ствари за изгнанство и по дану, на њихове очи, пођи у изгнанство. Пођи у изгнанство из свога места и на њихове очи иди у друго место, не би ли како увидели да су одметнички дом. Изнеси своје ствари по дану, на њихове очи, као изгнаничке ствари. Увече, на њихове очи, изађи као они што иду у изгнанство. На њихове очи прокопај зид и прођи кроз њега. Изнеси их по мраку, на њихове очи, носећи их на рамену. Покриј своје лице да не видиш земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом.“
Учинио сам како ми је заповеђено. Изнео сам своје ствари по дану, као изгнаничке ствари, а увече сам својим рукама прокопао зид. Изашао сам по тами, на њихове очи, носећи своје ствари на рамену.
Ујутро ми дође реч Господња: „Сине човечији, зар те дом Израиљев, тај одметнички дом, није питао: ’Шта то радиш?’
Ти им реци: ’Говори Господ Бог: ово је пророштво за кнеза у Јерусалиму и за сав дом Израиљев, који је у њему.’ Реци:
’Ја сам знак за вас; како сам ја учинио, тако ће бити учињено њима, кад оду и изгнанство као робље.’
Кнез који је међу њима носиће по мраку своје ствари на рамену, па ће изаћи. Прокопаће зид да би изашао, и покриће лице да не би видео земљу. А ја ћу бацити мрежу преко њега, те ће се ухватити у моју замку. Затим ћу га довести у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети; умреће тамо. А оне што су око њега, његове помоћнике и сву његову војску, ја ћу расејати на све стране; исукаћу мач и гонити их.
И знаће да сам ја Господ, кад их расејем међу народе, и разаспем по земљама. Ипак, неке од њих ћу сачувати од мача, глади и заразе, да би причали народима међу које буду доспели о својим гадостима. Тада ће знати да сам ја Господ.“
Дође ми опет реч Господња: „Сине човечији, једи свој хлеб с дрхтањем, и пиј воду са страхом и бригом. Реци народу земље: ’Говори Господ Бог, становницима Јерусалима у израиљској земљи: свој ће хлеб јести с бригом, и своју воду пити с ужасом, јер ће им земља опустети и остати без ичега због насиља његових становника. И знаће да сам ја Господ, кад градови буду похарани, а земља се претвори у пустош.’“
Нема одлагања
И дође ми реч Господња: „Сине човечији, каква је то изрека коју имате за земљу Израиљеву? Јер кажете: ’Дани одмичу, а свако виђење пропада!’ Стога им реци: ’Говори Господ Бог: ја ћу ућуткати ову изреку и више је неће користити у Израиљу.’ Реци им: ’Примакли су се дани да се свако виђење испуни. И неће више бити лажних виђења ни заводљивих прорицања у дому Израиљеву. Јер кад ја, Господ, изрекнем што изрекнем, реч ће се испунити без одлагања. Наиме, у ваше ћу дане, о, доме одметнички, изрећи реч и испунити је – говори Господ Бог.’“
Дође ми реч Господња: „Сине човечији, ево дом Израиљев говори: ’Виђење које он види односи се на далеке дане; он то пророкује за далека времена.’
Зато им реци: ’Овако каже Господ Бог: неће се више одлагати ни једна од мојих речи које сам рекао; све што сам рекао, то ће се испунити – говори Господ Бог.’“
