1. Књига Самуилова 24:1-22
Давид поштеђује Саула
Кад се Саул вратио из похода на Филистејце, јавили су му: „Ено Давида у пустињи Ен-Геди!“ Тада Саул поведе са собом три хиљаде момака из целог Израиља и оде да тражи Давида по Литицама дивокоза.
Саул дође до овчијих торова поред пута. Тамо је била једна пећина и Саул уђе у њу ради нужде. Међутим, Давид и његови људи седели су на крају пећине. Рекоше Давиду његови људи: „Ево, данас је дан за који ти је Господ рекао: ’Предаћу твог непријатеља у твоје руке, да учиниш с њим што ти је мило.’“ Давид устане и неприметно одсече руб Сауловог плашта.
Давид је одмах затим осетио грижу савести што је одсекао руб Сауловог плашта. Он рече својим људима: „Сачувај ме Господе да учиним такву ствар своме господару, помазанику Господњем. Зар на њега да подигнем руку? Па он је помазаник Господњи!“ Тако је Давид овим речима укорио своје људе, и није им дао да устану на Саула. А Саул је изашао из пећине и пошао својим путем.
Онда је и Давид устао и изашао из пећине, па је повикао за Саулом: „Господару мој, царе!“ Саул се обазре, а Давид падне ничице и поклони се лицем до земље. Давид рече Саулу: „Зашто слушаш људе, који ти говоре: ’Давид жели твоју пропаст?’ Ево, овог дана си видео својим очима да те је данас Господ предао у моје руке у овој пећини. Рекли су ми да те убијем, а ја сам те поштедео. Рекао сам: ’Нећу подићи руку на свога господара, јер он је помазаник Господњи.’ Оче мој, добро погледај руб свога плашта у мојој руци. Ја сам, наиме, одсекао руб твога плашта, а нисам те убио. Знај и схвати да нисам крив за злочин или побуну. Ја нисам сагрешио против тебе, а ти вребаш мој живот да ми га одузмеш. Нека Господ пресуди између мене и тебе! Господ нека ме освети на теби, али моја те рука неће таћи. Као што каже древна изрека: ’Од опаких долази опако дело.’ Зато те моја рука неће таћи. На кога је изашао цар Израиљев? Кога то гониш? Мртвог пса, обичну буву! Господ нека буде судија; он нека пресуди између мене и тебе. Нека он размотри и заступа мој случај; он нека ме избави из твоје руке.“
Кад је Давид изговорио ове речи Саулу, рече Саул: „Да ли је то твој глас, сине Давиде?“ – и гласно заплака. Он рече Давиду: „Ти си праведнији од мене, јер си ми учинио добро, иако сам ти нанео зло. Сам си рекао данас како си ми учинио добро: Господ ме је предао у твоје руке, а ти ме ниси убио. Кад човек наиђе на свог непријатеља, хоће ли га пустити да оде у миру? Нека те Господ награди добрим за то како си се данас понео према мени. Сада знам да ћеш јамачно постати цар и да ће се царство Израиљево учврстити у твојој руци. Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити моје потомство после мене, и да нећеш затрти моје име из дома мога оца.“
Давид се закле Саулу. Саул се врати својој кући а Давид и његови људи оду у горско скровиште.
1. Књига Самуилова 25:1-44
Самуилова смрт
Самуило је умро и сав се Израиљ окупио. Оплакали су га и сахранили у Рами, његовом дому. А Давид се дигне и сиђе у пустињу Фаран.
Мудрост Авигејина
Био неки човек у Маону који је имао газдинство у Кармилу. Човек је био веома богат; имао је три хиљаде оваца, и хиљаду коза. Баш у то време је стригао своје овце у Кармилу. Човек се звао Навал, а његова жена се звала Авигеја. Жена је била разборита и лепа, али је човек био тежак и зао; био је од рода Халевова.
Давид је у пустињи чуо да Навал стриже своје овце, па је послао десет момака и рекао им: „Идите у Кармил. Кад дођете к Навалу поздравите га у моје име. Реците: ’У здравље! Мир теби и твоме дому, и мир свему што имаш!
Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су боравили код нас, али ми им нисмо наудили, нити им је ишта нестало док су били у Кармилу. Питај своје момке па ће ти рећи. Стога покажи благонаклоност према мојим момцима, јер смо дошли у свечан дан. Дај, молим те, својим слугама и своме сину Давиду што ти се нађе при руци.’“
Давидови момци су дошли, и пренели Навалу све те речи у Давидово име, па су причекали.
Навал одговори Давидовим слугама: „Ко је Давид? Ко је син Јесејев? Много је данас слугу који се одмећу од својих господара. Зар да узмем свој хлеб, своју воду и своју стоку, коју сам заклао за људе који ми стрижу овце, да бих то дао људима о којима не знам одакле су?“
Давидови момци се окрену и врате путем којим су дошли. Кад су се вратили пренели су Давиду све те речи. Тада Давид рече својим људима: „Нека свако припаше свој мач!“ Давид је такође припасао свој мач. За Давидом је отишло око четири стотине људи, а две стотине их је остало код опреме.
Тада је један од момака јавио Авигеји, Наваловој жени: „Ево, Давид је из пустиње послао гласнике да пожеле благослов нашем господару, а он их је нагрдио. Ти људи су били веома добри према нама; нису нам наудили, нити нам је ишта нестало за све време док смо били у пољу близу њих. Они су нам били као бедем и ноћу и дању, све време док смо били с њима напасајући овце. Ти сад прими на знање и види шта ћеш да радиш, јер је одређена пропаст нашем господару и свем његовом дому. А с њим нико не може разговарати, јер је ништарија.“
Авигеја брзо узме две стотине хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица25,18 Око 35 l. прженог жита, стотину гроздова сувог грожђа и две стотине колача од смокава, и натовари их на магарце. Онда је рекла својим слугама: „Пођите испред мене а ја ћу доћи за вама.“ Своме мужу Навалу није ништа рекла.
Док је јашући на магарцу силазила заклоњена планином, у сусрет су јој долазили Давид и његови људи, тако да се сусрела с њима. Давид је говорио у себи: „Узалуд сам чувао овоме све што има у пустињи. Ништа од свега што има није нестало. Сада ми је вратио зло за добро. Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“
Кад је Авигеја угледала Давида брзо је сјахала с магарца, па је пала ничице пред Давида и поклонила се до земље. Бацивши се пред његове ноге рекла је: „Господару, нека кривица падне на мене! Дозволи својој слушкињи да ти се обрати! Послушај речи своје слушкиње! Нека мој господар не обраћа пажњу на ону ништарију Навала; јер он је онакав какво му је име. Зове се ’Навал’25,25 Безумник., и безумље га прати. А твоја слушкиња није видела момке које је мој господар послао. А сад, господару, живога ми Господа, и жив ми био ти, Господ те је спречио да починиш крвопролиће и да узмеш правду у своје руке. Нека прођу као Навал твоји непријатељи, и они који желе зло моме господару. А овај дар што је донела твоја слушкиња своме господару, нека се да момцима који прате мога господара.
Опрости преступ својој слушкињи! А Господ ће заиста учврстити твој дом, јер мој господар води Господње ратове. Зато нека се не нађе на теби зло за свега твога века. Па ако ко и крене да те прогони, и ради ти о глави, живот мог господара биће чуван у ризници живота код Господа, Бога твога, а животе твојих непријатеља бациће као из праћке. А кад Господ учини мом господару свако добро које ти је обећао и постави те за владара над Израиљем, нека ово не терети твоју савест и тако постане камен спотицања моме господару да је безразложно пролио крв и да је узео правду у своје руке. А кад Господ искаже доброту моме господару, ти се онда сети своје слушкиње.“
Давид одговори Авигеји: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који те је послао данас да ме сретнеш. Нека је благословена твоја разборитост и нека си благословена ти што си ме данас спречила да пролијем крв и узмем правду у своје руке. Јер живога ми Господа, Бога Израиљевог, који ми није дао да ти учиним зло, да ниси пожурила да ме сретнеш, Навалу не би остало до зоре ниједно мушко!“
Давид је примио од ње оно што му је донела, па јој је рекао: „Врати се у миру својој кући. Ево, послушао сам те и услишио твоју молбу.“
Кад се Авигеја вратила Навалу, он је у својој кући имао гозбу достојну цара. Навал је био добре воље јер је био веома пијан. Зато му није ништа рекла до јутра. Ујутру, кад се Навал отрезнио од вина, његова жена му исприча све што се догодило. Тада га издаде срце у грудима, и он оста непокретан као камен. Десетак дана касније Господ удари Навала и он умре.
Кад је Давид чуо да је Навал умро, рекао је: „Нека је благословен Господ који се заузео за мене када ми је Навал нанео увреду; и он је спречио свога слугу да не учини зло. Господ је свалио Навалово зло на његову главу.“
Потом је Давид послао поруку Авигеји да ће је узети за жену. Давидове слуге су дошле к Авигеји у Кармил и рекле: „Давид нас је послао к теби да те узме за жену.“
Авигеја је устала, поклонила се лицем до земље, и рекла: „Ево твоје слушкиње, која је спремна да служи и да пере ноге слугама свога господара.“ Авигеја је брзо устала и узјахала магарца, а пет њених слушкиња ју је пратило. Тако је отишла за гласницима и постала његова жена. Давид се оженио још и Ахиноамом из Језраела, па су му обе биле жене. Наиме, Саул је своју ћерку Михалу, Давидову жену, дао Фалтију, сину Лаиса, из Галима.
