Књига проповедникова 1:1-18, Књига проповедникова 2:1-26, Књига проповедникова 3:1-22 NSP
Књига проповедникова 1:1-18
Све је пролазно
Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:
Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
пролазност над пролазношћу!
Све је пролазно!
У чему је корист људима од свег њиховог труда
којим се упињу под капом небеском?
Поколење долази, поколење одлази,
а земља траје довека.
Сунце излази, сунце залази,
жури на своје место одакле излази.
Ветар иде на југ
и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
да се поново кружећи врати.
Све реке у море теку,
а море није пуно;
и тамо одакле теку реке,
враћају се да опет теку.
Све је то заморно
и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
и ухо се није заситило слушања.
Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
и шта се радило, опет ће да се ради.
Баш ништа ново нема под капом небеском.
Зар има нечег да неко каже:
„Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
пре нас тога је било.
Нема сећања на оно прошло,
као што нема сећања
код оних који тек долазе
на оно што још није дошло.
Мудрост је пролазна
Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!
Оно што је криво не може да се исправи
и оно чега нема не може да се изброји.
Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.
Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
и муку гомила ко гомила знање.
Књига проповедникова 2:1-26
Уживање је пролазно
Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.
Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:
Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
и то ми је била награда за сав труд мој.
А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео својеручно,
о труду који сам уложио.
И гле, све је пролазно и јурење ветра,
без користи под капом небеском!
И мудрост и лудост пролазе
Затим сам се посветио размишљању
о мудрости, безумљу и глупости.
Шта више да уради царев наследник
након оног што је већ урађено?
Схватио сам да је мудрост боља од глупости
као што је светлост боља од таме.
Мудроме су очи на глави,
а безумник у тами хода.
Али сам научио и ово:
обојицу задеси иста судбина.
И казао сам у свом срцу:
„Судбина безумника ће и мене задесити,
па чему онда толика моја мудрост?“
Још сам се вајкао у свом срцу:
„И то је пролазно!“
Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
јер ће се све заборавити у данима који стижу.
И – авај – мудри ће умрети
баш као и безумник!
Мукотрпан рад је пролазан
И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра. Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.
Ништа боље нема за човека него да једе и пије, да му душа ужива добро његовог труда. Наиме, схватио сам да је и то из руке Божије. А ко је то јео и ко се науживао мимо њега? Јер Господ свакоме богоугоднику даје мудрост, знање и радовање. Грешнику даје задатак да сабира, да скупља и то да богоугоднику. А то је пролазно и јурење ветра.
Књига проповедникова 3:1-22
Време за све
Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
И каква је корист трудбенику од његовог труда? Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
