2. Књига дневника 16:1-14, 2. Књига дневника 17:1-19, 2. Књига дневника 18:1-27 NSP
2. Књига дневника 16:1-14
Асине последње године
Тридесет шесте године Асине владавине, израиљски цар Васа је кренуо против Јуде утврдивши Раму, да би спречио свакога да долази или одлази од Асе, цара Јудиног.
Тада је Аса узео све сребро и злато што је остало у ризници Дома Господњег и у ризници царског двора, и послао их арамејском цару Вен-Ададу који је пребивао у Дамаску. Поручио му је: „Нека буде савез између мене и тебе, као између мог оца и твог оца. Ево, шаљем ти сребро и злато; дођи и поништи свој савез са Васом, царем израиљским, да би отишао од мене.“
Вен-Адад је послушао Асу, па је послао своје војне заповеднике да нападну израиљске градове. Освојио је Ијон, Дан, Авел Вет-Маху, и све градове-складишта у Нефталиму. Кад је то чуо Васа, престао је да утврђује Раму и одустао је од њене изградње. Тада је цар Аса узео све Јудејце, па су однели из Раме камење и дрво, које је Васа употребио за градњу. Он је с њима утврдио Гавају и Миспу.
У то време Аси, цару Јуде, дође виделац Ханани и рече му: „Пошто си се ослонио на арамејског цара а не на Господа, Бога свог, побегла ти је из руку војска арамејског цара. Зар ти није Господ, када си се ослонио на њега, предао у руке Кушите и Лувимане, а били су огромна војска, с мноштвом бојних кола и коњаника? Јер Господње очи помно гледају по свој земљи да он покаже своју снагу онима који су му наклоњени целим срцем. Безумно си поступио у овоме. Од сада ћеш стално ратовати.“
Аса се разјарио на видеоца и бацио га у тамничке окове, бесан због свега тога. Баш у то време је потлачио још неке од народа.
Остала дела Асина, од првог до последњег, зар нису записана у Књизи дневника царева Јуде и Израиља? Тешко су му оболеле ноге тридесет девете године владавине. Ипак, ни у својој болести није тражио Господа него лекаре. Аса се упокојио са својим прецима четрдесет прве године своје владавине. Народ га је сахранио у Давидовом граду, у гроб који је ископао за себе. Положили су га у гробницу коју је он већ испунио разним врстама балзама умешаних у вешто спремљену миомирисну смесу. У његову су част спалили обиље те смесе.
2. Књига дневника 17:1-19
Јосафат, цар Јуде
На Асином месту се зацарио његов син Јосафат и ојачао над Израиљем. Поставио је војнике по свим Јудиним утврђеним градовима; поставио је војне таборе по Јудиној земљи и у све Јефремове градове које је освојио Аса, његов отац.
Господ је био са Јосафатом а он је у свему следио почетке пута свог праоца Давида и није тражио Вале. Тражио је Бога свога оца и живео по његовим заповестима, а не према делима Израиља. Господ је учврстио царство у његовим рукама а сва Јуда је даривала Јосафата. Тако му је припало обиље части и богатства. Срцем се узвисио на Господњим путевима па је поново из Јуде уклонио жртвене брегове и Аштартине ступове.
Треће године своје владавине послао је своје главаре Вен-Хаила, Овадију, Захарију, Натанаила и Михеју да поучавају по Јудиним градовима. Са њима је послао и Левите: Семај, Нетанију, Зевадију, Асаила, Семирамота, Јонатана, Адонију, Товију, Тов-Адонију; и свештенике Елисама и Јорама Они су поучавали у Јуди, а са собом су имали Књигу Господњег Закона. Обишли су све јудејске градове поучавајући народ.
Страх Господњи је обузео сва царства земаља које окружују Јуду, па ниједно од њих није ратовало са Јосафатом. Неки Филистејци су Јосафату доносили дарове и данак у сребру. И неки Арапи су му донели стадо од седам хиљада седам стотина овнова и исто толико јараца.
Јосафат је постајао све силнији и силнији. У Јуди је подигао утврђења и градове-складишта. Имао је много залиха у Јудиним градовима и много војника, храбрих ратника у Јерусалиму. Ово су заповедници по њиховим групама, по отачким домовима:
Адна, Јудин заповедник над хиљадама и са њим три стотине хиљада храбрих ратника;
поред њега заповедник Јоанан и са њим две стотине осамдесет хиљада;
поред њега Амасија, Зихријев син, добровољац за Господа, и са њим две стотине хиљада храбрих ратника.
Од Венијаминоваца: храбри ратник Елијада и са њим две стотине хиљада ратника наоружаних луковима и штитовима;
поред њега Јозавад и са њим стотину осамдесет хиљада наоружаних за бој.
Ови су служили цару поред оних које је цар поставио у утврђене градове по целој Јуди.
2. Књига дневника 18:1-27
Михеја пророкује против Ахава
Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“
А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“
Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“
Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“
Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“
Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“
А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“
Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“
Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“
Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“
Пророк Михеја прориче пропаст
Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“
Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“
Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја18,14 У јеврејском стоји Миха, што је други изговор истог имена., да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“
А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“
Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“
Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“
Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’
Један је рекао овако, а други онако. Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’
Господ га упита: ’Како?’
Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’
Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’
Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“
Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“
Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“
Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“
А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“
