2. Књига дневника 13:1-22, 2. Књига дневника 14:1-15, 2. Књига дневника 15:1-19 NSP
2. Књига дневника 13:1-22
Авија, цар Јуде
У осамнаестој години царевања Јеровоама, Авија се зацарио над Јудом. Он је владао три године у Јерусалиму. Мајка му се звала Михеја, ћерка Урила из Гаваје.
Јеровоам и Авија су ратовали. Авија је кренуо у окршај са четири стотине хиљада одабраних и одважних ратника, а Јеровоам му се супротставио војним редовима од осам стотина хиљада одабраних, најбољих ратника.
Авија је стао на врх Семарајима, брда у Јефремовом горју и рекао: „Чујте ме, ти Јеровоаме и сви Израиљци! Зар не знате да је Господ Бог Израиљев Давиду и његовим потомцима савезом потврђеним сољу13,5 Или: нераскидивим савезом. заувек дао царску власт над Израиљем? Али се Јеровоам, Наватов син и слуга Соломоновог сина Давида, дигао и побунио против својих господара. Око њега су се окупили доколичари и ништарије, па надјачаше Ровоама, Соломоновог сина, који је био млад, плашљивог срца и који није могао да им се одупре.
И сад, кажете, супротставили би се Господњем царству које је у рукама Давидових потомака; ви, велико мноштво и златна телад које вам је као богове направио Јеровоам? Зар нисте отерали Господње свештенике, Аронове потомке и Левите? Зар нисте себи поставили свештенике као и становници осталих земаља? Ко год је дошао да се посвети – носећи јунца и седам овнова – постао је свештеник лажних богова.
А наш је Бог Господ, нисмо га заборавили. Њему служе свештеници, Аронови потомци и Левити који су у свакодневној служби. Сваког јутра и вечери приносе Господу свеспалницу, пале мирисни кад, приносе хлеб у редове на чистом столу, сваке вечери пале жишке златних свећњака. Ми смо истрајни у дужностима према Господу Богу а ви сте га заборавили. Зато нас предводи Бог и његови свештеници, да трубама дају знак за битку са вама. Синови израиљски, не ратујте са Господом, Богом својих отаца, јер нећете успети!“
Али Јеровоам је послао заседу, да им дођу иза леђа. Тако су их опколили – једни Јуди спреда а заседа отпозади. И кад се окрете Јуда – гле – битка и спреда и отпозади! Тада завапише Господу а свештеници затрубише у трубе. Јудејци повикаше ратним покличима и на тај њихов поклич Бог – пред Јудејцима и Авијом – удари Јеровоама и сав Израиљ. Израиљ је побегао испред Јуде, али их је Бог предао у њихове руке па их Авија и његови људи ударише и побише многе. Наиме, сасекли су пет стотина хиљада одабраних Израиљаца. Тада су Израиљци били понижени а Јудејци ојачаше јер су се ослонили на Господа, Бога својих отаца.
Авија је прогонио Јеровоама и преотео му градове Ветиљ, Јесан и Ефрон са њиховим околним селима. Док је Авија био жив Јеровоам се никада није опоравио. А онда га је Господ ударио и Јеровоам је умро.
Авија се оснажио и довео себи четрнаест жена с којима је изродио двадесет два сина и шеснаест ћерки.
А сва остала Авијина дела, све што је радио и говорио, све је записано у списима пророка Ида.
2. Књига дневника 14:1-15
Кад се Авија упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. Његов син Аса се зацарио уместо њега, а у његово је време у земљи десет година владао мир.
Аса, цар Јуде
Аса је чинио добро и право у очима Господа, његовог Бога. Уклонио је све туђинске жртвенике и жртвене брегове, поразбијао све свете стубове и посекао Аштартине ступове. Заповедио је Јуди да траже Господа, Бога својих отаца, и да држе његов Закон и заповести. Он је из свих градова у Јуди уклонио жртвене брегове и стубове у част сунца, па је у његово време царство било у миру. У Јуди је изградио градове-утврђења јер је за време његове владавине био мир у земљи. Тих година нико није ратовао са њим јер му је Господ дао мир.
И он рече Јуди: „Хајде да сазидамо ове градове, да их опашемо зидинама, кулама, вратима и решеткама док је још мир у земљи. Тражили смо Господа, нашег Бога, тражили смо га и он нам је дао мир са свих страна.“ Тако су градили и напредовали.
Аса је имао три стотине хиљада Јудејаца, војнике са штитовима и копљима, као и две стотине осамдесет хиљада Венијаминоваца, штитоноша и луконоша. Све су то били најбољи ратници.
А Зара Кушанин изађе против Асе са милион војника и три стотине бојних кола. Дошли су до Марисе. Аса је изашао пред њега. Постројили су се у бојне редове у долини Сефати, у Мариси.
Тада завапи Аса Господу, свом Богу, и рече: „О, Господе, теби није тешко да притекнеш у помоћ нејакоме против јаког. О, Господе, наш Боже, на тебе се ослањамо и у твоје име смо изашли на ово мноштво. О, Господе, ти си наш Бог! Не дозволи да те човек надвлада!“
Тада Господ пред Асом и пред Јудом удари Кушите и они побегоше. Аса и народ који је био са њим су их гонили до Герара тако да нико од Кушита није преживео. Били су разбијени пред Господњим лицем и пред његовом војском која је понела велики плен. Разорили су и опленили све градове око Герара јер је на њима био страх Господњи. Много је плена било у тим градовима. Разорили су шаторе сточара, заробили мноштво оваца и камила па су се вратили у Јерусалим.
2. Књига дневника 15:1-19
Асине реформе
На Одидовог сина Азарију је сишао Божији Дух и он оде пред Асу па му рече: „Чујте ме, Асо, сва Јудо и Венијамине! Господ је са вама када сте ви са њим. Ако га потражите, даће вам да га пронађете; ако га оставите, оставиће вас. Многе су своје дане Израиљци били без истинитог Бога, без свештеника који поучавају и без Закона. Али у невољи су се окренули Господу, Богу Израиља; тражили су га и дао им је да га пронађу. Баш у те дане није се мирно путовало, ни мирно живело, велика је пометња била над свим становницима земље. Један народ је сатирао други и један град је сатирао други, а Бог их је смео свим невољама. А ви, будите јаки и нека вам не клону руке јер постоји награда за ваша дела.“
А када је Аса чуо Одидово пророштво, осоколио се и одстранио гадости из целе Јудине земље, из Венијамина и из свих градова које је освојио у Јефремовом горју. Обновио је и жртвеник Господњи који је стајао испред Господњег трема.
Тада је окупио све од Јуде и Венијамина, и све који су од Израиља пребегли код Јефрема, Манасије и Симеуна. Било је то мноштво које је видело да је са њим Господ, Бог његов.
Окупили су се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине. Тог дана су принели Господу на жртву нешто од плена који су понели: седам стотина волова и седам хиљада оваца. Заветовали су се да ће свим срцем и свом душом тражити Господа, Бога својих отаца, а да ће се погубити ко то не буде чинио, ко не буде тражио Господа, Бога Израиљевог: и младо и старо, и мушкарци и жене. И заклеше се Господу уз повике, клицања, трубе и овнујске рогове. Сва Јуда се радовала заклетви којом се од срца заклела. Радо су га потражили и он им је дао да га нађу, дао им је Господ мир са свих страна.
Такође, Аса је своју мајку Маху уклонио с положаја царице мајке, јер је начинила одвратне Аштартине ступове. Аса је посекао ступове и спалио их у долини Кидрон. Но, иако није уклонио узвишице из Израиља, Асино срце је било у потпуности верно свег његовог живота. Он је донео у Божији Дом ствари које је његов отац посветио: сребро, злато и посуђе.
Све до тридесет пете године Асине владавине није било рата.
