5. Мојсијева 33:1-29
Мојсије благосиља израиљска племена
Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.
Рече:
„Сиђе Господ са Синаја,
са Сира се њему објави,
заблиста с горе Фарана,
с хиљадама својих светих дође,
у десници му пламен Закона.33,2 Не зна се тачно значење овог стиха.
Да, ти волиш народе,
сви свети његови у руци су твојој!
Пред твоје су ноге пали,
учећи се твојим речима.
Мојсије нам Закон предаде,
у наследство збора Јаковљева.
Нека буде цара у Јешуруну,
кад главари се народни сакупе,
заједно с племенима Израиљевим.
Нека живи Рувим, нека не изумре,
нек му увек шачица преостане!“
А за Јуду рече ово:
„Услиши, Господе, глас Јудин,
и доведи га његовом народу.
Нек рукама својим право своје брани,
помоћ му буди против душмана његових.“
А за Левија рече:
„Тумими и Урими твоји, Господе,
припадају твом верном човеку.
Њега си кушао код Масе,
с њим се свађао код вода меривских.
Он каже о оцу своме и мајци својој:
’Не видим их!’
Браћу своју не препознаје,
децу своју не примећује;
јер твоје је наредбе вршио
и твој савез чувао.
Он Јакова учи твојим одредбама,
и Израиља твоме Закону.
Он кад приноси твојим ноздрвама,
и свеспалницу на твој жртвеник.
Благослови, Господе, снагу његову,
и прихвати дела руку његових.
Сломи бедра оних што устају на њега,
да не устану више његови мрзитељи.“
За Венијамина рече:
„Господњи је он миљеник,
спокојно код њега почива;
Он га штити свакодневно,
у наручју његовом пребива.“
За Јосифа рече:
„Нек Господ благослови земљу његову,
обиљем росе са небеса,
те водом из дубине што лежи под земљом;
обиљем плодова које даје сунце,
обиљем урода што дају месеци;
првином древних гора,
и обиљем вечних брда;
обиљем земље и њене пунине,
добром вољом оног што у грму пребива.
Све то нек се спусти на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу својом браћом.
Величанством је као во првенац,
рогови му као биволови.
Њима он пробада народе,
све до крајева земаљских.
Такво је мноштво хиљада Јефремових,
такве су хиљаде Манасијине.“
За Завулона рече:
„Радуј се, Завулоне, у својим походима,
и ти, Исахаре, у својим шаторима!
На планину ће позвати народе,
да принесу жртве праведне;
црпиће од обиља мора,
од блага које песак крије.“
А за Гада рече:
„Нек је благословен онај
што шири границе Гадове!
Као лав у заседи лежи,
те раздире раме и главу.
Изабрао је за себе првину,
одређену за главара.
Дошао је с главарима народа
и правду Господњу извршио,
и одредбе његове с Израиљем.“
За Дана рече:
„Дан је лавић,
што скаче из Васана.“
За Нефталима рече:
„Нефталим је милошћу насићен,
и испуњен благословом Господњим,
запад и југ он ће заузети.33,23 Или: јужни део од језера он ће заузети.“
За Асира рече:
„Благословен био Асир међу синовима,
нек миљеник буде међу својом браћом,
и нек своје ноге у уље умаче.
Нек ти браве буду од железа и бронзе,
нек ти снага траје у све твоје дане.
Нико није као Бог Јешурунов,
који по небесима језди
да ти у помоћ стигне,
и по облацима у своме величанству.
Бог исконски твоје је уточиште,
вечне мишице његове подижу те;
он пред тобом тера твога душмана,
и говори: ’Истреби!’
У спокојству живи Израиљ,
издвојен је извор Јаковљев
у земљи жита и младог вина,
где небеса росом дажде.
Срећан ли си, Израиљу!
Ко је као ти, народе,
кога Господ избавља?
Он ти је штит – твоја одбрана,
Он је мач твој – твоја победа.
Душмани твоји пузиће пред тобом,
а ти ћеш им по леђима газити.33,29 Или: а ти ћеш им узвишице газити.“
5. Мојсијева 34:1-12
Мојсијева смрт
С моавских пољана, Мојсије се попео на брдо Навав, на врхунац Фасге, насупрот Јерихону. Одатле му је Господ дао да види целу земљу: Галад све до Дана, цело Нефталимово подручје, земљу Јефремову и Манасијину, сву Јудину земљу до Западног мора, Негев са околином Јерихонске долине, и Палмов град до Соара.
Господ му рече: „Ово је земља за коју сам се заклео Аврахаму, Исаку и Јакову, рекавши: ’Твоме потомству ћу је дати.’ Теби сам дозволио да је видиш својим очима, али тамо нећеш ући.“
Мојсије, слуга Господњи, умре тамо, у земљи моавској, по речи Господњој. Он га је сахранио тамо, у долини, у земљи моавској, насупрот Вет-Фегору. До дана данашњег нико није сазнао где је његов гроб. Мојсију је било стотину двадесет година кад је умро. Око му није ослабило, нити га је снага напустила. Израиљци су тридесет дана оплакивали Мојсија на моавским пољанама. Тако су се завршили дани оплакивања и жаљења за Мојсијем.
Исус, син Навинов, је био испуњен духом мудрости јер је Мојсије положио своје руке на њега. Израиљци су га слушали и чинили како је Господ заповедио Мојсију.
У Израиљу се више није појавио пророк као Мојсије, кога је Господ познавао лицем у лице. Њега је Господ послао у Египат да учини све оне знакове и чудеса против фараона, његових дворана и целе његове земље, путем његове моћне руке и страшних дела, које је Мојсије учинио на очи целог Израиља.
