5. Мојсијева 1:1-46
Увод
Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави1,1 Арава, или пољана, пустињска равница. насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.
Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:
„Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу1,7 Сефела. и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Аврахаму, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’
Постављење вођа
У то време сам вам рекао: ’Не могу сам управљати вама. Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! Како бих, иначе, ја сам могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’
А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’
Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ У то време сам вам заповедио све што имате да чините.
Послање ухода
Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’
Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’
Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’
Побуна против Господа
Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’
Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’
Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.
Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: ’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’
Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’
Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.
Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’
Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.
5. Мојсијева 2:1-23
Лутање у пустињи
Окренули смо се и запутили у пустињу према Црвеном мору како нам је рекао Господ. Дуго времена смо се вртели око горе Сир.
Тада ми је Господ рекао: ’Доста сте се вртели око ове горе. Окрените се према северу! Заповеди народу: „Сада пролазите кроз подручје ваше браће, Исавових потомака, који живе у Сиру. Они вас се боје, али се ви добро чувајте! Не упуштајте се у сукоб са њима, јер вам нећу дати ни стопу од њихове земље. Наиме, Сир сам дао Исаву у посед. Храну од њих купујте за новац, да имате шта да једете, а такође и воду плаћајте новцем.“’
Јер, Господ, Бог твој, који те је благословио у свим твојим подухватима, зна да пролазиш кроз ову велику пустињу. Господ, Бог твој, ових је четрдесет година био с тобом, те ти ништа није недостајало.
Тако смо заобишли своју браћу, потомке Исавове, који живе у Сиру, путем што води у Араву, Елат и Есион-Гевер, па смо скренули на пут што води у моавску пустињу.
Господ ми рече: ’Не нападај Моавце, нити ступај у рат с њима, јер ти нећу дати у посед њихову земљу: Лотовим потомцима сам дао Ар у посед.’ (Тамо су некада живели Емијци. Био је то народ велики и бројан; високи као Енаковци. Њих, као и Енаковце, такође сврставају у Рефаимце, иако их Моавци зову Емијцима. У Сиру су некада живели Хоријци. Исавови потомци су присвојили њихову земљу, истребили их и населили се на њихово место. То исто је учинио Израиљ у земљи коју му је Господ дао у посед.)
’А сад устаните и пређите преко потока Зареда.’ Тако смо прешли преко потока Зареда.
Путовали смо тридесет осам година од Кадис-Варније до преласка потока Зареда, све док није помро читав тај нараштај људи у табору способних за ратовање, као што им се Господ заклео. Шта више, Господња рука се окренула против њих да их смете усред табора, док сви нису били истребљени.
А када су помрли у народу сви људи способни за ратовање, Господ ми рече: ’Данас прелазиш преко моавског подручја код Ара. Кад се приближиш Амонцима, не нападај их, нити се упуштај у сукоб са њима, јер ти нећу дати у посед земљу Амонаца. Наиме, њу сам је дао у посед Лотовим потомцима.’ (Та земља је некада припадала Рефаимцима, које су Амонци звали и ’Замзумићанима’. То је био народ велики и бројан; били су високог раста као Енаковци. Господ их је истребио пред Амонцима који су присвојили њихову земљу и населили се на њихово место. То су исто учинили и потомци Исава који живе у Сиру. Они су истребили Хоријце, присвојили њихову земљу и настанили се на њихово место где живе све до данас. А Авинце, који су живели у селима око Газе, истребили су Кафтореји, који долазе из Кафтора, и населили се на њихово место.)
