Књига пророка Језекиља 1:1-28, Књига пророка Језекиља 2:1-10, Књига пророка Језекиља 3:1-27 NSP
Књига пророка Језекиља 1:1-28
Виђење небеских кочија
У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.
Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.
Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. Свако је имало четири лица и четири крила. Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.
Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. Бића су трчала и враћала се као муња.
И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима.
Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима.
Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила.
Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.
То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.
Књига пророка Језекиља 2:1-10
Виђење о свитку
Он ми рече: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.“ И како ми то рече, уђе у мене Дух и постави ме на ноге. Тада сам чуо како ми говори.
Рече ми: „Сине човечији, шаљем те Израиљцима, отпадничком народу који се побунио против мене. Они су се, као и њихови очеви, бунили против мене све до данас. Шаљем те међу тврдоглаве и непокорне синове да им кажеш: ’Говори Господ Бог.’ Послушали или не – јер су отпаднички дом – знаће да је пророк био међу њима. А ти, сине човечији, немој се бојати ни њих ни њихових речи, макар те притиснули драчем и трњем, макар седео на шкорпијама. Не бој се њихових речи и не дај се смести пред њима, јер су отпаднички дом. Пренеси им моје речи, било да их послушају или не, јер су отпадници. А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“
Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.
Књига пророка Језекиља 3:1-27
Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.
Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.
Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“
Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“
Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.
Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.
Језекиљ на стражи
Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: „Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.
Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“
Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.
Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.
