2. Књига дневника 5:2-14, 2. Књига дневника 6:1-42, 2. Књига дневника 7:1-10 NSP
2. Књига дневника 5:2-14
Ковчег пренешен у Дом
Тада је Соломон окупио израиљске старешине, све племенске поглаваре и кнезове израиљских породица у Јерусалиму, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. Сви Израиљци су се седмог месеца окупили код цара на празник.
Кад су дошле све израиљске старешине, Левити су понели Ковчег. Понели су и Ковчег и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.
Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви од Ковчега видели испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. У Ковчегу није било ничег осим две плоче које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.
Тада су свештеници изашли из Светилишта и сви су се присутни свештеници посветили не пазећи на своје редове. То су сви Левити певачи: Асаф, Еман, Једутун са својим синовима и рођацима, сасвим обучени у бело платно са цимбалима, лирама и харфама. Стајали су источно од жртвеника заједно са стотину двадесет свештеника који су дували у трубе. И сви су као један, и трубачи и певачи – јако, да се чује – славили и хвалили Господа. Подигли су своје гласове уз звукове труба и цимбала и осталих инструмената. Славили су Господа
„јер је добар,
јер је милост његова довека.“
И Дом Господњи се испунио облаком славе. Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Божији.
2. Књига дневника 6:1-42
Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“
Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао. Тада рече:
„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: ’Од дана кад сам извео свој народ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име. Нисам изабрао ниједног човека да влада Израиљем, мојим народом. Ето, изабрао сам да у Јерусалиму буде моје име и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израиљем.’
Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’
Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. Поставио сам и Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са синовима Израиљевим.“
Соломонова молитва посвећења
Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог и испружио руке. Направио је бронзано постоље и поставио га на средину дворишта. Било је дуго и широко пет лаката и три лакта6,13 Око 2,5 m дуго и широко и око 1,5 m високо. високо. Тада је стао на њега, клекнуо испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу и рекао:
„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти ни на небесима ни на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.
А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили по мом Закону, као што си ти ходио преда мном.’ А сад, Господе, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи Давиду.
Али зар ће Бог заиста боравити на земљи са људима? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује пред тобом. Нека твоје очи мотре на овај Дом и дању и ноћу, према месту за које си рекао да ћеш ту ставити своје име, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај с неба, с места где пребиваш – послушај и опрости.
Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.
Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост пред тобом у овом Дому, ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њима и њиховим оцима.
Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.
Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељи опколе у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу и бол, па упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, услиши с небеса, твога Пребивалишта. Опрости и дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце људи – да би те се бојали, да би твоје путеве следили у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.
Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог великог имена, и твоје моћне руке и испружене мишице – ако дође и помоли се у овом Дому – услиши га с небеса, твог Пребивалишта, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.
Ако твој народ изађе у бој против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле теби према овом граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, чуј с небеса њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.
Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у земљу, било далеко или близу, ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи ропства где су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, ти чуј с небеса, твог Пребивалишта, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе.
А сада те молим, о, мој Боже, отвори своје очи и ушима пажљиво послушај молитве са овог места.
Уздигни се сад, о, Господе Боже, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну спасење,
твоји верни добру нек се радују.
О, Господе Боже, не окрећи се од лица свог помазаника
и сети се савеза милости према Давиду, свом слузи!“
2. Књига дневника 7:1-10
Посвећење Дома
Кад је Соломон завршио молитву, огањ сиђе са небеса и спали жртву свеспалницу и друге жртве, а Господња слава испуни Дом. Свештеници нису могли да уђу у Дом Господњи јер је био испуњен славом Господњом А када је сав Израиљев народ видео како је огањ сишао и да је слава пала на Господњи Дом, поклонили су се лицем до земље, до каменог пода захваљујући Господу
„јер је добар,
јер је милост његова довека.“
Затим су цар и сав народ принели жртве пред Господом. Цар Соломон је принео двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сав народ посветили Дом Божији. Свештеници су стајали на својим дужностима, Левити су певали Господу са инструментима које је направио цар Давид за хваљење Господа. Захваљивали су Давидовом песмом Господу јер је милост његова довека – Давид је тако преко њих захваљивао – а свештеници су дували у трубе док је пред њима стајао сав Израиљ.
Соломон је посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Онде је принео жртве свеспалнице и сало жртава мира јер на бронзаном жртвенику, што га је направио, није било места. Толико је било жртава – свеспалница, жита и сала – да нису могле да стану на жртвеник.
У то време је Соломон седам дана приредио свечаност. Са њим је био сав Израиљ, велико мноштво је дошло од Лево-Амата до Египатског потока. Осмог дана славља су имали свечани сабор, јер су седам дана посвећивали жртвеник и још седам дана празновали. Двадесет трећег дана трећег месеца цар је отпустио народ, па су отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.
