Дела апостолска 14:8-28
У Листри
У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.
Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.
Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.
Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.
Повратак у Антиохију (сиријску)
Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. Тамо су провели дуже време са ученицима.
Menu
Menu
