2. Мојсијева 6:13-30
Но, Господ је поновио што је већ рекао Мојсију и Арону: заповедио им је да иду к Израиљцима, и да кажу фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.
Рувимов, Симеунов и Левијев родослов
Ово су главари родова.
Синови Израиљевог првенца Рувима:
Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.
То су родови Рувимови.
Синови Симеунови:
Јемуило, Јамин, Аод, Јакин, Цохар и Саул, син једне Хананке.
То су родови Симеунови.
Ово су имена Левијевих синова с њиховим родословом:
Гирсон, Кат и Мерарије.
Левије је живео стотину тридесет седам година.
Гирсонови синови су:
Ловеније и Семај са својим породицама.
Катови синови су:
Амрам, Исар, Хеврон и Озило.
Кат је укупно живео стотину тридесет три године.
Мераријеви синови су:
Молија и Мусија.
То су Левијеви родови по својим породицама.
Амрам се оженио својом тетком Јохаведом, која му је родила Арона и Мојсија.
Амрам је укупно живео стотину тридесет седам година.
Исарови синови су:
Кореј, Нефег и Зихрије.
Озилови синови су:
Мисаило, Елисафан и Ситрија.
Арон се оженио Јелисаветом, ћерком Аминадавовом, сестром Насоновом, која му је родила Надава, Авијуда, Елеазара и Итамара.
Корејеви синови су:
Асир, Елкана и Авијасаф.
То су Корејеве породице.
Аронов син, Елеазар, се оженио једном од Футилових ћерки, која му је родила Финеса.
То су главари левитских родова по својим породицама.
То је онај Арон и онај Мојсије којима је Господ рекао: „Изведите Израиљце из Египта по њиховим четама.“ То су исти Мојсије и Арон који су рекли фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.
Завршетак извештаја о Мојсијевом послању
Оног дана кад је Господ говорио Мојсију у Египту, рекао му је: „Ја сам Господ. Реци фараону, египатском цару, све што ти ја кажем.“
Али Мојсије одговори Господу: „Невешт сам ја у говору. Како ће ме фараон послушати?“
2. Мојсијева 7:1-25
Господ је одговорио Мојсију: „Види! Поставио сам те да будеш као Бог фараону, а твој брат Арон биће твој пророк. Ти ћеш говорити све што сам ти заповедио, а Арон ће рећи фараону да пусти Израиљце из своје земље. Ја ћу, пак, отврднути фараоново срце, и извести много својих знакова и чуда у Египту. Пошто вас фараон неће послушати, ја ћу замахнути својом руком на Египат и ударити га великим казнама, па ћу извести своје чете, свој народ, Израиљце, из Египта. Кад пружим своју руку на Египат и изведем Израиљце из њихове средине, Египћани ће знати да сам ја Господ.“
Мојсије и Арон су учинили онако како им је Господ заповедио. Мојсију је било осамдесет, а Арону осамдесет три године кад су говорили с фараоном.
Штап се претвара у змију
Господ рече Мојсију и Арону: „Кад фараон затражи од вас: ’Учините какво чудо’, ти онда реци Арону: ’Узми штап и баци га пред фараона’, а штап ће се претворити у змију.“
Мојсије и Арон ступе пред фараона и учине онако како им је Господ заповедио. Арон баци штап пред фараона и пред његове дворане, који се претвори у змију. Али фараон позове мудраце и гатаре, те ови врачари учине исто својим чарањем. Сваки од њих баци свој штап, и сваки се претвори у змију. Међутим, Аронов штап прогута њихове штапове. Али фараоново срце је отврднуло, те их није послушао, баш како је Господ и рекао.
Прва пошаст: крв
Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“
Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“
Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.
Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила. Тако је прошло седам дана од како је Господ ударио Нил.
2. Мојсијева 8:1-32
Друга пошаст: жабе
Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Говори Господ: „Пусти мој народ да ми служи. Али ако одбијеш да их пустиш, чувај се: ја ћу сву земљу казнити жабама. Нил ће врвети жабама. Оне ће се увући у твој двор, у твоју спаваћу собу, у твоју постељу, у домове твојих дворана и твог народа, у твоје пећнице и наћве. Жабе ће скакати по теби, твоме народу и по свим твојим дворанима.“’“
Господ настави да говори Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи своју руку са својим штапом над реке, прокопе и језера, и учини да жабе изађу и навале на египатску земљу.’“
Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу.
Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“
Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“
„Сутра“ – одговори фараон.
Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“
Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао.
Трећа пошаст: комарци
Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли.
Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао.
Четврта пошаст: обади
Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих.
Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“
Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада.
Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“
Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“
„Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“
Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“
Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.
