1. Књига дневника 4:9-43
А Јавис је био славнији од своје браће. Његова мајка му је дала име „Јавис“4,9 У јеврејском, име Јавис има сличан призвук као бол. Ради се о игри речи. говорећи: „То је зато што сам га родила с болом.“ Јавис је призвао Бога Израиљевог говорећи: „Благослови ме и рашири моје међе! Нека твоја рука буде са мном, и сачувај ме од несреће, да се не мучим!“ И Бог је услишио што је тражио.
Хелуву, сину Сујином, родио се Мехир, Он је био Естонов отац. Естону су се родили Вет-Рафа, Фесеја и Техина, отац града Нас. То су Рихавови људи.
Кенезови синови су били
Готонило и Сораја.
А Готонилови синови:
Атат и Меонатај4,13 Неки манускрипти Септуагинте и Вулгате наводе Меонотаја, иако га јеврејски текст не помиње.. Меонотају се родио Офра,
а Сораји се родио Јоав,
предак Ге-Харасимљана, названих тако јер су били резбари.4,14 Ге-Харасим значи Долина резбара, или Долина дрводеља (Даничић).
А синови Халева, сина Јефонијиног, су били:
Ир, Ила и Нам.
Илин син
је био Кенез.
Јелелеилови синови:
Зиф, Зифа, Тирија и Асареило.
Езрини синови:
Јетер, Меред, Ефер и Јалон. Мередова жена је родила Маријама, Самаја и Јесву, оца Естемоје. А његова жена Јудејка родила је Јареда оца Гедора, Хевера оца Сокота, и Јекутила оца Заноје. То су били синови Витије, ћерке фараонове, којом се Меред оженио.
А синови Одијине жене, сестре Нама оца Кеиле били су:
Гармија и Естемоја Махаћанин.
Симонови синови:
Амнон, Рина, Вен-Анан и Тилон.
Јесејеви синови:
Зохет и Вен-Зохет.
Синови Силомови, сина Јудиног:
Ир, Лихин отац, и Лада, Марисин отац, и породице платнарског дома у Вет-Асвеји; па Јоким и Козевљани, Јоас и Сараф, који су владали у Моаву, и Јасуви-Лехем. То је по древним записима. Они су били лончари, који су живели у Натаиму и Гедири; тамо су били у царевој служби.
Симеунови потомци
Симеунови синови:
Намуило, Јамин, Јарив, Зара и Саул;
његов син Салум, његов син Мивсам, и његов син Мишма.
Мишмини потомци:
Амуило, његов син, његов син Захур и његов син Семај.
Семај је имао шеснаест синова и шест ћерки. Његова браћа нису имала много деце, а ни све њихове породице нису биле толико бројне као јудејске. Живели су у Вир-Савеји, Молади, Асар-Суалу, Вали, Асему, Толаду, Ватуилу, Орми, Сиклагу, Вет-Маркавоту, Асар-Сусиму, Вет-Виреју и у Сарајиму. То су били њихови градови до цара Давида. Њихова села била су: Етам, Ајин, Римон, Тохен и Асан – пет градова, са свим њиховим селима која су била око тих градова све до Вала. То су била њихова насеља; овако су се водили према својим родовима:
Месовав, Јамлих и Јоса син Амасијин, Јоило и Јуј, син Јосивије, сина Сораје, сина Асиловог, Елиоинај, Јакова, Јесохаја, Асаја, Адило, Јесимило и Венаја, и Зиза, син Сифија, сина Алона, сина Једаје, сина Симрија, сина Семајиног.
Ови именовани били су кнезови у својим породицама. Пошто су се њихове породице веома умножиле, отишли су надомак Гедора, на источној страни долине, тражећи пашу за своја стада. Нашли су обилату и добру пашу. Земља је била широка, спокојна и мирна, јер су становници, који су претходно живели тамо, били Хамови потомци.
Ти што су били записани по именима дошли су у дане Језекије, цара Јудиног, и оборили се на њихове шаторе, и на Меуњане који су се затекли тамо, и извршили над њима клето уништење, тако да их нема данас. Потом су се населили на њихово место, јер је тамо било паше за њихова стада. А неки од њих, пет стотина Симеунових потомака, отишли су на гору Сир, на челу са Фелатијом, Неаријем, Рефајом и Озилом, синовима Јесејевим. Они су побили преостале Амаличане и тамо живе све до данас.
1. Књига дневника 5:1-26
Рувимови потомци
Потомци Рувима, првенца Израиљевог. Он је, наиме, био првенац, али пошто је оскрнавио постељу свога оца, његово првенаштво је било дано синовима Израиљевог сина Јосифа. Зато му се првенаштво не рачуна. Иако је Јуда постао најсилнији међу својом браћом, и премда је владар потекао од њега, првенаштво је припало Јосифу.
Синови Рувима, првенца Израиљевог, били су:
Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.
Јоилови синови:
његов син Семаја, његов син Гог, његов син Семај, његов син Миха, његов син Реаја, његов син Вал, и његов син Веира, кога је одвео Тиглат-Пилесер, цар асирски; он је био кнез Рувимовог племена.
Његовој браћи, по њиховим породицама; како се воде према својим родословима,
главар је био Јеиел и Захарија. А Вела син Азаза, сина Семе, сина Јоиловог је живео у Ароиру, све до Навава и Вал-Меона. Настанио се и на истоку све до почетка пустиње и до реке Еуфрата, јер се њихова стока умножила у галадској земљи.
У Саулово време су кренули у рат против Агарина, који су изгинули од њихове руке. Затим су се населили у њихове домове по свему крају источно од Галада.
Гадови потомци
Гадови потомци су живели насупрот њих у васанској земљи све до Салке.
Јоило им је био главар, Шафам је био други, те Јанај и Сафат у Васану.
Њихова браћа по отачким домовима била су:
Михаило, Месулам, Сева, Јорај, Јахан, Зије и Евер, седморица.
То су били синови Авихеја, сина Урија, сина Јароје, сина Галада, сина Михаила, сина Јесисаја, сина Јадона, сина Вузовог.
Ахије, син Авдила, сина Гунијевог је био главар дома њихових предака.
Живели су у Галаду, у Васану и његовим селима, и по свим саронским пашњацима до њихових међа.
Сви су ови били уписани у родослове за време Јотама, цара Јуде, и за време Јеровоама, цара Израиљевог.
Потомака Рувимових и Гадових, и половине Манасијиног племена, ратника који су носили штит и мач, разапињали лук, и били вични ратовању, било је четрдесет четири хиљаде седам стотина шездесет људи способних за војску. Ратовали су против Агарина, Јетуреја, Нафисеја и Нодавеја. Дошла им је помоћ, па су Агарини и сав народ који је био с њима били предани у њихове руке. Наиме, у боју су завапили к Богу и он их је услишио, јер су се поуздали у њега. Онда су запленили њихову стоку: пет хиљада камила, две стотине педесет хиљада оваца, две хиљаде магараца, и стотину хиљада људи. Много их је изгинуло, јер је то била Божија битка. Затим су се настанили на њихово место све до изгнанства.
Половина Манасијиног племена
Припадници половине Манасијиног племена су живели у земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона. Били су многобројни.
Ово су били главари у дому њихових предака: Ефер, Јесеј, Елило, Азрило, Јеремија, Одавија и Јадило, храбри ратници, угледни људи и главари у дому својих предака. Али кад су се изневерили Богу својих отаца одајући се блуду с боговима народа у земљи, које је Бог истребио пред њима, Бог Израиљев је подигао дух Фула, цара асирског, то јест дух Тиглат-Пилесера, цара асирског, па су одвели Рувимовце, Гађане и половину Манасијиног племена и довели их у Алају, Авор и Ару, и на реку Гозан, где су остали до данас.
