Књига о Јестири 2:19-23, Књига о Јестири 3:1-15, Књига о Јестири 4:1-17, Књига о Јестири 5:1-14 NSP
Књига о Јестири 2:19-23
Мардохеј разоткрива заверу
Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана.
Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.
Књига о Јестири 3:1-15
Аман кује заверу да истреби Јевреје
Након ових догађаја цар Артаксеркс је узвисио Амана, сина Амадета Агагеја. Унапредио га је и поставио његову столицу изнад свих главара који су били са њим. Све цареве слуге које су биле на царевим вратима би клечале и клањале се Аману. Наиме, тако је цар заповедио за њега. Али Мардохеј му није клечао и није му се клањао.
Тада су цареве слуге, које су биле на царевим вратима рекле Мардохеју: „Зашто не мариш за цареву заповест?“ Догодило се да су му тако говорили дан за даном, али он их није слушао. Тако су јавили Аману да би се видело вреди ли Мардохејев изговор. Наиме, рекао им је да је Јеврејин.
И Аман је видео да Мардохеј не клечи и не клања му се, па се испунио бесом. Али помисао да убије само Мардохеја му је била недовољна, јер су му открили Мардохејево порекло. Зато је Аман одлучио да истреби све Јевреје који су живели у Артаксерксовом царству, сав Мардохејев народ.
Првог месеца, а то је месец нисан, дванаесте године цара Артаксеркса, бацили су пур – то јест жреб – пред Аманом за сваки дан и за сваки месец, све до дванаестог месеца адара3,7 Фебруар или март. Неки преводи (Босанска Библија, Јерусалимска) прате текстуално решење: и жреб паде на тринаести дан дванаестог месеца..
Тада је Аман рекао цару Артаксерксу: „Постоји извесни народ који се раштркао и расејао по народима у свим областима твог царства. Њихови закони су другачији од свих народа и они не извршавају царске законе. Цару не одговара да их остави на миру. Ако је цару по вољи, нека се напише да се истребе, а ја ћу на руке извршилаца посла да одмерим десет хиљада таланата3,9 Око 340 t. сребра, да се донесу у цареву ризницу!“
На то је цар скинуо печатни прстен са своје руке и дао га Аману, сину Амадета Агагеја, злотвору Јевреја. Цар је рекао Аману: „Сребро је твоје, а и народ, па са њим чини оно што сматраш да је добро.“
Првог месеца тринаестог дана позвани су цареви писари. Записано је све што је Аман заповедио царевим заповедницима, управитељима свих области и главарима свих народа, свим областима њиховим писмом и сваком народу његовим језиком. Записано је у име цара Артаксеркса и запечаћено царским печатним прстеном. Послана су писма по гласницима у све цареве области да се истребе, побију и униште сви Јевреји – младо и старо, деца и жене – у једном дану. И то тринаестог дана дванаестог месеца адара, и да им се добра заплене. Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се припремили за овај дан.
По царевој заповести, гласници су кренули у журби, а закон је оглашен на двору у Сусану. Цар и Аман су сели да пију док је град Сусан био сметен.
Књига о Јестири 4:1-17
Мардохеј тражи Јестирину помоћ
Мардохеј је сазнао шта је све учињено, па је раздро своју одећу, навукао кострет и посуо се пепелом. Изашао је насред града и плакао гласним и горким јецајем. Али отишао је само до царевих врата јер на царева врата није смело да се уђе у кострети. У свим областима, у местима где је досегла царева реч и његов закон, Јевреји су били у жалости, посту, плачу и лелеку. Многи су били у кострети и пепелу.
Тада су Јестири дошле њене слушкиње и евнуси и то су јој јавили. Царица се силно потресла. Послала је одећу да обуку Мардохеја, да скине кострет, али он није хтео да је узме. Јестира је позвала Атаха, једног од царевих евнуха кога је он послао да јој служи, па му је наредила за Мардохеја да сазна о чему се ради и шта се дешава.
Атах је отишао код Мардохеја на градски трг испред царевих врата. И Мардохеј му је пренео све што га је задесило и колико ће сребра укупно Аман да одмери у цареву ризницу да истребе Јевреје. Дао му је препис записаног закона о њиховом истребљењу, даног у Сусану, да покаже Јестири; да је обавести и наложи јој да иде код цара и моли га за милост, да пред њим заступа свој народ.
Атах се вратио и пренео Јестири све Мардохејеве речи. А Јестира је наредила Атаху да пренесе Мардохеју: „Све цареве слуге и народ из свих царевих области знају да би било који мушкарац и жена, који би дошао у унутрашњост двора, а није позван, био убијен према једном његовом закону. Осим ако би му цар пружио златно жезло и оставио га да живи. А ја, ево, нисам позвана да идем код цара тридесет дана.“
Тако су пренели Мардохеју Јестирине речи. А Мардохеј је овако одговорио Јестири: „И не помишљај у својој души да ћеш на царевом двору бити сачувана више од свих Јевреја. Јер, ако заћутиш у овом часу, Јеврејима ће са другог места доћи помоћ и избављење, а ти и дом твог оца ћете да настрадате. А ко зна, можда си баш за време попут овог доспела на место царице?“
Јестира је одговорила Мардохеју: „Иди и окупи све Јевреје које нађеш у Сусану па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни дању ни ноћу. А и ја и моје слушкиње ћемо да постимо и таква ћу да идем цару, макар и не било по закону. Па ако погинем – погинем.“
Тако је Мардохеј отишао и урадио све како му је Јестира наложила.
Књига о Јестири 5:1-14
Јестирина молба цару
Трећег дана Јестира се обукла царски и стала у двориште царског двора, испред двора, док је цар седео на свом царском престолу у двору наспрам улаза у двор. Цар је тада видео царицу Јестиру како стоји у дворишту и смиловао се на њу. Цар је испружио ка Јестири своје златно жезло које му је било у руци, па је Јестира пришла и дотакнула врх жезла.
Рекао јој је цар: „Шта ти је, царице Јестиро? Шта желиш? Даће ти се макар и половина царства!“
Јестира му је одговорила: „Ако је цару по вољи, нека данас дође цар са Аманом на гозбу коју сам за њега припремила.“
Цар заповеди: „Пожурите Амана да уради по Јестириној речи!“
Тако је цар са Аманом дошао на гозбу коју је Јестира припремила. Када су на гозби пили вино, цар је упитао Јестиру: „Која је твоја молба? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“
А Јестира му је одговорила: „Ово је моја молба и моја жеља: Ако сам нашла благонаклоност пред царем и ако је цару по вољи да испуни моју молбу и учини по мојој жељи, нека дођу цар и Аман на гозбу коју ћу за њих да припремим, и сутра ћу учинити према царевој речи.“
Аман бесни против Мардохеја
Тог дана је Аман отишао веселог и радосног срца. Али када је Аман видео Мардохеја на царевим вратима, да му не устаје и да не дрхти пред њим, Аман се испунио бесом према Мардохеју. Али, Аман се суздржао и отишао својој кући.
Затим је послао по своје пријатеље и своју жену Сересу и окупио их. Онда им је приповедао Аман о слави свог богатства, о многим својим синовима, о свему чиме га је цар унапредио и о томе како га је узвисио над царским главарима и слугама. Такође је Аман рекао: „Никог осим мене царица Јестира није позвала са царем на гозбу коју је припремила. Чак ме је и сутра позвала са царем. Али све то ми не одговара докле год гледам Мардохеја, Јеврејина, како седи на царевим вратима.“
На то му је рекла Сереса, његова жена, и сви његови пријатељи: „Нека направе вешала висока педесет лаката5,14 Око 25 m., па ујутру реци цару да на њих обесе Мардохеја. Онда весело иди с царем на гозбу.“ Аману се свидео савет па је направио вешала.
