1. Књига дневника 11:1-47
Давида помазују за цара целог Израиља
Тада се сав Израиљ окупио код Давида у Хеврон, па су му рекли: „Ево, ти си наше тело и крв. Па и раније, кад је Саул био цар, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ, Бог твој, рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“
Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон, па су склопили савез са Давидом у Хеврону пред Господом и помазали Давида за цара над Израиљем, по речи коју је Господ рекао преко Самуила.
Јерусалим постаје престоница Израиља
Давид је са свим Израиљцима кренуо на Јерусалим, то јест, Јевус. Тамо су Јевусејци били становници земље. А становници Јевуса су рекли Давиду: „Нећеш ући овамо!“ Но, Давид је, ипак, освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.
Тада је Давид рекао: „Ко први потуче Јевусејце, постаће врховни главар и кнез.“ Јоав, син Серујин, се први успео, те је постао врховни војвода.
Пошто се Давид настанио у тврђави, прозвали су је Давидовим градом. Он је саградио град унаоколо, од Милона унаоколо, а Јоав је обновио остали део града. Давид је постајао све моћнији, јер је Господ над војскама био с њим.
Давидови јунаци
А ово су главари Давидових јунака, који су му са свим Израиљем свесрдно помагали да ојача његова владавина и да постане цар над Израиљем, по речи Господњој. Ово је списак Давидових јунака:
Јасовеам, син Ахмонијев, главар тридесеторице; он је замахнуо својим копљем на три стотине, и побио их одједном.
За њим, Додов син Елеазар Ахошанин, један од три јунака. Он је био с Давидом у Фас-Дамиму, кад су се Филистејци окупили за битку. На месту где је била њива пуна јечма, народ је побегао од Филистејаца. Тада су они стали насред поља, одбранили га и потукли Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.
У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у Одоламску пећину, док је филистејска војска била утаборена у рефаимској долини. Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ Тада се она тројица пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом и рекао: „Не дај, Боже, да то учиним! Зар да пијем крв ових људи? Они су, наиме, донели воду не марећи за свој живот!“ Зато није хтео да пије.
То су учинила та тројица јунака.
Ависај, Јоавов брат, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.
Венаја, син Јодајев. Он је био храбар ратник из Кавзеела, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. А убио је и неког Египћанина, горостаса, пет лаката11,23 Око 2,5 m. високог, који је имао копље као ткалачко вратило. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
А ово су били храбри ратници:
Јоавов брат Асаило,
Додов син Елханан из Витлејема,
Шамот Ароранин,
Хелис Фелоњанин,
Икисов син Ира из Текује,
Авиезер из Анатота,
Сивехај из Хусата,
Илај из Ахоша,
Марај из Нетофата,
Ванин син Хелед из Нетофата,
Ривајев син Итај из Гаваје Венијаминове,
Венаја Пиратоњанин,
Урај из долине Гаса,
Авило из Арвата,
Азмавет из Ваурима,
Елијава из Салвона,
Синови Асима Гизоњанина,
Сагијин син Јонатан Араранин,
Сакаров син Ахијам Араранин,
Уров син Елифал,
Ефер из Мехирата,
Ахија из Фелона,
Есро Кармилац,
Есвајев син Нарав,
Натанов брат Јоило,
Агаринов син Мивар,
Селек Амонац,
Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,
Ира Јетранин,
Гарив Јетранин,
Урија Хетит,
Алајев син Завад,
Сизин син Адина Рувимовац, главар Рувимоваца, и тридесет с њим,
Махин син Анан,
Јосафат из Митне,
Озија из Астарота, синови Хотама Ароиранина, Сама и Јеиел,
Симријев син Једиаило
и његов брат Јоха из Тисе,
Елило Мављанин,
Елнамови синови Јеривај и Јосавија,
Јетема Моавац,
Елило, Овид и Јасило из Месоваје.
1. Књига дневника 12:1-22
Давидови следбеници у изгнанству
Ово су они што су дошли к Давиду у Сиклаг, док се још крио од Саула, сина Кисовог. Они су били међу ратницима који су му помагали у рату. Били су наоружани луковима; могли су да гађају стрелама и да избацују камење и десном и левом руком. Ови су били Венијаминовци, Саулови саплеменици:
Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, Азмаветови синови, и Вераха и Јуј из Анатота, Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад из Гедирота, Елузај, Јеримот, Валија, Семарија, Сефатија из Аруфа, Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер и Јасовеам, сви Корејевци, и Јоила и Зевадија, Јероамови синови из Гедора.
На Давидову страну су прешли и неки Гадовци, који су дошли у његову тврђаву у пустињи. Били су то храбри јунаци и врсни ратници – вични штиту и копљу. Лица су им била као лица лавова, а били су брзи као газеле по горама:
Езер је био главар,
Овадија други, Елијав трећи,
Мисмана четврти, Јеремија пети,
Атај шести, Елило седми,
Јоанан осми, Елзавад девети,
Јеремија десети, Махванај једанаести.
Ови Гадовци су били водећи међу војском; најмањи је вредео за стотину, а највећи за хиљаду. То су били они који су прешли преко Јордана у првом месецу, када се разлио преко свих својих обала, и растерали све житеље долина на исток и на запад.
И неки од Венијаминоваца и Јудејаца су дошли у Давидово упориште. Давид је изашао да их сусретне, па им је рекао: „Ако сте дошли к мени с добром намером да ми помогнете, ја ћу се удружити с вама. Али ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима кад су ми руке чисте од насиља, нека Бог наших отаца погледа и пресуди.“
Тада Дух обузе Амасаја, главара тридесеторице, и он рече:
„Твоји смо, Давиде,
с тобом смо, сине Јесејев!
Мир, мир теби,
и мир онима који ти помажу,
јер ти Бог твој помаже!“
И неки од Манасијиних синова су пребегли Давиду, кад је дошао с Филистејцима да ратује против Саула. Ипак, није им помогао, јер су га филистејски кнезови, након већања, отпустили, говорећи: „Он ће пребећи своме господару Саулу, а ми ћемо за то платити својим главама.“ Кад је ишао у Сиклаг к њему су пребегли ови Манасијевци: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елијуј и Цилтај, главари одреда од хиљаду у Манасијином племену. Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били храбри ратници и заповедници у војсци. Дан за даном су долазили Давиду да му помогну, све док војска у табору није постала велика као Божија војска.
