2. Коринћанима 11:16-33
Докази Павловог апостолства
Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара. Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!
А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Аврахамово потомство? И ја сам. Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.
Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.
У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.
Menu
Menu
