Књига пророка Данила 7:1-28
Виђење четири звери
Прве године Валтасара7,1 553. пре Христа., цара Вавилона, Данило је уснио сан: виђења су му пролазила главом док је био на својој постељи. После је забележио сан, дајући сажет извештај.
Данило рече: „У виђењу које сам имао ноћу, видео сам четири небеска ветра како дижу буру на великом мору. Из мора су изашле четири огромне звери; свака је била другачија.
Прва је била као лав, и имала је орлова крила. Док сам гледао, крила јој се ишчупаше, па је била подигнута са земље и постављена на ноге као човек, а дано јој је и људско срце.
Затим сам видео другу звер, сличну медведу, која је била усправљена на једну страну. Држала је три ребра у чељустима, међу зубима. Било јој је речено: ’Устани и наждери се меса!’
Затим сам погледао, а оно, трећа звер слична леопарду. На леђима јој четири птичја крила. Имала је четири главе и дана јој је власт.
Међу ноћним виђењима видео сам следеће виђење: четврта звер, страшна, ужасна и изузетно моћна. Имала је огромне зубе од гвожђа; прождирала је и дробила, а што је остало, то је изгазила ногама. Била је другачија од свих других звери пре ње; имала је и десет рогова.
Док сам тако посматрао, израстао је један мали рог међу њима, а прва три рога су била ишчупана пред њим. И гле, на рогу су биле очи, као људске очи, и уста која су охоло говорила.
Гледао сам све док се
нису поставили престоли,
и онај од искона седе на своје место.
Одећа му је била бела као снег,
а коса као чиста вуна.
Престо су му били огњени пламенови,
а точкови ужарени огањ.
Огњена река је извирала
и текла пред њим.
Хиљаду хиљада му је служило,
и десет хиљада пута десет хиљада је стајало пред њим.
Суд је засео,
књиге су се отвориле.
Док сам гледао, видео сам да је због охолих речи, које је рог говорио, звер била убијена, и да јој је тело изручено ужареном огњу. Осталим зверима је била одузета власт, али им је живот био продужен за једно време и доба.
Гледао сам у ноћним виђењима, и гле, неко као син човечији долази на облацима небеским. Он дође до онога од искона, и доведу га к њему. Њему је била дана власт, слава и царство, да му служе сви народи, племена и језици. Његова власт је вечна власт, која никада неће проћи, и његово царство никада неће пропасти.
А у мени, Данилу, узнемирио се дух, и страва ме је обузела због виђења која су ми пролазила главом. Приступио сам једноме од оних што су стајали и упитао га о свему овоме.
Тумачење виђења
Он ми је одговорио и изнео ми тумачење ових ствари. ’Четири огромне звери су четири цара који ће се појавити у земљи. Но, царство ће примити свети Свевишњега и поседовати га заувек, у веке векова.’
Тада сам пожелео да сазнам тачно значење четврте звери, која је била другачија од свих осталих звери, она страшна, са гвозденим зубима и бронзаним канџама, што је прождирала, дробила, и ногама газила што је остало; као и десет рогова на њеној глави, и онај рог што је изникао тамо где су прва три рога отпала – рог који је на себи имао очи и уста која су охоло говорила, и који је изгледом био већи од других рогова.
Гледао сам како је тај рог водио рат против светих и надвладавао их, док није дошао онај од искона и донео пресуду у корист светаца Свевишњега, да је дошло време да свети добију царство у посед.
Овако ми је рекао: ’Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих других царстава. Оно ће прогутати сав свет, прегазити га и смрвити.
А десет рогова, то су десет царева који ће настати из тог царства. После њих ће се појавити један цар, другачији од претходних, и покорити три цара. Он ће вређати Свевишњега и мучити свете Свевишњега. Смишљаће како да промени доба и закон; а они ће бити предани у његове руке на једно време, два времена и половину времена7,25 …на једну годину, две године и пола године, тј. три и по године..
Тада ће засести суд, одузети му власт, и биће уништен и потпуно затрт. Тада ће се владавина, власт и величина свих царстава под небом дати народу светаца Свевишњег. Његово царство је вечно царство, и свака ће му власт служити и слушати га.’
Овим се порука завршава: ја, Данило, веома сам се узнемирио у својим мислима, лице ми је пребледело, али сам ствар сачувао у свом срцу.“
Књига пророка Данила 8:1-14
Виђење о овну и јарцу
У трећој години владавине цара Валтасара8,1 551. пре Христа., мени, Данилу, указало се виђење након онога које ми се указало на почетку. Гледао сам у виђењу, и док сам гледао, нашао сам се у тврђави Сусану, у покрајини Еламу. У виђењу сам видео да сам крај реке Улај. И како сам подигао очи, угледао сам једног овна са два рога како стоји пред реком. Оба рога су била дугачка, али један рог је био дужи од другог. Тај дужи је нарастао касније. Видео сам да ован боде на запад, север и југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре, и ништа није могло да се избави од њега. Радио је шта је хтео, осилио се.
Док сам размишљао о томе, дође јарац са запада и пређе преко све земље, а да није дотакао тло. Јарац је имао велики рог између очију. Дође он до овна са два рога, кога сам видео где стоји пред реком, и залети се на њега силином свога гнева. Видео сам како је стигао до овна, па га је разјарен ударио и сломио му оба његова рога, а у овну није остало снаге да му се одупре. Онда га је бацио на земљу и изгазио га; и није било никога да избави овна. Јарац се веома осилио, али када је био на врхунцу снаге, сломио му се онај велики рог; на његово место су израсла четири велика рога према четири небеска ветра.
Из једног од ових, из малог, је израстао један рог који је веома нарастао према југу, истоку и према Дивној земљи. Нарастао је све до војске небеске, па је оборио на земљу неке од војске и неке од звезда, и изгазио их. Нарастао је до самог кнеза8,11 Вероватно се односи на самог Бога или на Михаила. војске, одузео му свакодневну жртву и понизио место његовог Светилишта. Осим дневне жртве, у побуни ће му бити предата и војска. Истину је бацио на земљу, и што год је радио пошло му је за руком.
Затим сам чуо једног свеца како говори. Тада је други светац рекао ономе што је говорио: „Докле ће трајати виђење о свакодневној жртви, о побуни која пустоши, и о допуштењу да се гази Светиња и небеска војска?“
Он ми рече: „Док не прође две хиљаде три стотине вечери и јутара. Тада ће се Светиња обновити.“
