1. Књига Самуилова 14:24-52
Саулова неразумна заклетва
Израиљци су били исцрпљени тог дана, јер је Саул заклео народ рекавши: „Проклет био човек који окуси хране до увече, док се не осветим својим непријатељима!“ Тако сав народ није окусио хране.
Кад је народ дошао у шуму, било је пчелињег саћа на површини земље. Ступивши у шуму, народ је видео да мед тече, али нико није принео руку устима, јер се народ плашио заклетве. Јонатан није чуо кад је његов отац заклео народ, па је принео врх штапа који му је био у руци и замочио га у саће, а затим принео руку устима; очи су му се одмах засветлеле.
Један човек му рече: „Твој је отац строго заклео народ рекавши: ’Нека је проклет човек који окуси хране данас.’ А народ је био изморен.“
Јонатан му одговори: „Мој отац гура земљу у пропаст. Погледајте како су ми се очи засветлеле чим сам окусио мало овог меда. Да је народ слободно јео од плена који је затекао код својих непријатеља, не би ли пораз Филистејаца био још већи?“
Тог су дана тукли Филистејце од Михмаса до Ајалона, па се народ веома изморио. Тада се народ бацио на плен. Нахватали су ситну стоку, говеда и телад, клали их на земљи, и јели их с крвљу. То су јавили Саулу: „Ено, народ греши против Господа једући месо с крвљу.“
Саул рече: „Изневерили сте се Господу. Доваљајте ми овамо велики камен.“ Затим је рекао: „Разиђите се међу народ и реците им: ’Нека ми свако доведе свога вола или овцу. Овде ћете их клати и јести. Немојте грешити против Господа једући крв.’“
Те ноћи му је свако од народа довео свога вола, па су тамо клали и јели.
Тада је Саул саградио жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је саградио Господу.
Саул рече: „Сиђимо ноћас у потеру за Филистејцима, да их оробимо док не сване јутро. Нећемо поштедети ни једног од њих.“
Они му одговорише: „Ради што ти се чини добро.“
Свештеник му рече: „Приступимо Богу.“
Саул је питао Бога: „Да се спустим у потеру за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?“ Али онога дана му није одговорио.
Тада Саул рече: „Приступите овамо сви народни главари! Дознајте и видите како је овај данашњи грех био почињен! Јер тако ми живога Господа, који избавља Израиља, ако се кривица нађе и на мом сину Јонатану, биће свакако погубљен!“ Али нико му из свега народа није одговорио.
Саул рече целом Израиљу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“
Народ одговори Саулу: „Ради што ти се чини добро.“
Тада се Саул обратио Господу: „Боже Израиљев, покажи по правди!“ Жреб је пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао невин.
Саул рече: „Баците жреб између мене и мога сина Јонатана!“ Жреб паде на Јонатана.
Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си урадио.“
Јонатан му исприча: „Ја сам само окусио мало меда крајем штапа који ми је био у руци. Ево ме, спреман сам да умрем.“
Саул рече: „Нека ми тако учини Господ, и још више, ако данас заиста не умреш, Јонатане!“
Тада је народ рекао Саулу: „Зар да умре Јонатан који је учинио ово велико избављење у Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, ниједна влас неће пасти с његове главе на земљу, јер он је данас учинио ово дело уз Божију помоћ!“ Тако је народ избавио Јонатана, те није погинуо.
Саул је престао да гони Филистејце, а Филистејци су се вратили у своја места.
Кад је Саул учврстио царевање над Израиљем, заратио је против свих својих непријатеља унаоколо: против Моава, против потомака Амонових, против Едома, против царева совских, и против Филистејаца. Где год би се окренуо, побеђивао би. Одликовао се јунаштвом; поразио је Амаличане, и избавио Израиља из руку оних који су га пљачкали.
Саулова породица
Саулови синови су били: Јонатан, Јесвија, и Малхи-Сув, а његове две ћерке звале су се: старија Мерава, а млађа Михала. Саулова жена звала се Ахиноама, ћерка Ахимасова, а заповедник његове војске звао се Авенир, син Нера, Сауловог стрица. А Кис, Саулов отац, и Нер, Авениров отац, били су синови Авилови.
Љути се рат водио са Филистејцима током свег Сауловог века. А када би Саул видео којег одважног човека или врсног ратника, узимао би га у своју службу.
1. Књига Самуилова 15:1-35
Свети рат против Амаличана
Самуило рече Саулу: „Мене је Господ послао да те помажем за цара над његовим народом Израиљем. Зато послушај речи Господње: Говори Господ над војскама: ’Видео сам шта је Амалик учинио Израиљу, како му се испречио на путу кад је изашао из Египта. Зато навали на Амалика и изврши клето уништење над њим и над свим што му припада. Не штеди га, него истреби људе и жене, децу и дојенчад, волове и овце, камиле и магарце.’“
Тада је Саул окупио народ и избројио их у Телајиму. Било је две стотине хиљада пешака, а Јудејаца десет хиљада. Саул је дошао код амаличког града и у долини поставио заседу. Саул рече Кенејцима: „Идите, одвојте се од Амаличана да вас не истребим с њима, јер сте били наклоњени свим Израиљцима кад су изашли из Египта.“ Тако су се Кенејци одвојили од Амаличана.
Саул је тукао Амалика од Евиле па до Сура, који је близу Египта. Агага, амаличког цара је ухватио живог, а сав народ је побио мачем, клетим уништењем. Ипак, Саул и народ су поштедели Агага, те најбоље овце, крупну стоку, угојену телад и јагњад и све што је ваљало. Над тим нису хтели да изврше клето уништење, већ само над оним што је било безвредно и рђаво.
Бог одбацује Саула
Тада је реч Господња дошла Самуилу: „Жао ми је што сам поставио Саула за цара, јер се окренуо од мене и није извршио моје заповести.“ Самуило је био љут, па је целе ноћи вапио Господу.
Самуило је устао у рано јутро да се нађе са Саулом. Самуилу су јавили: „Саул је отишао у Кармил. Тамо је, ено, подигао себи споменик. Затим се окренуо и отишао доле у Галгал.“
Кад је Самуило дошао к Саулу, овај му рече: „Нека те Господ благослови! Извршио сам заповест Господњу!“
Самуило га упита: „Какво је онда ово блејање оваца што допире до мојих ушију, и мукање говеда које чујем?“
Саул одговори: „Дотерали су их од Амалика; народ је поштедео најбоље овце и говеда да их жртвује Господу, твоме Богу. Над осталим смо извршили клето уништење.“
Тада му Самуило рече: „Доста! Објавићу ти шта ми је Господ рекао ноћас.“ Саул му рече: „Говори!“
Самуило рече: „Колико год да си незнатан у својим очима, ниси ли ти глава Израиљевих племена? Господ те је помазао за цара над Израиљем. Господ те је послао на пут и рекао ти: ’Изврши клето уништење над оним грешницима, Амаличанима. Војуј против њих док их не истребиш.’ Зашто ниси послушао глас Господњи? Зашто си се бацио на плен и учинио што је зло у Господњим очима?“
Саул одговори Самуилу: „Ја сам послушао глас Господњи: отишао сам на пут на који ме је Господ послао: довео сам Агага, амаличког цара, и извршио клето уништење над Амаличанима. А народ је узео од плена, ситну и крупну стоку, првину од онога што је одређено за клето уништење, да се жртвује Господу, твоме Богу у Галгалу.“
Самуило на то рече:
„Зар су Господу милије жртве свеспалнице
и приноси него послушност Господњем гласу?
Послушност је боља од жртве,
и покорност је боља од овнујског сала.
Непослушност је као грех врачања,
а непокорност као злочин идолопоклонства.
Ти си одбацио реч Господњу,
и зато је Господ одбацио тебе као цара.“
Саул рече Самуилу: „Згрешио сам! Преступио сам Господњу заповест и твоје налоге, јер сам се уплашио народа и послушао њихов глас. Сада те молим, опрости ми мој грех, и врати се са мном да се поклоним Господу.“
Самуило одговори Саулу: „Нећу се вратити с тобом! Ти си одбацио реч Господњу и зато је Господ одбацио тебе као цара Израиљевог.“
Самуило се окренуо да иде, али је Саул зграбио руб његовог плашта, и руб се откинуо. Самуило му рече: „Данас је Господ откинуо од тебе Израиљево царство и дао га твоме ближњем који је бољи од тебе. А Он, Слава Израиљева, не лаже и не каје се, јер није човек да би се кајао.“
Саул рече на то: „Згрешио сам! Али молим те сад, укажи ми част пред старешинама мог народа и пред Израиљем, па се врати са мном да се поклоним Господу, твоме Богу.“
Тада се Самуило вратио са Саулом, а Саул се поклонио Господу.
Самуило затим рече: „Доведите ми Агага, амаличког цара!“
Агаг је ведро дошао к њему мислећи: „Горчина смрти ме је заиста мимоишла.“
Али Самуило рече:
„Као што је твој мач одузео децу женама,
тако ће међу женама твоја мајка остати без деце.“
Тада је Самуило посекао Агага пред Господом у Галгалу.
Затим је Самуило отишао у Раму, а Саул се вратио својој кући у Геву Саулову.
Самуило није више видео Саула до дана своје смрти. Самуило је жалио за Саулом, јер се Господ покајао што је поставио Саула за цара над Израиљем.
