5. Мојсијева 11:1-32
Награда за послушност
Зато воли Господа, Бога свога, и увек држи његове наредбе, прописе, уредбе и заповести. Знајте данас, да ваши синови нису ти што су искусили карање Господа, Бога вашег, и видели његово величанство, његову моћну руку и испружену мишицу, знакове и његова дела која је учинио усред Египта против фараона, цара египатскога, и свег његовог народа; шта је учинио са египатском војском, њиховим коњима и бојним колима, како их је подавио у водама Црвеног мора, док су вам били за петама, и како их је затро Господ до данашњега дана. Они нису видели шта је учинио за вас у пустињи док нисте дошли на ово место; шта је учинио Датану и Авирону, синовима Елијава, потомка Рувимовог, кад се отворила земља усред Израиља и прогутала и њих и њихове домове, њихове шаторе и сву њихову имовину.
Не, то су ваше очи виделе сва велика дела која је Господ учинио. Зато држите све заповести које вам данас налажем, да будете јаки, да уђете и освојите земљу у коју идете да је заузмете, те да дуго проживите на земљи за коју се Господ заклео вашим оцима да ће је дати вама и вашем потомству – земљу којом теку млеко и мед. Јер, земља у коју улазиш да је заузмеш није као египатска земља из које си изашао, где си сејао своје семе и наводњавао га својом ногом, као што се наводњава повртњак. Земља у коју улазите да је заузмете земља је брда и долина која се наводњава кишом са неба. То је земља о којој се сам Господ, Бог твој, стара; земља над којом очи Господа, Бога твог, стално бдију, од почетка до краја године.
Ако послушате заповести које вам данас заповедам, и будете волели Господа, Бога свога, и служили му свим својим срцем и свом својом душом, он ће давати рану и позну кишу вашој земљи у право време, па ћете сабирати своје жито, своје вино и своје уље; даваће вам траву на вашем пољу за вашу стоку, те ћете јести и наситити се.
Пазите да се не преварите у своме срцу, па застраните служећи и клањајући се другим боговима. Тада ће гнев Господњи планути против вас: небеса ће се затворити и неће давати кишу, земља неће давати свој род, а ви ћете брзо нестати са добре земље коју вам Господ даје. Зато усадите ове моје речи у срце своје и у душу своју; привежите их као знак на своју руку; нека вам буду као запис међу очима. Поучите њима своју децу; говорите им о њима; кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш. Напиши их на доврацима своје куће и на твојим вратима, да би ти се умножили дани и дани твоје деце на земљи за коју се Господ заклео твојим оцима да ће им је дати, докле год буде неба над земљом.
Ако будете предано држали ове заповести које вам заповедам да вршите, волели Господа, Бога свога, следили све његове путеве и чврсто се држали уз њега, Господ ће потерати све ове народе испред вас, па ћете развластити народе који су већи и бројнији од вас. Свако место где буде ступила ваша нога, биће ваше; ваша граница ће се протезати од пустиње до Ливана и од реке Еуфрата до Западног мора11,24 Средоземно море.. Нико неће моћи да вам се одупре, јер ће Господ, Бог ваш, улити страх и трепет по целој земљи у коју ступите, баш као што вам је рекао.
Благослов или проклетство
Види! Постављам данас пред вас благослов и проклетство: благослов ако послушате заповести Господа, Бога свога, које вам ја данас налажем, а проклетство ако не послушате заповести Господа, Бога свога, те скренете са пута на који вас ја данас упућујем и кренете за другим боговима које нисте познавали. А када те Господ, Бог твој, уведе у земљу у коју идеш да је заузмеш, постави благослов на гору Геризим, а проклетство на гору Евал. Нису ли те горе с друге стране Јордана, на путу што води на запад, у земљи Хананаца који живе у Арави, насупрот Галгалу, близу храста Море? Јер ви сад прелазите преко Јордана да уђете и заузмете земљу коју вам даје Господ, Бог ваш. Ви ћете је заузети и живети у њој. Зато држи и врши прописе и уредбе које данас постављам пред вас.
5. Мојсијева 12:1-32
Одређено место богослужења
Ово су прописи и уредбе које ћете морати доследно држати у земљи коју ти је Господ, Бог ваших отаца, предао да је заузмеш у све дане, докле год живиш на земљи. Потпуно уништи сва места где су народи, које ћете протерати, служили својим боговима: на планинама, брдима и узвишицама, и испод сваког зеленог дрвета. Порушите њихове жртвенике, уништите њихове свете стубове, спалите Аштартине стубове, поразбијајте њихове кипове, затрите им имена са оних места.
Господу, Богу вашем, не служите на тај начин. Него, тражите Господа, Бога вашег, на месту које ће он изабрати између свих твојих племена, да смести своје име у Пребивалиште. Тамо ћете ићи. Тамо доносите жртве свеспалнице и остале жртве, ваше десетке и добровољне прилоге, те првину ваше крупне и ситне стоке. Јешћете тамо, пред Господом, Богом својим, и радовати се са својим домовима свему што су ваше руке постигле, чиме те је благословио Господ, Бог твој.
Не радите онако како ми данас радимо овде, где свако ради што му се чини право, јер још нисте ушли у место починка, у баштину коју ти даје Господ, Бог твој. Али кад пређете преко Јордана и настаните се у земљи коју вам Господ, Бог ваш, даје у посед, и да вам одмор од свих ваших непријатеља који вас окружују, те будете живели спокојно, тада ћете доносити у место које изабере Господ, Бог ваш, све што вам заповедам: жртве свеспалнице и остале жртве, десетке, добровољне прилоге и све заветне дарове које будете заветовали Господу. Тамо ћете се радовати пред Господом, ви, ваши синови и ваше ћерке, ваше слуге и слушкиње, и Левит који буде живео у твојим градовима, јер он нема са вама удео и наследство. Пази да не приносиш жртве свеспалнице где ти запне око, него само на месту које изабере Господ у једном од твојих племена. Тамо приноси своје жртве свеспалнице и ту ради све што ти заповедам.
Кад год хоћеш, можеш да закољеш и једеш месо по свим својим градовима, према благослову који ти даје Господ, Бог твој. И чисти и нечисти могу јести срну и јелена. Само крв не једите; изливајте је на земљу као воду. У својим градовима не смеш јести од десетка свога жита, младог вина, уља, првине своје крупне и ситне стоке, нити ишта од твојих заветних дарова и добровољних прилога. То ћеш јести само пред Господом, Богом својим, на месту које одабере Господ, Бог твој, ти, твоји синови и твоје ћерке, твоје слуге и твоје слушкиње, и Левит који буде живео у твојим градовима. Радуј се пред Господом, Богом својим, у свему што предузме рука твоја. Пази да не занемариш Левита, докле год живиш на својој земљи.
А кад Господ, Бог твој, прошири твоје границе, како ти је обећао, па кажеш: ’Хоћу да једем меса’, зато што ти се душа зажели меса, једи меса кад год ти се прохте. Али, ако место које Господ, Бог твој, изабере да у њему смести своје име, буде далеко од тебе, онда закољи од своје крупне или ситне стоке коју ти је дао Господ, Бог твој – као што сам ти заповедио – те једи по својим градовима кад год хоћеш. Једи га онако као што би се јела срна или јелен; нека га једу и чисти и нечисти. Само, пази да не једеш крв, јер је крв живот. Зато не смеш да једеш живот са месом. Не једи је, него је излиј на земљу као воду. Не једи је, да би било добро теби и твојим синовима после тебе, будеш ли чинио што је праведно у очима Господњим.
Твоје посвећене приносе и добровољне прилоге доноси само на место које Господ одабере. Своје жртве свеспалнице приноси заједно са месом и крвљу на жртвенику Господа, Бога свога, али крв твојих жртава мораш пролити поред жртвеника Господа, Бога свога. Месо можеш јести. Држи и слушај све ове речи које ти данас заповедам, да би било добро теби и твојој деци после тебе довека, кад будеш чинио оно што је добро и праведно у очима Господа, Бога твога.
Господ, Бог твој ће, наиме, истребити народе које идеш да освојиш. А кад их освојиш и населиш се на њихово место, пази се да се не ухватиш у њихову замку – након што пред тобом буду истребљени – па почнеш да тражиш њихове богове говорећи: ’Како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити.’ Не поступај тако према Господу, Богу твоме, јер Господ мрзи сваку одвратност коју су они чинили са својим боговима. Они су чак и своје синове и ћерке спаљивали у част својих богова.
Предано држи све што ти данас заповедам; не додај им ништа нити им ишта одузимај.
