1. Солуњанима 2:17-19
Павлова жеља да види Солуњане
А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо. Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио. Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви?
1. Солуњанима 3:1-13
Пошто нисмо могли више да издржимо, сложили смо се да би било најбоље да останемо у Атини. К вама смо, пак, послали Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у проповедању Радосне вести Христове, да вас учврсти и ободри у вашој вери, да се нико не поколеба у овим невољама. Ви, наиме, сами добро знате да смо одређени за њих. И заиста, када смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће вас снаћи невоље, и као што знате, тако је и било.
Зато сам, не могавши више да издржим, послао Тимотеја да ме обавести о вашој вери, да вас како Кушач није навео да подлегнете искушењу, јер би тада наш труд био узалудан.
Павлова радост због добрих вести из Солуна
А сада нам се Тимотеј вратио од вас и донео нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се увек радо сећате и чезнете да нас видите, као и ми вас. Зато смо се, браћо, и поред све своје муке и невоље, утешили вашом вером. Ми, у ствари, сада заиста живимо кад знамо да сте постојани у Господу. Јер, какву захвалност можемо дати Богу за сву радост коју доживљавамо због вас пред Богом? Дању и ноћу се најусрдније молимо Богу да вас поново видимо, и да усавршимо оно што недостаје вашој вери.
А сам Бог, наш Отац, и наш Господ Исус, да припреми пут за наш долазак к вама, и да учини да обилујете међусобном љубављу, и љубављу према свима, као што ми вас волимо.
Нека он оснажи ваше унутрашње биће, да будете беспрекорни у светости пред Богом, Оцем нашим, при доласку Господа нашега Исуса, са свим светима његовим.
