2. Коринћанима 12:1-10
Треба ли се хвалити, иако од тога нема користи, доћи ћу на виђења и откривења Господња. Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година био вазнет на треће небо. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам. Једино Бог то зна. Знам да је тај човек, сам Бог зна да ли је то било у телу или изван тела, био вазнет у рај и да је чуо тајне ствари, о којима људске усне не смеју говорити.
Таквим човеком ћу се хвалити, а не собом, осим својим слабостима. Наиме, ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Ипак, ја се клоним тога, да неко не би мислио више о мени од онога што на мени види или од мене чује.
А да се не бих узохолио због изванредних откривења, дат ми је трн у тело, Сатанин посланик, да ме удара. Три пута сам молио Господа да га уклони од мене, али ми је Господ рекао: „Довољна ти је моја милост, јер се моја сила остварује у слабости.“ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да сила Христова живи у мени. Стога, Христа ради, уживам у слабостима, увредама, невољама, прогонствима, и тешкоћама. Јер, када сам слаб, онда сам јак.
Menu
Menu
