1. Књига дневника 12:23-40, 1. Књига дневника 13:1-14, 1. Књига дневника 14:1-17 NSP
1. Књига дневника 12:23-40
Давидова војска у Хеврону
Ово је број људи наоружаних за рат који су дошли Давиду у Хеврон да пренесу на њега Саулово царство по речи Господњој:
Јудиних синова, који су носили штит и копље, шест хиљада осам стотина наоружаних за рат.
Симеунових синова, храбрих ратника, седам хиљада и стотину.
Левијевих синова, четири хиљаде шест стотина. Затим Јодај, главар Аронових синова, и с њим три хиљаде седам стотина, млади Садок, храбар јунак, и двадесет два владара из његовог отачког дома.
Венијаминових синова, Саулових саплеменика, три хиљаде; до тада су највећим делом били одани Сауловом дому.
Јефремових синова, двадесет хиљада осам стотина храбрих ратника, угледних људи у својим отачким домовима.
Од половине Манасијиног племена, њих осамнаест хиљада, били су поименце позвани да дођу да поставе Давида за цара.
Од Исахарових синова, који су умели да разумеју времена, како би знали шта Израиљ треба чинити, било је две стотине од њихових кнезова, и свих њихових саплеменика који су их следили.
Завулонових синова, људи искусних и спремних за рат, и наоружаних свакојаким оружјем, било је педесет хиљада, који су свесрдно помагали Давиду.
Од Нефталимовог племена, хиљаду главара и с њима тридесет седам хиљада људи са штитовима и копљима.
Од Дановог племена, двадесет осам хиљада шест стотина наоружаних за бој.
Од Асировог племена, четрдесет хиљада људи искусних и спремних за бој.
А оних преко Јордана од Рувимовог и Гадовог племена и од половине Манасијиног племена, било је стотину двадесет хиљада наоружаних свакојаким оружјем за бој.
Сви су ови ратници сврстани у бојни поредак дошли у Хеврон потпуно решени да поставе Давида за цара над свим Израиљем; а и сав је остали Израиљ једнодушно хтео да постави Давида за цара. Три су дана провели тамо са Давидом једући и пијући, јер су им њихови саплеменици припремили. Њима су се придружили и њихови рођаци из Исахара, Завулона и Нефталима, који су на магарцима, камилама, мазгама и воловима доносили хлеб, јела, брашно, смокве, суво грожђе, вино, уље, и мноштво волова и оваца, јер је било весеље у Израиљу.
1. Књига дневника 13:1-14
Ковчег савеза у Киријат-Јариму
Давид је већао са заповедницима над хиљадама и стотинама и са свим војводама. Давид рече свем збору Израиљевом: „Ако сматрате да је то добро и ако је по вољи Господа, Бога нашега, хајде да поручимо осталој браћи по целој Израиљевој земљи, и свештеницима и Левитима по градовима са својим пашњацима, да се окупе к нама. Пренесимо к себи Ковчег Бога нашега, јер га нисмо тражили за Сауловог доба.“
Сав збор се сложио да се тако уради, јер је то било право у очима свега народа. Тако је Давид окупио сав Израиљ од Сихора египатског до Лево-Амата, да донесу Ковчег Божији из Киријат-Јарима.
Давид и сав Израиљ су отишли у Валу, то јест, Киријат-Јарим у Јуди, да донесу оданде Ковчег Бога, Господа, који носи име по Господу који седи над херувимима.
Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, а Уза и Ахијо су возили запреге. Давид и сав Израиљ се веселио пред Господом из све снаге, с песмама, лирама, бубњевима, даирама, и трубама.
Кад су дошли до Хадоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су их волови нагнули у страну. Али Господ плану гневом на Узу и удари га на том месту јер је ставио руку на Ковчег. Тако је умро пред Богом.
Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место Фарес-Уза, и тако се зове до данас.
Тог дана се Давид уплашио од Бога, па је рекао: „Како ћу ја онда донети Ковчег Божији к мени?“ Давид није однео Ковчег к себи у Давидов град, него га је склонио у кућу Гаћанина Овид-Едома. Ковчег Божији је остао три месеца у кући Овид-Едома, и Господ је благословио Овид-Едома и све што је имао.
1. Књига дневника 14:1-17
Давид утврђује своју владавину
А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, зидаре и дрводеље, да му саграде дворац.
Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је високо уздигао његово царство ради свог народа Израиља.
Давид је узео себи још жена у Јерусалиму, које су родиле Давиду још синова и ћерки. Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон, Јевар, Елисуја, Елфалет, Нога, Нефег, Јафија, Елисама, Велијада и Елифелет.
Давид поражава Филистејце
Кад су Филистејци чули да је Давид помазан за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Али Давид је то чуо, па је изашао пред њих. Филистејци дођу и изврше напад у рефаимској долини.
Тада Давид запита Бога: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“ Господ одговори Давиду:
„Нападни их, јер ћу их предати у твоје руке.“
Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Бог је продро кроз моје непријатеље мојом руком, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим.
Филистејци су тамо оставили своје богове, а Давид је заповедио да их спале.
Али Филистејци поново изврше напад у долини. Давид упита Бога, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени у битку, јер ће Бог изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“
Давид учини како му је Бог заповедио, и потуче филистејски табор од Гаваона до Гезера.
Тако се Давидово име прочуло по свој земљи, а Господ је унео страх међу све народе.
