1. Књига дневника 16:37-43, 1. Књига дневника 17:1-27, 1. Књига дневника 18:1-17 NSP

1. Књига дневника 16:37-43

Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.

Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.

Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.

Read More of 1. Књига дневника 16

1. Књига дневника 17:1-27

Бог склапа савез с Давидом

Кад се Давид настанио у свом двору, рекао је пророку Натану: „Ево, ја живим у двору од кедра, а Ковчег савеза Господњег је под шаторским завесама.“

Натан рече: „Чини што ти је на срцу, јер је Бог с тобом.“

Али исте ноћи реч Божија дође Натану, говорећи:

„Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: нећеш ми ти саградити дом да пребивам у њему, јер ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиља из Египта па до овога дана, него сам ишао од Шатора до Шатора и од Пребивалишта до Пребивалишта. Где год сам ишао са свим Израиљем, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. Био сам с тобом где год си ишао, и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити као име великаша на земљи. Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, кад сам поставио судије над својим народом Израиљем; и понизићу све твоје непријатеље.

А ја ти објављујем: Господ ће ти сазидати дом.17,10 Бог овде обећава Давиду да ће успоставити царску лозу преко њега. Кад се заврше твоји дани и ти одеш к својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, једног од твојих синова, и утврдићу његово царство. Он ће ми саградити дом, а ја ћу утврдити његов престо довека. Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Нећу уклонити своју милост од њега, као што сам је уклонио од твога претходника, него ћу га довека утврдити у моме дому и у моме царству, па ће његов престо бити утврђен довека.’“

Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? И не само да је то било мало у твојим очима, него си још говорио за дом свога слуге за далека времена. Ти на мене гледаш као на угледног човека, Господе Боже.

Шта још да ти Давид каже за част коју си указао своме слузи? Ти познајеш свога слугу. О, Господе, ради свога слуге и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар и обзнанио сва ова велика дела.

Господе, нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што смо чули својим ушима. И ко је народ као твој народ Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи за себе, и да себи стекне име великим и страшним делима, терајући народе пред својим народом кога си откупио из Египта и народа? Ти си учинио свој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

А сад, Господе, нека се довека обистини обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. Нека се обистини да би се величало твоје име довека речима: ’Господ над војскама, Бог Израиљев, он је Бог Израиљев; а нека дом Давида, твога слуге, буде утврђен пред тобом.’

Јер ти си, Боже мој, преко виђења открио своме слузи да ћеш му изградити дом, и зато се твој слуга усудио да се помоли пред тобом. А сад, Господе, ти који си Бог; ти си дао своме слузи добро обећање. Сада си хтео да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом. Јер што ти благословиш, Господе, биће благословено довека.“

Read More of 1. Књига дневника 17

1. Књига дневника 18:1-17

Ширење Давидовог царства

После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их, па је од њих узео Гат са његовим селима.

Затим је поразио Моавце, те су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.

Давид је потукао и Адад-Езера, цара Сове, према Амату, који је изашао да утврди своју власт уз реку Еуфрат. Давид је од њега заробио хиљаду бојних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине, коју је задржао.

Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. Давид је, потом, поставио постаје у Араму дамаштанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. Из Адад-Езерових градова, Тивата и Хуна, Давид је однео огромну количину бронзе, од које је Соломон направио бронзано море, стубове и бронзано посуђе.

Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву војску Адад-Езера, цара совског, послао је свога сина Адорама цару Давиду да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Још је послао и свакојаке предмете од злата, сребра и бронзе.

И то је цар Давид посветио Господу, заједно са сребром и златом које је узео од свих народа: од Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амаличана.

Серујин син Ависај је побио осамнаест хиљада Едомаца у Сланој долини. Давид је поставио војне таборе по свој Идумеји, тако да су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

Давидови дворани

Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу. Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник18,15 Дословно: онај који се сећа, или подсећа. Могуће је да израз мазкир у јеврејском означава дворског записничара.. Садок, син Ахитувов, и Авимелех, син Авијатаров, били су свештеници. Шавша је био писар18,16 Особа која је водила царску преписку.. Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били први до цара.

Read More of 1. Књига дневника 18