1. Књига дневника 28:1-21
Давид даје упутства Соломону
Давид је сабрао све израиљске кнезове, племенске главаре, главаре редова царских службеника, заповеднике хиљада и стотина, надгледнике добара и стоке цара и његових синова, заједно са дворанима, ратницима и свим угледним људима у Јерусалиму.
Цар Давид устаде на ноге и рече: „Чујте ме, браћо моја и народе мој! Било ми је на срцу да саградим Дом где би почивао Ковчег савеза Господњег, и где би било подножје ногама нашега Бога, па сам припремио што је потребно за зидање. Али Господ ми је рекао: ’Нећеш ти сазидати Дом моме имену, јер си човек рата; пролио си крв.’
Господ, Бог Израиљев, ме је изабрао од свег мог очинског дома да будем цар над Израиљем заувек, јер је изабрао Јуду за владара, а из Јудиног дома, дом мога оца, а од синова мога оца било му је по вољи да постави мене за цара над свим Израиљем. А од свих мојих синова, јер Господ ми је дао много синова, Господ је изабрао мога сина Соломона да седи на престолу Господњег царства над Израиљем. Рекао ми је: ’Соломон, твој син, сазидаће мој Дом и моје тремове; и пошто сам њега изабрао себи за сина, ја ћу му бити отац. Утврдићу његово царство заувек, ако буде одлучно вршио моје заповести и уредбе, као данас.’
А сад, пред свим Израиљем, збором Господњим, и пред Господом који вас слуша, кажем вам: држите и истражујте све заповести Господа Бога вашег, да бисте задржали ову добру земљу и оставили је у наследство својој деци после вас довека.
Стога, Соломоне, сине мој, познај Бога свога оца и служи му свим срцем и пуном душом, јер Господ испитује сва срца и прониче све намере и мисли. Ако га будеш тражио, наћи ћеш га; ако га напустиш, одбациће те заувек. Увиди сада да те је Господ изабрао да сазидаш Дом за Светилиште; буди храбар и ради!“
Затим је Давид предао Соломону нацрт за предворје Дома, његове грађевине, складишта, горње одаје, унутрашње одаје и место за поклопац помирења, и нацрт за све што је имао на уму; за тремове Дома Господњег, за све околне собе и за све ризнице Дома Божијег, за ризнице посвећених ствари; за редове свештеника и Левита, за сав посао службе у Дому Господњем, и за све посуђе за службу у Дому Господњем. Затим је одредио тежину злата за све богослужбене посуде од злата за разне службе, тежину за столове на којима ће стајати посвећени хлебови, за сваки сто; и сребра за сребрне столове; тежину сребра за све посуде за разне службе; тежину за златне свећњаке и њихове светиљке, према тежини сваког свећњака и његових светиљки, и према намени сваког свећњака; тежину злата за столове на којима ће стајати посвећени хлебови, за сваки сто; и сребра за сребрне столове; и чисто злато за виљушке, за котлиће, за зделе од чистог злата, и тежину за сваку златну чашу, за сваку чашу, и за сваку сребрну чашу; тежину за кадиони жртвеник од чистог злата, као и нацрт за кола са златним херувимима, који раширених крила заклањају Ковчег савеза Господњег.
„Све је то записано јер је Господња рука била нада мном, да би ми објаснио како да се ураде сви послови према нацрту.“
Давид рече своме сину Соломону: „Буди храбар и одлучан, и ради. Не бој се и не страхуј, јер је Господ Бог, мој Бог, с тобом. Он неће одступити од тебе нити ће те оставити док не завршиш сав посао за службу у Дому Господњем. А ово су свештенички и левитски редови за сваку службу у Дому Божијем; уза себе имаш драговољних и вештих људи за сваку врсту посла; а главари и сав народ ће слушати све твоје наредбе.“
1. Књига дневника 29:1-30
Прилози за градњу Дома
Цар Давид рече свем збору: „Бог је изабрао само мог сина Соломона, младо и неискусно момче, а посао је велики; Дом, наиме, није за човека, него за Господа Бога. Ја сам, колико сам год могао, обезбедио за Дом Господњи злата за предмете од злата, сребра за ствари од сребра, бронзе за ствари од бронзе, гвожђа за ствари од гвожђа, дрва за ствари од дрвета, ониксовог камења, драгог камења за укивање, камења за украшавање и шареног камења, сваковрсног драгог камења, и обиље мрамора. Поврх тога, из љубави према Дому свога Бога, поред свега што сам обезбедио за свети Дом, дајем за Дом свога Бога своје злато и сребро: три хиљаде таланата злата29,4 Око 100 t., од офирског злата, и седам хиљада таланата29,4 Око 240 t. чистог сребра, да се опточе зидови Дома, злато за ствари од злата, сребро за ствари од сребра, и за сав посао који ће занатлије урадити. Ко ће, дакле, данас драговољно приложити штогод Господу?“
Тада су драговољно приложили главари отачких домова, кнезови израиљских племена, заповедници над хиљаду и стотину, и управитељи царевог посла. Дали су за рад на Дому Господњем: пет хиљада таланата злата29,7 Око 170 t., десет хиљада златних дарика29,7 Око 84 kg., десет хиљада таланата сребра29,7 Око 340 t., осамнаест хиљада таланата бронзе29,7 Око 612 t., и стотину хиљада таланата гвожђа29,7 Око 3.400 t.. Ко год је имао драго камење, дао га је за ризницу Дома Господњег у руке Јехила Гирсоновца. Народ се радовао што су давали драговољно, јер су прилагали Господу од свег срца; и цар Давид се веома радовао.
Давидова молитва
Затим је Давид благословио Господа пред свим збором. Давид рече:
„Благословен буди, Господе,
Боже претка нашега Израиља,
од века до века.
Теби, Господе, припада величина, сила и слава,
вечност и величанство;
јер твоје је све што је на небесима и на земљи.
Твоје је, Господе, царство;
ти си узвишен, главар над свиме.
Од тебе долазе богатство и слава
и ти владаш над свим.
У твојој су руци моћ и сила;
у твојој је руци да свакога учиниш великим и јаким.
А сад, Боже наш, хвалимо те
и славимо твоје славно име.
Јер, ко сам ја и шта је мој народ да бисмо драговољно дали овакав прилог? Све је, наиме, од тебе, и дајемо ти што смо примили из твоје руке. Јер ми смо странци и придошлице пред тобом, као што су били наши преци. Као сенка су дани наши на земљи, без наде. Господе, Боже наш, од тебе је све ово обиље што смо спремили да сазидамо Дом твоме светом имену, и све је твоје. Знам, Боже мој, да испитујеш срце, и да уживаш у честитости; у праведности свога срца драговољно сам приложио све ово. А сада видим како твој народ драговољно прилаже с радошћу. Господе, Боже наших отаца, Аврахама, Исака и Израиља, сачувај заувек овакве намере и мисли у срцу свога народа, и управи к себи њихова срца. А мом сину Соломону дај одано срце, да држи твоје заповести, сведочанства и уредбе и да их све врши, и да сазида Дом за који сам припремио што треба.“
Затим се Давид обратио свему збору: „Благословите Господа, Бога свога.“ Сав је збор благословио Господа, Бога својих отаца; погнули су главе и поклонили се Господу и цару.
Соломон зацарен
Следећег дана су принели Господу жртве и жртве свеспалнице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с њиховим жртвама изливницама, и много других жртава за сав Израиљ. Тог дана су јели и пили пред Господом с великом радошћу. Затим су по други пут зацарили Соломона, Давидовог сина; њега су помазали за владара Господњег, а Садока за свештеника.
Тако је Соломон сео на престо Господњи да влада уместо свога оца Давида. Био је успешан, и слушао га је сав Израиљ. Сви су се главари и ратници, као и сви синови цара Давида, потчинили цару Соломону.
Господ је веома узвисио Соломона пред очима свег Израиља, и дао му царско величанство какво ниједан цар Израиља пре њега није имао.
Давидова смрт
Тако је Давид, Јесејев син, царевао над свим Израиљем. Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године. Умро је у доброј старости, наситивши се живота, богатства и славе. На његово место се зацарио његов син Соломон.
Давидова дела, од првог до последњег, записана су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада, заједно са свим његовим царевањем, његовим јунаштвом и догађајима који су задесили њега, Израиљ и сва друга царства на земљи.
