2. Књига дневника 7:11-22, 2. Књига дневника 8:1-18, 2. Књига дневника 9:1-31 NSP
2. Књига дневника 7:11-22
Бог се јавља Соломону
Тако је Соломон завршио Дом Господњи и царев двор. Успевао је у свему што је срцем замислио да уради и у Дому Господњем и у свом двору. Једне ноћи, Господ се јавио Соломону и рекао му:
„Чуо сам твоју молитву и изабрао ово место за себе као Дом за жртве.
Ако затворим небеса и не буде кише, ако пошаљем скакавце да попасу земљу, ако пошаљем болест на народ; и понизи се народ који је по мени назван, помоле се, потраже моје лице и врате се са својих злих путева, ја ћу их чути са небеса, опростићу им грехе и излечићу им земљу. Сад ће моје очи бити отворене и уши пажљиве на молитве са овог места Сада сам изабрао и посветио овај Дом да у њему заувек буду моје име, моје срце и моје очи.
А ти, ако будеш ходао преда мном као што је ходао твој отац Давид, према свему што сам ти заповедио, и будеш чувао моје прописе и уредбе, учврстићу твој царски престо, као што сам обећао твоме оцу Давиду – ’Никад ти неће понестати владар у Израиљу.’
Али ако се одвратите и заборавите моје прописе и заповеди које сам ставио пред вас да их следите, па одете да служите другим боговима и да им се клањате – искоренићу их са лица моје земље коју сам вам дао, а Дом који сам посветио за своје име одбацићу од себе, па ће Израиљ постати предмет исмејавања и ругања међу свим народима. А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’ Тада ће им рећи: ’Зато што су напустили Господа, Бога њихових отаца који их је извео из Египта и пригрлили друге богове клањајући им се и служећи им. Зато је Господ довео на њих сву ову невољу.’“
2. Књига дневника 8:1-18
Соломонови подухвати
Кад се навршило двадесет година у току којих је Соломон саградио Дом Господњи и царев двор, Соломон је обновио градове које му је дао Хирам и у њима населио Израиљце. Потом је отишао у Амат-Сову и освојио га. Подигао је Тадмор у пустињи и све градове-складишта у Амату. Саградио је доњи и горњи Вет-Орон, утврђења са бедемима, вратима и решеткама. Затим, Валат и све Соломонове градове-складишта, све градове за његова бојна кола, и градове за коњанике, и све што је Соломон пожелео да гради у Јерусалиму, на Ливану и у свим крајевима где је владао.
А свим народима који су преостали од Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, који нису Израиљци – њиховим потомцима који су остали после њих у земљи, а које Израиљци нису истребили – Соломон је наметнуо принудни рад до данашњег дана. Ипак, Соломон није учинио ниједног Израиљца робом за свој рад; они су били ратници, главари, заповедници, и заповедници његових бојних кола и коњице. Соломон је међу њима имао две стотине педесет надзорника који су управљали народом.
Соломон је преселио фараонову ћерку из Давидовог града у кућу коју је саградио за њу. Рекао је: „Нека моја жена не борави у кући Давида, цара Израиљевог, јер су сва места посвећена доласком Ковчега Господњег.“
Затим је Соломон принео Господу свеспалнице на жртвеник Господњи који је направио пред тремом А свакодневне жртве су се према Мојсијевим заповестима приносиле суботом, младинама и трипут годишње на одређене празнике: на празник Бесквасних хлебова, на празник Седмица и на празник Сеница. Према очевом, Давидовом упутству, поставио је редове свештеника у њихову службу и Левите на њихове дужности: да пред свештеницима свакодневно славе и служе. Поставио је и чуваре по њиховим редовима, од врата до врата, јер је тако заповедио Давид, човек Божији. Није се одступало од упутстава цара Давида о свештеницима, Левитима или о ризницама.
Тако су сви Соломонови послови били готови до дана оснивања Дома Господњег, до његовог завршетка. Тако је завршен Господњи Дом.
Након тога Соломон је отишао у Есион-Гевер и у Елат на обали мора, у Едому. Хирам је послао по својим слугама бродове и поморце који су били искусни на мору. Они су заједно са Соломоновим слугама отишли у Офир и оданде узели четири стотине педесет таланата8,18 Око 15 t. злата и донели га цару Соломону.
2. Књига дневника 9:1-31
Посета царице од Саве
Глас о Соломоновој слави дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. Соломон јој је одговорио на сва питања; Соломону ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. Кад је царица од Саве видела Соломонову мудрост и двор који је саградио, храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено о величини твоје мудрости, јер ти надвисујеш оно што сам чула. Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио као цара, за Господа, твога Бога! Због своје љубави према Израиљу, да би га заувек одржао, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
Затим је дала цару стотину двадесет таланата злата9,9 Око 4 t., веома много балзама и драгог камења. И никада није било таквог балзама какав је царица од Саве дала цару Соломону.
Такође, Хирамове и Соломонове слуге које су доносиле злато из Офира, доносиле су и дрво сандаловине и драго камење. Цар је од дрвета сандаловине направио степенице за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче какве се раније нису виђале у Јуди.
Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила. Дао јој је више од онога што је она донела цару. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
Соломонова величина
Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата9,13 Преко 22,5 t., поред онога што су му доносили путујући трговци и препродавци, поред злата и сребра од свих арапских царева и управитеља земље.
Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела9,15 Око 7 kg. злата по једном штиту, и три стотине малих штитова од кованог злата – три стотине9,16 Око 3,5 kg. шекела злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. Престо је имао шест степеника, златно подножје спојено са престолом, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из Куће ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. Цареве лађе су пловиле са Хирамовим слугама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. И сви су земаљски цареви тражили пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
Соломон је поседовао четири хиљаде штала за коње и бојна кола, као и дванаест хиљада коњаника које је разместио по местима за бојна кола и Јерусалиму. Владао је над свим царевима од реке Еуфрата до филистејске земље и до египатске границе. Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. Соломону су допремали коње из Египта и из свих других земаља.
Соломонова смрт
Остала Соломонова дела, од првог до последњег, нису ли записана у списима пророка Натана, у пророштву Ахије из Силома и објавама видеоца Ида о Јеровоаму, Наватовом сину? Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.
