Књига проповедникова 9:13-18, Књига проповедникова 10:1-20, Књига проповедникова 11:1-10, Књига проповедникова 12:1-14 NSP
Књига проповедникова 9:13-18
Мудрост је боља од лудости
Елем, под капом небеском видео сам и ову мудрост која ми се учинила важном: Мали град, у њему тек нешто житеља, а велики цар га напада, опкољава и против њега диже велике насипе. Тек, у граду се нашао сиромашан, али мудар човек, који је мудрошћу спасао град. Па опет нико не памти тог сиромаха. Зато сам рекао да је мудрост боља од силе, али мудрост сиромаха је презрена и његове речи нису послушали.
Боље се чују тихе речи мудрих
од владаревог повика међу безумницима.
Мудрост је боља од ратног оружја,
а један грешник може да упропасти много доброг.
Књига проповедникова 10:1-20
Од угинуле муве се усмрди и ужегне апотекарско уље.
Тако је и мало глупости теже од много мудрости и од много части.
Мудром је срце с десне стране,
а безумнику с леве стране.
Чак и када путем иде,
луда је без срца,
па још каже свима да је луда.
Ако се гнев владарев на тебе подиже,
не напуштај своје место,
јер смиреност утишава големе грехе.
Видео сам да под капом небеском
постоји зло налик греху који долази од владара:
Глупаци су устоличени на многим високим местима,
док поштовани заузимају ниже место.
Видео сам слуге на коњима
и главаре што пешаче као робље.
Ко другоме јаму копа сам у њу упада
и ко руши зид ујешће га змија.
Камење које се клеше може да повреди клесара,
а дрво које се теше може да угрози тесара.
Ако је секира тупа
и сечиво јој наоштрено није,
човеку голема снага треба.
Значи, мудрост је корисна јер напредак даје.
Слаба корист за бајача
пре бајања уједе ли змија.
Блажене су речи мудрог,
а безумног његова уста изједају;
глупост је на почетку његовог говора,
а сулудо зло на његовом свршетку.
Лудак силно брбља,
а човек не зна шта ће да се збуде,
и ко ће да му каже
шта долази након њега?
Безумнике труд замара,
па не знају ни у град да уђу.
Јао теби, земљо, с неодраслим царем
и са главарима што се од јутра госте!
Блажена си, земљо, с царем племенитог рода,
с главарима што се госте кад је томе време,
ко јунаци, а не ко пијанци.
Због лењости и кров се угиба,
због немарних руку прокишњава кућа.
Ради славља хлеб се меси,
вино живот увесељава,
а новац свему решење пружа.
Цара немој клети у себи,
а у одајама где почиваш немој клети богаташа;
јер ће птица небеска однети глас,
одаће ствар власница крила.
Књига проповедникова 11:1-10
Одважи се и делуј
Поврх вода хлеб свој баци
и наћи ћеш га после дана многих.
Дај иметак седморици, па и осморици,
јер не знаш хоће ли земљу да стигне зло?
Ако су облаци пуни кише,
на земљу се изручују;
падне ли дрво на југ или на север,
тамо где падне, тамо и остаје.
Ко у ветар гледа, одустаје од сетве;
ко облаке прати, одустаје од жетве.
Као што не знаш путању ветра
ни како настају кости у утроби труднице,
тако и дело Бога
који све чини не познајеш.
Од јутра сеј семе
и до вечери не склапај руке своје.
Јер не знаш хоће ли да успе
једно или друго,
или ће обоје испасти добро.
Сећај се свог Створитеља док си млад
Слатко ли је светло
и добро ли је када очи у сунце гледају.
Јер, ако човек већ и живи многе године,
нека у свима њима радостан буде.
Али нека се сети да ће доћи многи тмурни дани.
А пролазно је све то што долази.
О, младићу, радуј се у младости својој!
Нека ти срце ужива док си млад,
следи његове жеље
и хтења очију својих.
Али знај да ће те због свега тога
Бог довести на суд.
Одбаци стрепњу из свог срца
и зло од тела свога одбаци,
јер су и младост и црна коса пролазни.
Књига проповедникова 12:1-14
Сећај се Створитеља свога
у данима младости своје –
пре него дођу дани зла
и пристигну године за које ћеш рећи:
„Не миле ми се“;
пре него се замрачи сунце,
светло месеца и звезда
и оду облаци након кише;
на дан када се заљуљају чувари куће
и пресамите се јунаци,
када стану малобројне дробилице
и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
када се затворе улична врата
и утиша звекет млинског камена,
када се човек диже с цвркутом птица
и прореде се песме;
када се човек боји узвишења
и опасности на путу,
када процвета бадем
и скакавац се улењи,
када жеља умине.
Јер човек одлази у своју вечну кућу,
а на улицу излазе ожалошћени.
Сећај га се пре него пукне сребрно уже
и поломи се златна чаша,
пре него пукне крчаг на врелу
и скрши се точак на бунару.
Тада се прах земљи враћа, где је и био,
а дух се враћа Богу који га је дао.
Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
Све је пролазно!
Закључак
И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.
Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.
Закључак свега што се чуло је:
Бога се бој
и његове заповести држи.
То је сва човекова дужност.
Елем, Бог ће свако дело довести на суд,
сваку скривену ствар,
било добро или зло.
