2. Коринћанима 3:7-18
Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?
Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.
А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.
Menu
Menu
