1. Књига Самуилова 2:27-36, 1. Књига Самуилова 3:1-21, 1. Књига Самуилова 4:1-22 NSP
1. Књига Самуилова 2:27-36
Божија казна над Илијевим домом
Тада дође Божији човек к Илију и рече му: „Говори Господ: ’Ја сам се објавио дому твога претка док су били у Египту робујући фараоновом дому. Изабрао сам га између свих Израиљевих племена себи за свештеника, да приноси жртве на мом жртвенику, да пали кад, и да носи оплећак преда мном. Дому твога оца дао сам и све паљене жртве народа израиљског. Зашто газите моју жртву и мој принос, које сам одредио за моје Пребивалиште? Ти частиш своје синове више него мене хранећи их првинама сваког приноса мог народа, Израиља.’
Зато Господ, Бог Израиљев објављује: ’Рекао сам твоме дому и дому твога оца да ће ступати пред мојим лицем довека.’ Али, сада каже Господ: ’Далеко то било од мене! Јер ја поштујем оне који мене поштују, а они који ме презиру, биће осрамоћени. Ево, долазе дани када ћу одсећи твоју мишицу и мишицу дома твога оца, тако да неће бити старца у твоме дому. Ти ћеш гледати несрећу у мом Пребивалишту, а уместо свег обиља које ће се дати Израиљу, у твоме дому неће бити старца довека. А кога од твојих не истребим испред свога жртвеника оставићу само зато да ти сахну очи и да ти душа вене, а све мноштво потомака у твоме дому поумираће у најбољим годинама.
Ово ће ти бити знак; то ће задесити оба твоја сина, Офнија и Финеса: обојица ће погинути истог дана. А себи ћу поставити верног свештеника који ће радити по моме срцу и по мојој вољи. Ја ћу му подићи трајни дом, а он ће ступати пред мојим помазаником довека. А ко преостане у твоме дому доћи ће да му се поклони за сребрњак и комад хлеба, говорећи: прими ме, молим те, у какву свештеничку службу да имам залогај хлеба.’“
1. Књига Самуилова 3:1-21
Бог позива Самуила
А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.
Једнога дана догодило се ово: Илије је лежао у својој соби. Вид је почео да му се гаси те није могао да види. Божији свећњак још није био угашен. Самуило је спавао у Господњем Дому где је био Ковчег Божији. Господ позва Самуила, а он се одазва: „Ево ме!“ Отрчи он к Илију и рече: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му рече: „Нисам те звао. Врати се и спавај.“ Он се врати и легне.
Господ поново позва: „Самуило!“ Самуило устане и оде к Илију: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му одговори: „Нисам те звао, сине, врати се и спавај.“
Самуило још није познавао Господа; реч Господња му још није била објављена.
Господ позва Самуила по трећи пут. Он устане и оде к Илију. Рекао му је: „Ево ме, звао си ме.“ Тада је Илије схватио да то Господ зове дечака.
Илије рече Самуилу. „Иди и спавај. Ако те поново позове, ти реци: ’Говори, Господе, слуга твој слуша.’“ Самуило оде и легне у своју собу.
Господ дође, стане тамо, и позове као раније: „Самуило, Самуило!“ Самуило одговори: „Говори, јер слуга твој слуша.“
Господ рече Самуилу: „Ево, учинићу у Израиљу нешто због чега ће свима који чују за то одзвањати у ушима. У тај дан испунићу против Илија све што сам рекао о његовом дому, од почетка до краја. Објављујем му да осуђујем његов дом до века за његову кривицу, јер је знао да су његови синови чинили светогрђе, а он их није обуздао. Зато се кунем дому Илијевом да никаква жртва, ни принос неће откупити кривицу дома Илијевог.“
Самуило је лежао до јутра, а затим је отворио врата Дома Господњег. Самуило се плашио да исприча Илију виђење. Тада је Илије позвао Самуила: „Сине мој!“
Овај одговори: „Ево ме.“
Илије рече: „Какву ти је поруку саопштио? Немој ништа да сакриваш од мене. Нека Бог тако учини с тобом и још више, ако од мене сакријеш једну реч од свега што ти је Он рекао.“ Самуило тада исприча све и ништа није сакрио од њега. Илије на то рече: „Он је Господ; нека чини што му је воља.“
Самуило је растао а Господ је био с њим, те није допустио да и једна од његових речи остане неиспуњена. Сав је Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, знао да је Самуило постављен за пророка Господњег. Господ је наставио да се указује у Силому; Господ се објављивао Самуилу у Силому кроз своју реч.
1. Књига Самуилова 4:1-22
Пораз Израиљаца; Ковчег савеза отет
Но, Самуилова је реч била намењена свему Израиљу. Израиљци су изашли у бој против Филистејаца. Утаборили су се код Евен Езера а Филистејци код Афека. Филистејци су се сврстали у бојни ред да се сукобе с Израиљцима. Повела се битка, али су Израиљци били поражени од Филистејаца, који су побили неких четири хиљаде људи на бојном пољу. Кад се народ вратио у табор, израиљске старешине рекоше: „Зашто нас је Господ поразио данас пред Филистејцима? Хајде да из Силома узмемо Ковчег савеза Господњег! Кад он дође међу нас избавиће нас од наших непријатеља.“
Пошаљу они људе у Силом и узму оданде Ковчег савеза Господа над војскама, који седи над херувимима. Тамо са Ковчегом Божијег савеза била су оба Илијева сина. Офније и Финес.
Кад је Ковчег Господњег савеза дошао у табор сав Израиљ повика громким гласом, тако да се земља потресла. Филистејци су чули поклик, па су рекли: „Какав је ово громки поклик у јеврејском табору?“
На вест да је Ковчег Господњи дошао у табор, Филистејци се уплашише. Говорили су: „То је Бог дошао у табор! Тешко нама! Овако се нешто никада није догодило! Јао нама! Ко ће нас избавити из руку ових моћних богова? То су они богови што су ударили Египћане свакојаким пошастима у пустињи. Охрабрите се! Држите се мушки, Филистејци, да не будете робови Јеврејима, као што су они били робови вама. Држите се мушки и борите се!“
Филистејци ступе у бој и потуку Израиљце, те ови побегну сваки у свој шатор. Пораз је био веома велики. На израиљској страни пало је тридесет хиљада пешака. Ковчег Божији је био отет, а оба Илијева сина, Офније и Финес, погибоше.
Илијева смрт
Тог истог дана дотрчи неки Венијаминовац из бојног реда и дође у Силом. Имао је исцепану одећу а на глави прашину. Кад је стигао, Илије је седео на столици крај пута мотрећи, јер му је срце стрепило због Ковчега Божијег. Кад је човек дошао у град и испричао шта се догодило, цео је град закукао.
Илије је чуо кукњаву, па је упитао: „Каква је ово бука?“
Човек пожури да обавести Илија. Илију је било деведесет осам година; очи су му биле укочене, па није могао да види. Човек рече Илију: „Долазим с бојног поља. Побегао сам данас из бојног реда.“
Илије упита: „Шта се догодило, сине мој?“
Гласник одговори: „Израиљци су побегли пред Филистејцима; народ је претрпео велики пораз. Оба твоја сина, Офније и Финес, су погинула, а Ковчег Божији је отет!“
Кад је споменуо Ковчег Божији, Илије паде са столице уназад, крај градске капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак човек. Био је судија у Израиљу четрдесет година.
А његова снаха, жена Финесова, била је пред самим порођајем. Кад је чула вест да је отет Ковчег Божији и да су јој умрли свекар и муж, сави се и роди, јер су је ухватили трудови. Док се растављала с душом, рекоше јој жене што су стајале око ње: „Не бој се, родила си сина.“ Међутим, она није одговорила, нити је марила.
Дечаку је дала име „Ихавод“4,21 Име Ихавод значи где је слава? или отишла је слава., рекавши: „Отишла је слава од Израиља“, зато што је Ковчег Божији био отет, и због свекра и мужа. Зато је рекла: „Отишла је слава од Израиља, јер је отет Ковчег Божији.“
