2. Књига дневника 10:1-19, 2. Књига дневника 11:1-23, 2. Књига дневника 12:1-16 NSP
2. Књига дневника 10:1-19
Отцепљење северних племена
Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“
Он им одговори: „Вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.
Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“
Они му одговорише: „Ако будеш добар према овом народу и будеш им наклоњен, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“
Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“
Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.’“
Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ Цар Ровоам им грубо одговори јер је одбацио савет старешина и рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ Али цар није послушао народ, јер је Бог тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.
И када је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:
„Какав део ми имамо с Давидом?
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
У своје шаторе, Израиљу!
Сад се, Давиде, сам брини за свој дом!“
Затим су се сви Израиљци вратили својим кућама. Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.
Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али су га синови Израиљеви каменовали па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.
2. Књига дневника 11:1-23
Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је дом Јудин и племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против Израиља, да поврате царство Ровоаму.
Али Господња реч дође Семају, човеку Божијем: „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином и свем Израиљу у Јуди и Венијамину: ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали Господње речи и вратили се са похода на Јеровоама.
Ровоам јача Јуду
Ровоам је пребивао у Јерусалиму и зидао градове-утврђења у Јуди. Тако је сазидао Витлејем, Етам, Текују, Вет-Сур, Сокот, Одолам, Гат, Марису, Зиф, Адораим, Лахис, Азеку, Сарају, Ајалон и Хеврон. То су били градови-утврђења у Јуди и Венијамину. Када их је учврстио, поставио им је заповеднике и снабдео их залихама хране, уља и вина. Опремио је све градове штитовима, копљима, ојачао их силно, тако да су му припадали и Јуда и Венијамин.
Свештеници и Левити, који су били по целом Израиљу, дошли су са свих страна и приклонили му се. Левити су оставили пашњаке и имања и прешли у Јуду и Јерусалим, јер су их Јеровоам и његови синови одбацили као Господње свештенике. Јеровоам је поставио своје свештенике за жртвене брегове, за кипове јараца и телади које је направио. За њима су дошли из свих племена Израиља, они који су срцем тражили Господа, Бога Израиљевог, да у Јерусалиму принесу жртву Господу, Богу својих отаца. Они су три године јачали и Јудино царство и Ровоама, Соломоновог сина. Наиме, ишли су три године Давидовим и Соломоновим путем.
Ровоамова породица
Ровоам је оженио Махалату, ћерку Давидовог сина Јеримота, и Авихаилу, ћерку Јесејевог сина Елијава, која му је родила синове: Јеуса, Семарију и Зама. После ње је оженио Маху, Авесаломову ћерку, која му је родила Авију, Атају, Зизу и Селомита Ровоам је волео Маху, Авесаломову ћерку више од свих својих жена и иноча. Имао је осамнаест жена и шездесет иноча и изродило му се двадесет осам синова и шездесет ћерки.
Ровоам је за главара поставио Махиног сина Авију, да буде владар својој браћи, јер је желео да га зацари. Поступао је мудро, па је неке од синова изаслао по читавој Јуди и Венијамину, по свим градовима-утврђењима и дао им обиље хране и много жена.
2. Књига дневника 12:1-16
Сисак напада Јерусалим
Када је Ровоам учврстио своје царство, осилио се, па су и он и сав Израиљ напустили Господњи Закон. Због тог неверства према Господу, пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима, са хиљаду две стотине бојних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеним мноштвом Лувимана, Сухимана и Кушана из Египта. Заузео је Јудине градове-утврђења и дошао до Јерусалима.
Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“
И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“
А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим, али ће му бити поданици и сазнаће како је служити мени, а како земаљским царствима.“
Тако је Сисак, цар Египта, ушао у Јерусалим. Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и штитове од злата које је направио Соломон. Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.
Пошто се цар понизио, Господ је уклонио свој гнев од њега и није га сасвим разорио, јер је у Јуди било и добрих ствари.
Тако је Ровоам ојачао и владао у Јерусалиму, а имао је четрдесет једну годину када се зацарио. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је од свих израиљских племена Господ изабрао да у њему настани своје име. Мајка му је била Амонка и звала се Нама. Ипак, чинио је зло и није свим срцем тражио Господа.
Остала Ровоамова дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи пророка Семаје и у родослову видеоца Ида? Рат се стално водио између Ровоама и Јеровоама. Кад се Ровоам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду, а уместо њега се зацарио Авија, његов син.
