2. Мојсијева 31:1-18
Избор градитеља Шатора од састанка
Господ опет рече Мојсију: „Види, ја сам по имену позвао Веселеила, сина Уријиног, сина Оровог, из Јудиног племена. Испунио сам га Духом Божијим, и подарио му мудрост, проницљивост и знање за сваку врсту вештине: да вешто смишља нацрте за израду предмета од злата, сребра и бронзе; да реже и умеће камење; да резбари дрво, и да ради сваковрсне послове. Њему сам придодао Елијава, сина Ахисамаковог, из Дановог племена. Вештином сам обдарио и све способне људе, да направе све што сам заповедио: Шатор од састанка, Ковчег сведочанства с поклопцем на њему; сав намештај за Шатор; сто и његов прибор; свећњак од чистог злата са свим својим прибором; кадиони жртвеник; жртвеник за жртве свеспалнице са свим својим прибором, и умиваоник са својим постољем; па извезене одежде, посвећене одежде за свештеника Арона и одежде за његове синове кад служе као свештеници; уље за помазање, и миомирисни кад за Светињу. Нека учине све како сам заповедио.“
Упутства за суботу
Затим Господ рече Мојсију: „Реци ово Израиљцима: ’Држите моје суботе, јер је то знак између мене и вас, од поколења до поколења, да бисте знали да сам ја, Господ, који вас посвећујем.
Држите суботу, јер је света за вас. Ко год је оскрнави, нека се свакако погуби; ко год буде радио какав посао у суботу, нека се истреби из свог народа. Шест дана нека се ради, а седмог дана нека буде субота потпуног одмора посвећена Господу. Ко год буде радио какав посао у суботу, нека се свакако погуби. Стога, нека Израиљци држе суботу, славећи је као вечни савез од поколења до поколења. То ће бити вечни знак између мене и Израиљаца, јер је Господ за седам дана створио небо и земљу, а у седми дан је престао да ради и одахнуо.’“
Кад је Господ престао да говори с Мојсијем на гори Синај, дао му је две плоче Сведочанства, камене плоче, исписане Божијим прстом.
2. Мојсијева 32:1-35
Невера Израиљаца – златно теле
Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога32,1 Или: Ово су твоји богови. Исто је и у ст. 4 и 23. који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“
Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“
Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља.
Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“
Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“
Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! Сети се својих слугу Аврахама, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ.
Мојсије се окрене и сиђе с горе. У рукама је носио две плоче Сведочанства. Плоче су биле исписане на обе стране; исписане и с једне и с друге стране. Плоче су биле Божије дело; речи на плочама је урезао сам Бог.
Исус Навин је чуо буку народа који је галамио, па је рекао Мојсију: „Ратна бука у табору!“
Мојсије му на то рече:
„Не кличу то победници,
нити жале побеђени,
певање је све што чујем.“
Кад се приближио табору и видео теле и играње, Мојсије плану гневом. Баци он плоче из руку и разбије их на подножју горе. Онда узме теле, спали га и измрви у прах, па га проспе у воду и натера Израиљце да је пију.
Мојсије, потом, упита Арона: „Шта ти је скривио овај народ, да си га увалио у тако велики грех?“
„Нека се мој господар не гневи – одговори му Арон. И сам знаш да је овај народ склон злу. Они су ми рекли: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило с оним човеком Мојсијем, који нас је извео из Египта.’ Ја сам им онда рекао: ’Ко има злата, нека га скине са себе.’ Они су ми дали злато, а ја сам га бацио у ватру, и изашло је ово теле.“
Мојсије је видео да се народ разуздао, јер га је Арон препустио разузданости, на злурадост његових непријатеља. Тада Мојсије стаде на улаз у табор и рече: „Ко је за Господа, нека стане уз мене.“ Сви Левити се окупише око њега.
Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Нека свако од вас припаше мач о бедро! Вратите се и прођите кроз табор, од улаза до улаза, па нека свако убије ко брата, ко пријатеља, ко суседа.’“ Левити су учинили како им је Мојсије наредио. Тог дана је пало око три хиљаде људи. Тада Мојсије рече: „Данас сте ступили у службу Господњу, сваки уз цену сина или брата, те вас је он благословио данас.“
Ујутро је Мојсије рекао народу: „Велики сте грех починили. Ипак, ја ћу се успети Господу, не бих ли га, како, умолио за откупљење вашег греха.“ Мојсије се врати Господу и рече: „О, како је велик грех починио овај народ направивши себи бога од злата! Али сада им опрости грех, а ако нећеш, избриши и мене из своје књиге коју си написао.“
Господ рече Мојсију: „Избрисаћу из своје књиге само оног који је згрешио против мене. А ти сад поведи овај народ тамо где сам ти рекао. Ево, мој Анђео ће ићи пред тобом. А кад дође време да их казним, казнићу их за њихов грех.“
Господ је ударио народ помором због телета, које је Арон направио.
2. Мојсијева 33:1-6
Народ напушта гору Синај
Господ рече Мојсију: „Иди! Иди одавде горе, ти и народ који си извео из Египта, и пођи горе у земљу за коју сам се заклео Аврахаму, Исаку и Јакову: ’Даћу је твом потомству.’ А ја ћу послати пред тобом Анђела и истераћу Хананце, Аморејце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце и довести вас у земљу којом теку млеко и мед. Ја нећу поћи горе с тобом, да вас не бих истребио на путу, јер сте народ тврдоврат.“
Кад је народ чуо ове оштре речи, толико се ожалостио да нико није ставио на себе накит. Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Ви сте народ тврдоврат. Кад бих само за трен ишао горе са вама, побио бих вас. Зато скините са себе накит, а ја ћу видети како да поступим с вама.’“ Тако су Израиљци поскидали са себе накит код горе Хорив.
