2. Коринћанима 8:1-15
О скупљању прилога
Желимо да знате, браћо, о Божијој милости која је дата црквама у Македонији. Јер, иако су кушани невољама, њихова радост је изобилна, а њихово посвемашње сиромаштво се преточило у богатство великодушности. Сведок сам да су, сходно својим могућностима, па и преко њих, добровољно давали, жарко нас молећи да их почаствујемо учешћем у потребама светих. Они су, чак, превазишли и наша очекивања, јер су, себе пре свега, ставили на располагање Господу и нама ради Божије воље. Зато смо замолили Тита да доврши међу вама ово дело милосрђа које је започео. Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом делу милости.
Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.
Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.
Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. Као што је написано:
„Ономе који је скупио више није преостало,
а нити је недостајало ономе који је скупио мање.“
Menu
Menu
