2. Мојсијева 17:1-16
Вода на чудесан начин извире из стене
Цела израиљска заједница је кренула даље из пустиње Син, путујући од постаје до постаје, како је Господ заповедио. Утаборили су се код Рафидина, али тамо није било воде да народ пије. Тада је народ почео да се свађа с Мојсијем, говорећи: „Дај нам да пијемо воде!“
Мојсије им одговори: „Зашто се са мном свађате? Зашто искушавате Господа?“
Народ је био жедан, па је гунђао против Мојсија. Рекли су му: „Зашто си нас извео из Египта? Зар хоћеш да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?“
Мојсије завапи Господу: „Шта да радим с овим народом? Још мало па ће да ме каменују!“
Господ одговори Мојсију: „Изађи пред народ и поведи са собом неколико израиљских старешина. Затим узми у руку свој штап којим си ударио по Нилу, па пођи. Ево, ја ћу стати пред тобом на стену код Хорива, а ти ћеш ударити по стени и из ње ће потећи вода да народ пије.“ Мојсије учини тако на очи израиљских старешина. То место је назвао Маса и Мерива, јер су се ту Израиљци свађали и искушавали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?“
Битка против Амаличана
Тада наиђу Амаличани и завојште против Израиљаца код Рафидина. Мојсије рече Исусу Навину: „Изабери људе, па иди и заметни битку против Амаличана. А ја ћу сутра стати на врх брда с Божијим штапом у својој руци.“
Исус Навин учини онако како му је рекао Мојсије, те оде у бој против Амаличана. А Мојсије, Арон и Ор се попну на врх брда. Док су Мојсијеве руке биле уздигнуте, Израиљци би побеђивали, а кад би их спустио, Амаличани би побеђивали. Но, Мојсијеве руке се уморе. Зато су узели камен и ставили га под њега, те је сео, а Арон и Ор су му држали руке, један с једне стране, а други с друге. Тако му руке нису клонуле до заласка сунца. Исус Навин порази Амалика и његов народ оштрицом мача.
Тада Господ рече Мојсију: „Запиши ово у књигу да се памти и пренеси ово Исусу Навину: потпуно ћу избрисати сећање на Амалика под небом!“
Мојсије подигне жртвеник и назва га – „Господ је моја застава“ – јер је рекао: „Пошто се рука подигла на Господњи престо, Господ ће водити рат против Амалика од нараштаја до нараштаја.“
2. Мојсијева 18:1-27
Јотор посећује Мојсија
Мојсијев таст Јотор, мадијански свештеник, је чуо све што је Господ учинио за Мојсија и за цели израиљски народ, и како је извео Израиљце из Египта.
Његов таст, Јотор, је повео са собом Мојсијеву жену Сефору, коју је Мојсије био отпустио и њена два сина. Једноме је било име Гирсам, јер је рекао: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“ Другоме је било име Елиезер, јер је рекао: „Бог мога оца ми је био у помоћи, и избавио ме од фараоновог мача.“
Мојсијев таст, Јотор, и Мојсијева жена и синови дођу у пустињу, где се Мојсије био утаборио код Божије горе. Он поручи Мојсију: „Ја, твој таст Јотор, долазим к теби с твојом женом и њена два сина.“
Мојсије је кренуо у сусрет своме тасту; поклонио му се и пољубио га. Упитали су се за здравље, па су ушли у шатор. Тада је Мојсије испричао своме тасту о свему што је Господ учинио с фараоном и Египћанима због Израиља, и о свим невољама које су их снашле на путу, те како их је Господ избавио.
Јотор се радовао свему добру што је Господ учинио Израиљцима и како их је избавио из руку Египћана. Јотор рече: „Нека је благословен Господ, који вас је избавио из руку Египћана и руку фараонових, који је избавио народ из египатских руку. Сад знам да је Господ већи од свих богова; тако им је учинио јер су охоло поступали с Израиљем!“ Тада је Јотор, Мојсијев таст, принео жртву свеспалницу и друге жртве Богу. Затим су дошли Арон и све израиљске старешине да с Мојсијевим тастом приступе обеду у Божијем присуству.
Сутрадан је Мојсије сео да решава спорове међу народом. Народ је стајао око њега од јутра до вечери. Кад је Мојсијев таст видео шта све Мојсије чини за народ, запитао га је: „Што се ти толико бавиш народом? Зашто ти седиш сам, а сав народ стоји око тебе од јутра до вечери?“
Мојсије одговори своме тасту: „Зато што народ долази к мени да тражи правду од Бога. Кад имају неки спор, они долазе к мени. Онда ја пресудим између једног и другог, и упутим их у Божије одредбе и законе.“
„Није добро то што радиш – рече му његов таст. И ти и овај народ с тобом ћете се потпуно исцрпсти. Претежак је то посао за тебе; сам га не можеш обављати. Послушај сад мој савет који ћу ти дати и Бог ће бити с тобом: ти заступај народ пред Богом и износи њихове спорове пред Бога. Објашњавај им уредбе и законе и упућуј их на пут којим треба да иду и на дела која треба да чине. Али издвој од свег народа способне људе, богобојазне и поуздане, који мрзе мито, и постави их за главаре над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет. Нека они суде народу у свако доба, а пред тебе нека износе веће спорове. Мање спорове нека решавају сами. Олакшај себи терет: нека га они с тобом носе. Ако овако учиниш, и Бог ти тако заповеди, моћи ћеш да издржиш, а сав ће овај народ задовољно отићи својој кући.“
Мојсије је послушао савет свога таста, па је учинио како је овај рекао. Мојсије је изабрао способне људе од свих Израиљаца, и поставио их за главаре народу: начелнике над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет, да суде народу у свако доба. Теже случајеве су износили пред Мојсија, а све мање спорове су решавали сами.
Затим Мојсије отпреми свога таста, те се овај врати у своју земљу.
