2. Мојсијева 35:1-35
Прописи за суботу
Мојсије је окупио сву заједницу Израиљаца и рекао им: „Ово је Господ заповедио да се чини: Шест дана обављај све своје послове, а седми дан нека вам буде света субота потпуног одмора Господу. Ко год буде радио на тај дан, нека се усмрти. Не палите ватру по вашим местима на суботњи дан.“
Прилози за Пребивалиште
Мојсије рече целој заједници Израиљаца: „Ово је Господ заповедио: издвојте прилог за Господа. Свако у кога је широко срце нека да прилог за Господа: злато, сребро и бронзу; љубичасту, скерлетну и тамно црвену тканину, фини лан и кострет; овнујске коже обојене у црвено, фине коже и багремово дрво; уље за светло, зачине за уље помазања и миомирисни кад; оникс и друго драго камење за укивање у оплећак и напрсник.
Ко год је вешт међу вама нека дође да направи што је Господ заповедио: Пребивалиште – његов Шатор и покривач, копче, даске, обруче, стубове и подножја; Ковчег са његовим дршкама, поклопац и преградну завесу; сто са његовим дршкама и свим његовим прибором; принесене хлебове; свећњак за светло и сав његов прибор, лампе и уље за осветљење; кадиони жртвеник са својим дршкама, уље помазања и зачине за кађење; застор за улаз у Пребивалиште; жртвеник за жртве свеспалнице са бронзаном оплатом, дршкама и свим његовим прибором; умиваоник са својим постољем; завесе за двориште са стубовима и подножјима, и застор за дворишни улаз; кочиће за Пребивалиште и кочиће за двориште са њиховом ужади; извезене одежде за службу у Светињи – посвећене одежде за свештеника Арона и одежде за свештеничку службу његових синова.“
Након тога је цела заједница отишла од Мојсија. Онда су дошли сви које је срце вукло, свако дарежљивог духа, па су донели прилог Господу за радове на Шатору од састанка, за његову службу и за посвећене одежде. Дошли су и мушкарци и жене, сви дарежљивог срца, и донели брошеве, наушнице, прстење, наруквице, ланчиће и разне предмете од злата; свако од њих је донео злато као посветни дар за Господа. И свако код кога се нашла љубичаста, скерлетна и тамно црвена тканина, фини лан, козја кожа, уштављене овнујске коже, коже обојене у црвено или фина кожа, то је донео. Исто тако и сви који су хтели да принесу сребро или бронзу доносили су то као принос Господу. Сви који су имали багремова дрва доносили су га за израду сваковрсних предмета. Све жене вичне предењу су донеле што су испреле својим рукама: љубичасту, скерлетну и тамно црвену тканину и фини лан. Све жене које је срце потицало, преле су кострет. Кнезови су доносили оникс и друго драго камење за уметање у оплећак и напрсник; зачине и уље за светло, за помазање и за миомирисни кад. Сви Израиљци – сви људи и жене које је срце потицало да приложе што год за посао који је Господ преко Мојсија заповедио да се уради – доносили су добровољни прилог Господу.
Градитељи Шатора
Мојсије рече Израиљцима: „Видите! Господ је по имену позвао Веселеила, сина Уријиног, сина Оровог, из племена Јудиног. Он га је испунио Духом Божијим, и дао му мудрост, проницљивост и знање за сваку врсту вештине, да вешто смишља нацрте за израду предмета од злата, сребра и бронзе; да реже и умеће камење; да резбари дрво, и да ради сваковрсни уметнички посао. Њему и Елијаву, сину Ахисамаковом, из племена Дановог, дао је способност да поучавају друге. Обдарио их је умећем за извођење свакојаких радова: за резбарење, прављење нацрта, везење љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине и финог лана, као и за плетење. Они су вични свим пословима и прављењу нацрта.
2. Мојсијева 36:1-38
Нека тако Веселеило, Елијав и сви које је Господ обдарио способношћу, умећем и разумом да знају како да ураде сав посао на Светињи, изврше све што је Господ заповедио.“
Мојсије позва Веселеила, Елијава и све способне људе које је Господ обдарио умећем; све које је потицало срце да се лате посла и ураде га. Они су тада примили сав добровољни прилог од Мојсија који су Израиљци донели за извођење радова око Светиње. Но, како су му они јутро за јутром још увек доносили прилоге, дођоше сви мајстори који су обављали радове на Светињи – сваки са посла на коме је радио – и рекоше Мојсију: „Народ доноси и више него што је потребно да се обави посао који је Господ заповедио да се уради.“
Тада је Мојсије издао наредбу која је била објављена у табору: „Нека више ниједан човек ни жена не прави више ништа као прилог за Светињу.“ Тако је народ престао да доноси. Било је свега довољно да се уради посао, чак је и преостало.
Тада су сви способни људи, који су били међу онима што су обављали посао, саградили Пребивалиште од десет завеса. Биле су начињене од финог лана, љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, на којима су били вештином уметника извезени херувими. Све завесе су биле исте мере: двадесет осам лаката36,9 1 лакат око 50 cm. у дужину и четири лакта у ширину. Веселеило је спојио пет завеса једну с другом, а тако је и других пет завеса спојио једну с другом. Затим је направио петље од љубичасте тканине при рубу последње завесе спојенога дела, а тако је направио при рубу последње завесе у другој половини спојеног дела. Направио је педесет петљи на првој завеси и педесет петљи при рубу последње завесе другог спојеног дела. Петље су стајале једна наспрам друге. Онда је направио педесет копчи од злата, па је њима спојио завесе једну с другом. Тако је Пребивалиште било једна целина.
Направио је и завесе од козје длаке за Шатор поврх Пребивалишта. Направио је једанаест завеса. Дужина сваке завесе је била тридесет лаката, а ширина сваке завесе четири лакта36,15 Око 15 m дуге и 2 m широке.. Свих једанаест завеса су биле исте мере. Првих пет завеса је спојио посебно, а осталих шест завеса посебно. Направио је педесет петљи на рубу крајње завесе једног спојеног дела, и педесет петљи на рубу другог спојеног дела. Затим је направио педесет бронзаних копчи да држе Шатор, тако да буде једна целина. Направио је и покривач за Шатор од овнујских кожа обојених у црвено, а поврх њега покривач од финих кожа.
Онда је направио даске од багремовог дрвета за Пребивалиште, да стоје усправно у њему. Свака даска је била десет лаката дугачка и један и по лакат широка36,21 Око 5 m дуга и 75 cm широка.. Свака даска је имала по два клина да држи даске једну уз другу. То је направио за све даске у Пребивалишту. За јужну страну Пребивалишта направио је двадесет дасака, и четрдесет сребрних подножја испод двадесет дасака – два подножја испод једне даске, за њена два клина, и два подножја испод друге даске, за њена два клина. Тако је и на северној страни Пребивалишта направио двадесет дасака са четрдесет сребрних подножја – два подножја испод једне даске, и по два подножја испод сваке наредне даске. За западну страну Пребивалишта направио је шест дасака и две даске за углове Пребивалишта на задњој страни. Биле су удвојене од дна, па све до врха, где су биле спојене једним обручем. Тако је направио по две даске за оба угла. Било је, дакле, осам дасака и шеснаест сребрних подножја; по два подножја за сваку даску.
Затим је направио пречаге од багремовог дрвета: пет пречага за даске на једној страни Пребивалишта, пет пречага за даске на другој страни Пребивалишта, и пет пречага за задњу страну Пребивалишта, према западу. Направио је средишњу пречагу, да се протеже средином дасака, с једног краја на други. Даске је обложио златом, а њихове обруче које држе пречаге је направио од злата. Пречаге је обложио златом.
Направио је и завесу од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, и финог лана, а на њој извезао херувиме уметничком вештином. За њу је направио четири стуба од багремовог дрвета и обложио их златом. Њихове куке су биле од злата, и за њих је излио четири подножја од сребра. За улаз у Шатор направио је застор од љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине, и финог лана, везом извезеног, и пет стубића са његовим кукама. Врхове стубова и њихове обруче је обложио златом, док су њихових пет подножја била од бронзе.
