1. Књига о царевима 3:16-28, 1. Књига о царевима 4:1-34, 1. Књига о царевима 5:1-18 NSP

1. Књига о царевима 3:16-28

Соломонова мудра одлука

Потом су к цару дошле две жене, блуднице, и стале пред њега. Једна од жена рече: „Молим те, мој господару. Ја и ова жена смо живеле у истој кући. Ја сам родила дете док је она била у кући. Три дана након мог порода, родила је и ова жена. Биле смо саме; с нама није било никога у кући, само смо нас две жене биле у кући.

Али током ноћи умре син ове жене, јер је легла на њега. Устане она усред ноћи и узме мог сина који је био уз мене; а твоја је слушкиња спавала. Она га је узела у своје наручје, а свог мртвог сина је положила у моје наручје. Пробудим се ујутро да подојим свог сина, а он мртав. Пошто је било јутро, ја га пажљиво погледам; видим, није то мој син кога сам родила.“

Али друга жена рече: „Не, мој син је жив, а твој син је мртав.“

На то прва рече: „Не, него је твој син мртав, а мој син је жив.“ Тако су говориле пред царом.

Тада цар рече: „Једна каже: ’Мој син је онај живи, а твој син је мртав’, а друга каже: ’Не, него је твој син мртав, а мој је онај живи.’“

Цар нареди: „Донесите ми мач.“ Они донесоше мач пред цара. Цар рече: „Пресеците живо дете на два дела, па дајте једну половину једној, а другу половину другој.“

Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“

А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“

Тада цар рече: „Дајте живо дете првој жени; не убијајте га. Она је његова мајка.“

Кад је сав Израиљ чуо за пресуду коју је изрекао цар, имали су страхопоштовање за њега, јер су видели да је у њему Божија мудрост да дели правду.

Read More of 1. Књига о царевима 3

1. Књига о царевима 4:1-34

Соломонови државни службеници

Цар Соломон је владао над свим Израиљем. Ово су били његови главари:

Азарија, син Садоков, свештеник;

Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари;

Јосафат, син Ахилудов, дворски саветник;

Венаја, син Јодајев, војвода над војском,

Садок и Авијатар, свештеници;

Азарија, син Натанов, је био над намесницима;

Завут, син Натанов, свештеник и царев пријатељ;

Ахисар, дворски управитељ;

и Адонирам, син Авдин, над принудним радом.

Соломонови намесници

Соломон је имао дванаест намесника по свем Израиљу, који су цара и његов дом снабдевали храном; сваки је био дужан да снабдева храном по један месец у години. Ово су њихова имена:

Син Оров у Јефремовој гори;

син Декеров у Макасу, Са̂лвиму, Вет-Семесу и Елону Вет-хананском;

син Еседов, у Арувоту; он је био надлежан за Сокот и сав еферски крај;

син Авинадавов, над свим дорским крајем; жена му је била Тафата, ћерка Соломонова;

Вана, син Ахилудов, је био над Танахом и Мегидом и свим Вет-Саном, који је код Сартана, под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меоле, до преко Јокмеама;

син Геверов у Рамоту галадском; он је управљао селима Јаира, сина Манасијиног, у Галаду и арговској области у Васану, над шездесет великих градова са зидинама и бронзаним преворницама;

Ахинадав, син Идов, у Маханајиму;

Ахимас у Нефталиму; он је био ожењен Васематом, ћерком Соломоновом;

Вана, син Хусајев, у Асиру и Валоту;

Јосафат, син Фарујин, у Исахару;

Семај, син Илин, у Венијамину;

Гевер, син Уријев, у земљи галадској, у земљи аморејског цара Сихона и васанског цара Ога. Био је само један намесник у тој земљи.

Соломонова величина

Јуда и Израиљ су били многобројни као песак покрај мора. Јели су и пили и веселили се. Соломон је владао над свим царствима од Еуфрата до филистејске земље и египатске границе. Они су доносили данак и служили Соломону свег његовог века.

Дневна количина хлеба за Соломонов двор била је тридесет кора4,22 Око 5 t. једног брашна, и шездесет кора другог брашна4,22 Око 10 t.; десет угојених волова и двадесет волова с пашњака; стотину оваца и коза, осим јелена, срна, срндаћа и угојене живине. Јер он је владао над свим подручјима западно од Еуфрата, од Тапсе до Газе, над свим царевима западно од Еуфрата. Он је уживао мир у свим подручјима унаоколо. Јуда и Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, су спокојно живели, свако под својом лозом и под својом смоквом, у све дане Соломонове.

А Соломон је имао четрдесет хиљада коња за јаслама за своја кола, и дванаест хиљада коњаника.

А намесници су, сваки свог месеца, снабдевали храном цара Соломона и све који су седели за његовим столом; и нису дозволили да нешто недостаје. Они су, такође, сваки према свом реду, доносили јечам и сламу за коње и коње за вучу на место које је тамо било одређено.

Соломонова мудрост

А Господ је Соломону дао веома велику мудрост и разборитост, и разумевање широко као песак на морској обали. Соломон је својом мудрошћу надмашио мудрост свих народа истока и сву мудрост Египта. Био је мудрији од сваког човека, мудрији од Етана Езраита, и од Емана, Халкола и Дарде, синова Маолових, па се његово име прочуло по свим народима унаоколо. Саставио је три хиљаде пословица, а његових песама је било хиљаду и пет. Говорио је о дрвећу, од кедра са Ливана до изопа, који расте из зида; говорио је о животињама и птицама, о гмизавцима и рибама. Људи из свих народа долазили су да чују Соломонову мудрост, од свих царева на земљи који су чули за његову мудрост.

Read More of 1. Књига о царевима 4

1. Књига о царевима 5:1-18

Припрема за градњу Дома

Хирам, цар тирски, је послао своје слуге Соломону, јер је чуо да је био помазан за цара уместо свога оца, а и зато што су Хирам и Давид били пријатељи свег Давидовог века. Соломон је послао поруку Хираму, рекавши:

„Ти знаш да мој отац Давид није могао да сагради Дом имену Господа, Бога свога, због ратова које су водили против њега свуда унаоколо, док их Господ није положио под његове ноге. Али сада је мени Господ, Бог мој, дао починак са сваке стране, тако да немам ни противника ни зле среће. Ево, ја сам наумио да саградим Дом имену Господа Бога свога, као што је Господ обећао моме оцу Давиду, рекавши: ’Твој син, кога ћу уместо тебе поставити на твој престо, он ће подићи Дом моме имену.’

Стога издај налог да се кедрови с Ливана секу за мене. Моје слуге ће бити с твојим слугама, а ја ћу плаћати надницу твојим слугама колико год ти одредиш. Наиме, ти знаш да међу нама нема таквог човека који уме сећи дрвеће као Сидонци.“

Кад је Хирам чуо Соломонове речи, веома се обрадовао. Рекао је: „Нека је благословен данас Господ, који је Давиду дао мудрог сина да влада над овим великим народом!“

Затим је Хирам послао поруку, рекавши:

„Примио сам поруку коју си ми послао; учинићу све што желиш с кедровим и чемпресовим дрветом. Моје слуге ће их са Ливана спустити до мора, а ја ћу их повезати у сплавовове и морем их довести до места које ми ти назначиш. Ја ћу их развезати, а ти их одвези, па чини шта ти је воља. А ти снабдевај храном мој дом.“

Тако је Хирам снабдевао Соломона кедровим и чемпресовим дрветом, колико год је хтео. А Соломон је снабдевао Хирама са двадесет хиљада кора5,11 Око 3.250 t. пшенице да се храни његов дом, и двадесет кора5,11 Око 3.250 l. чистог уља. Толико је Соломон давао Хираму годину за годином. А Господ је дао Соломону мудрост, као што му је обећао. Између Хирама и Соломона је владао мир, па су њих двојица склопили савез.

Цар Соломон је подигао људе из свега Израиља да кулуче. Било је тридесет хиљада кулучара. Он их је слао на Ливан у сменама од по десет хиљада. На Ливану су остајали месец дана, а два месеца кући. Адонирам је био над принудним радом. Соломон је имао седамдесет хиљада носача и осамдесет хиљада клесара у гори, осим три хиљаде и три стотине Соломонових надгледника надлежних за рад, који су надзирали народ који је обављао посао. Цар је заповедио да се извади велико и скупоцено камење, да би се исклесано камење положило за темељ Дома. Хирамови и Соломонови зидари и људи из Гивлија су клесали камен и тесали дрво за градњу Дома.

Read More of 1. Књига о царевима 5