Дела апостолска 2:22-47
Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. Али Бог га је васкрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. Давид је за Исуса рекао следеће:
’Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
Зато ми је срце усхићено,
а мој језик томе се радује;
цело моје тело почива у нади,
што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој Светац трули.
Путеве живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.’
Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. Он је то унапред видео, те је навестио Христово васкрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’
И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“
Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“
Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“
Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.
Живот првих хришћана
Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.
Menu
Menu
