1. Књига Самуилова 8:1-22, 1. Књига Самуилова 9:1-27, 1. Књига Самуилова 10:1-8 NSP
1. Књига Самуилова 8:1-22
Народ тражи цара
Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.
Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“
Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.
Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“
Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“
Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“
Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“
Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“
1. Књига Самуилова 9:1-27
Бог изабира Саула за цара
Био неки имућан човек, из Венијаминовог племена, који се звао Кис. Он је био син Авилов, син Сероров, син Вехоратов, син Афијин. Кис је имао младог и доброг сина по имену Саул. У целом Израиљу није му било равна; за главу је био виши од свакога у народу.
Једном су се Кису, Сауловом оцу, изгубиле магарице. Кис рече своме сину Саулу: „Хајде узми једног момка, па иди да тражиш магарице.“ Саул је прошао Јефремовом гором и земљом салиском, али их нису нашли. Прошли су и земљом салимском, али их тамо није било. Затим су прошли земљом Венијаминовом, али их нису нашли.
Када су дошли у земљу Суф, Саул рече своме слузи који је био са њим: „Хајде да се вратимо; иначе ће мој отац престати да брине због магарица и почети да брине због нас.“
Слуга му одговори: „Ево, овде у овом граду живи човек Божији, кога веома поштују; све што каже, то се оствари. Пођимо тамо; можда ће нам рећи којим путем да кренемо.“
Саул рече своме слузи: „Ако и пођемо, шта да понесемо човеку? Хлеба нам је нестало у врећама, а немамо ни дара да понесемо човеку Божијем. Шта имамо?“
Слуга опет одговори Саулу: „Ево, имам при себи четврт шекела сребра9,8 Око 3 gr.. Даћу то човеку Божијем, да нам каже којим путем да кренемо.“ Некада би у Израиљу овако говорио онај који би ишао да пита Бога: „Хајдемо к видеоцу!“, јер данашњи пророк се некада звао виделац.
Саул рече своме слузи: „Добро кажеш. Хајдемо!“ Тако су отишли у град где је живео човек Божији.
Док су се пењали уз брдо према граду, наишли су на неке девојке које су излазиле да извуку воду. Питали су их: „Да ли је овде виделац?“
„Јесте, ево ту је пред вама – одговорише им – пожурите сад, јер баш данас је дошао у град да на узвишици принесе жртву за народ. Чим уђете у град наћи ћете га пре него што оде на узвишицу да једе. Народ, наиме, неће јести, док он не дође, јер он прво мора да благослови жртву. Након тога ће званице јести. Идите сад, јер ћете га још данас наћи.“
Тако су отишли до града. Док су улазили у град угледали су Самуила како им иде у сусрет на путу према узвишици.
А дан пре него што је Саул дошао, Господ је објавио Самуилу, рекавши: „Сутра, у ово време, послаћу ти човека из земље Венијаминове. Помажи га за владара над мојим народом, Израиљем. Он ће избавити мој народ од Филистејаца, јер сам погледао на мој народ; њихов је вапај дошао до мене.“
Кад је Самуило видео Саула, Господ му рече: „То је човек за кога сам ти рекао да ће владати мојим народом.“
Саул приступи Самуилу унутар градских врата и рече му: „Реци ми, молим те, где је видеочева кућа?“
Самуило одговори Саулу: „Ја сам виделац. Идите преда мном на узвишицу. Данас ћете јести са мном, а ујутро ћу те испратити и рећи ти све што ти је на уму. А што се тиче магарица које су ти се изгубиле пре три дана, не брини се, јер су пронађене. А за ким сав Израиљ чезне, ако не за тобом и за свим твојим очинским домом?“
Саул одговори: „Нисам ли ја Венијаминовац, из најмањег Израиљевог племена? Није ли моја породица најнезнатнија од свих породица Венијаминовог племена? Зашто ми говориш тако нешто?“
Тада је Самуило повео Саула и његовог слугу, па их је довео у гозбену собу, где им је дао почасно место међу званицама. Тамо је било тридесетак људи. Самуило је рекао кувару: „Донеси онај део који сам ти дао; онај за који сам ти рекао: ’Стави га на страну.’“
Кувар узе бут и што је било на њему, и постави пред Саула. Самуило рече: „Ево, што је остављено, то стави пред себе и једи, јер је остављено за тебе ради ове прилике. Зато сам – рече – позвао народ.“ Тако је Саул јео са Самуилом тог дана.
Затим су се вратили с узвишице у град, а Самуило је разговарао са Саулом на крову. Кад су у освит зоре устали, Самуило позва Саула на крову: „Устани да те испратим.“ Саул устане, па обојица, он и Самуило, изађу напоље. Док су ходали према крају града, Самуило рече Саулу: „Реци момку да пође испред нас.“ Момак оде. „А ти стани на час да ти објавим реч Божију.“
1. Књига Самуилова 10:1-8
Самуило узе флашицу уља, изли је на његову главу, пољуби га и рече: „Сам те Господ помазује за владара над својом баштином. Данас кад одеш од мене, наићи ћеш на два човека код Рахиљиног гроба у Венијаминовој земљи, у Селси. Они ће ти рећи: ’Нашле су се магарице које си пошао да тражиш. Твој отац се више не брине за магарице, али се забринуо за вас, говорећи: „Шта да учиним за свога сина?“’
Кад оданде наставиш и дођеш до Таворског храста, срешћеш тамо три човека, који ће ићи к Богу у Ветиљ. Један ће носити три јарета, други три погаче, а трећи мешину вина. Они ће те поздравити, па ће ти дати два хлеба. Ти их прими из њихових руку.
Потом ћеш отићи на узвишицу Божију, где се налази филистејски војни табор. Тамо, чим ступиш у град, наићи ћеш на групу пророка како силази с узвишице. Пред њима ће бити лире, бубњеви, фруле и цитре, а они ће пророковати. Дух Господњи сићи ће на тебе, па ћеш пророковати с њима и бити промењен у другог човека. А кад се сви ови знакови испуне на теби, онда чини што ти прилика налаже, јер је Бог с тобом.
Затим сиђи преда мном у Галгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве свеспалнице и жртве мира. Сачекај седам дана, док не дођем к теби и поучим те шта ћеш даље чинити.“
