1. Књига о царевима 9:10-28, 1. Књига о царевима 10:1-29, 1. Књига о царевима 11:1-13 NSP
1. Књига о царевима 9:10-28
Соломонова остала дела
Кад се навршило двадесет година у току којих је Соломон саградио две грађевине, Дом Господњи и царев двор, цар Соломон је дао Хираму двадесет градова на подручју Галилеје, пошто је Хирам, тирски цар, снабдевао Соломона кедровим дрветом, чемпресовим дрветом и златом колико год је желео. Али кад је Хирам дошао да види градове које му је Соломон дао, није био задовољан с њима. Тада је рекао: „Какви су то градови које си ми дао, брате?“ Зато се тај крај зове „Кавул“9,13 Кавул на јеврејском звучи као израз безвредан., све до данас.
Хирам је послао цару стотину двадесет таланата9,14 Око 4 t. злата.
Ово је извештај о принудном раду који је цар Соломон увео, да би саградио Дом Господњи, свој двор, Милон, јерусалимске зидине, те Асор, Мегидо и Гезер. А фараон, цар Египта, оде, освоји Гезер и спали га, а Хананце, становнике града, побије. Град је дао у мираз својој ћерки, Соломоновој жени. Потом је Соломон поново саградио Гезер, и доњи Вет-Орон; па Валат и Тадмор9,18 Или: Тамар. у пустињском крају, и све Соломонове градове-складишта, градове за његова бојна кола, и градове за коњанике, и све што је Соломон пожелео да гради у Јерусалиму, на Ливану и у свим крајевима где је владао.
А свим народима који су преостали од Аморејаца, Хетита, Фережана, Евејаца, и Јевусејаца, који нису Израиљци – њиховим потомцима који су остали после њих у земљи, а које Израиљци нису могли истребити – Соломон је наметнуо принудни рад до данашњег дана. Ипак, Соломон није учинио ниједног Израиљца робом; они су били ратници, његове слуге, главари, заповедници, и заповедници његових бојних кола и коњице. Они су били и надзорници над Соломоновим послом; било је пет стотина педесет оних, који су надгледали народ који је обављао посао.
Затим се фараонова ћерка преселила из Давидовог града у њену кућу коју је Соломон саградио за њу. Тада је саградио и Милон.
Соломон је трипут годишње приносио жртве свеспалнице и жртве мира на жртвенику, који је саградио за Господа, а са њима је палио кад пред Господом. Тако је довршио Дом.
Цар Соломон је начинио и бродове у Есион-Геверу, који се налази код Елата на обали Црвеног Мора, у Едому. Хирам је на ове бродове послао своје слуге, поморце, који су били искусни на мору, заједно са Соломоновим слугама. Они су отишли у Офир и оданде узели четири стотине двадесет таланата9,28 Око 14 t. злата и донели га цару Соломону.
1. Књига о царевима 10:1-29
Посета царице од Саве
Глас о Соломоновој слави ради имена Господњег, дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. Соломон јој је одговорио на сва питања; цару ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. Кад је царица од Саве видела сву Соломонову мудрост и двор који је саградио, храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено; твоја мудрост и богатство превазилазе глас који сам чула. Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио на престо Израиљев! Због своје вечне љубави према Израиљу, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
Затим је дала цару стотину двадесет таланата10,10 Око 34 kg. злата, веома много балзама и драгог камења. И никада више није дошло толико таквог балзама колико је царица од Саве дала цару Соломону.
Уз то су Хирамове лађе, које су доносиле злато из Офира, донеле из Офира веома велику количину алмуговог дрвета10,11 Не зна се тачно о каквом дрвету се ради. Неки стручњаци мисле да је реч о сандаловом дрвету. и драгог камења. Цар је од алмуговог дрвета направио потпорне стубове за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче. Таквог алмуговог дрвета није више дошло, нити се видело до дана данашњег.
Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, осим онога што јој је даровао од свог царског обиља. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата10,14 Преко 20 t., поред онога што је долазило од путујућих трговаца и препродаваца, и од свих арапских царева и управитеља земље.
Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела10,16 Око 7 kg. злата по једном штиту, и три стотине малих штитова од кованог злата – три мине10,17 Мало више од 1,5 kg. злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. Престо је имао шест степеника. Врх престола је био заобљен са задње стране, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из куће Ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. Наиме, цар је имао тарсиске лађе, заједно са Хирамовим лађама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. Сав је свет тражио пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
Соломон је накупио бојна кола и коње. Имао је хиљаду четири стотине бојних кола и дванаест хиљада коња, које је разместио по градовима за бојна кола, и код цара у Јерусалиму. Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. Соломон је увозио коње из Египта10,28 Неки преводе са Мусри, уместо јеврејски Мицраим, то јест Мисир, како је Даничић превео, односно Египат. Мусри и Куа су били градови у Малој Азији, и били су средишта за одгој коња у Соломоново време. и Куе. Цареви трговци су их куповали у Куи по одређеној цени. Бојна кола која су долазила из Египта коштала су шест стотина сребрних шекела, а коњ стотину педесет. Тако су преко царевих трговаца снабдевали све хетитске и арамејске цареве.
1. Књига о царевима 11:1-13
Соломонови греси
Цар Соломон је, осим фараонове ћерке, волео многе стране жене: Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетитке. Оне су биле од народа за које је Господ рекао Израиљцима: „Не ступајте у брак са њима, нити они с вама, јер ће завести ваше срце да следите њихове богове.“ Соломон се таквима приклањао и волео их. Имао је седам стотина жена царског рода и три стотине иноча. Оне су завеле његово срце. Кад је Соломон остарео његове жене су завеле његово срце да следи друге богове, тако да његово срце није било сасвим с Господом, Богом својим, као што је било срце његовог оца Давида. Соломон је следио Аштарту, богињу Сидонаца, и Молоха11,5 Или: Малхома, што је друго име овог амонског божанства., гадост Амонаца. Тако је учинио зло у Господњим очима, и није потпуно следио Господа, као његов отац Давид.
Тада је Соломон саградио узвишицу за Хамоса, гадост Моаваца, на гори код Јерусалима, и Молоха, гадост Амонаца. Тако је чинио за све своје жене странкиње, које су палиле кад и приносиле жртве својим боговима.
Господ се разгневио на Соломона, зато што му се срце одвратило од Господа, Бога Израиљевог, који му се двапут указао, заповедивши му да не следи друге богове. Ипак, он није држао што је Господ заповедио. Зато Господ рече Соломону: „Када тако стоје ствари с тобом, и пошто ниси чувао мој савез и моје одредбе које сам ти заповедио, јамачно ћу отргнути царство од тебе и дати га твоме слузи. Но, то нећу учинити за твог живота ради твог оца Давида, него ћу га отргнути из руке твог сина. Међутим, нећу отргнути од њега сво царство, него ћу дати једно племе твоме сину ради Давида и ради Јерусалима који сам изабрао.“
