Swedish Contemporary Bible

Matthew 18

Jesus förklarar vem som är störst

(Mark 9:33-37; Luk 9:46-48; 17:1-2)

1Lite senare kom lärjungarna fram till Jesus och frågade vem som var störst i himmelriket.

2Då ropade Jesus på ett barn och ställde det mitt ibland dem 3och sa: ”Sannerligen säger jag er: om ni inte omvänder er och blir som barn, kommer ni överhuvudtaget inte in i himmelriket. 4Den som gör sig liten som det här barnet, han är störst i himmelriket. 5Och den som tar emot ett sådant barn i mitt namn, han tar emot mig.

Jesus varnar för förförelser

(Mark 9:43-47)

6Men om någon förför en av dessa små som tror på mig, skulle det vara bättre för den personen att få en stor kvarnsten bunden runt halsen och att han sänktes i havets djup. 7Ve dig världen för dina förförelser! Förförelser måste ju komma, men ve den människa som förför andra! 8Om din hand eller fot förför dig, så hugg av den och kasta bort den. Det är bättre att gå in i livet stympad eller handikappad än att kastas i den eviga elden med både händer och fötter i behåll. 9Och om ditt öga förför dig, så riv ut det och kasta bort det. Det är bättre att gå in i livet enögd än att kastas i elden i Gehenna med båda ögonen i behåll. [a]10Se till att ni inte föraktar någon enda av dessa små, för jag säger er att deras änglar alltid ser min Faders ansikte i himlen.[b]

Liknelsen om det förlorade fåret

(Luk 15:4-7)

12Vad tror ni? Om en man har hundra får och ett har kommit bort, lämnar han inte de nittionio andra kvar bland bergen och ger sig iväg för att leta efter det som har försvunnit? 13Och när han har hittat det, sannerligen säger jag er att han gläder sig mer över det än över de nittionio andra som aldrig kom bort. 14På samma sätt vill inte er Fader i himlen att någon enda av dessa små ska gå förlorad.

Om en troende har handlat fel

(Luk 17:3)

15Men om din nästa har begått en synd mot dig, så gå till honom enskilt och tillrättavisa honom. Lyssnar han då på dig har du vunnit tillbaka din nästa. 16Men om han inte gör det, så hämta en eller två personer som vittnen, för det krävs två eller tre vittnen för att en sak ska avgöras. [c]17Vägrar han fortfarande att lyssna på dig, ska du ta upp fallet i församlingen. Och om han inte vill lyssna på församlingen heller, så behandla honom som en främling eller en tullindrivare. 18Sannerligen säger jag er: allt ni binder på jorden blir bundet i himlen och allt ni löser på jorden blir löst i himlen.[d]

19Jag säger er också att allt som två av er här på jorden kommer överens att be om, det ska de få av min Fader i himlen. 20För där två eller tre samlas i mitt namn, då är jag mitt ibland dem.”

Jesus undervisar om förlåtelse

(Luk 17:4)

21Då kom Petrus fram till honom och frågade: ”Herre, hur många gånger måste jag förlåta en människa som syndar mot mig? Räcker det med sju gånger?” 22”Nej”, svarade Jesus, ”inte sju gånger, utan sjuttio gånger sju[e] gånger.

23Himmelriket är som när en kung ville ha redovisning av sina tjänare. 24När han började granskningen visade det sig att en av dem var skyldig honom flera miljarder. [f]25Och eftersom tjänaren inte kunde betala tillbaka pengarna, befallde kungen att han skulle säljas tillsammans med sin hustru och sina barn och allt han ägde, så att skulden kunde betalas på det sättet.

26Men mannen föll ner för kungen och bad: ’Ge mig bara lite tid, så ska jag betala alltihop.’

27Då kände kungen medlidande med honom och släppte honom och avskrev hans skuld.

28Men när tjänaren gick därifrån, träffade han på en annan tjänare som var skyldig honom 100 denarer[g]. Och han tog struptag på honom och krävde pengarna tillbaka. 29Hans arbetskamrat föll då ner inför honom och sa: ’Ge mig bara lite tid, så ska jag betala.’ 30Men mannen ville inte vänta, utan gick därifrån och ordnade så att den andre tjänaren blev satt i fängelse tills hela skulden var betald.

31När de andra tjänarna fick reda på detta blev de mycket upprörda och gick till kungen och berättade vad som hade hänt. 32Kungen kallade då till sig tjänaren och sa: ’Din usling! Här avskrev jag denna stora skuld bara för att du bad mig om det. 33Borde inte du ha förbarmat dig över din medtjänare på samma sätt som jag förbarmade mig över dig?’

34Sedan lät den uppretade kungen sina fångvaktare ta hand om mannen, tills han betalt allt han var skyldig. 35På samma sätt ska min Fader i himlen göra med er, om ni inte av hela hjärtat förlåter era medmänniskor.”

Footnotes

  1. 18:9 Jesus använder ett dramatiskt bildspråk.
  2. 18:10 En del handskrifter har med en extra vers: 11 Människosonen kom för att rädda de förlorade. Jfr Luk 19:10.
  3. 18:16 Se 5 Mos 19:15.
  4. 18:18 Se not till 16:19.
  5. 18:22 Sju var fullkomlighetens tal. Sjuttio gånger sju gånger var detsamma som oändligt många gånger.
  6. 18:24 På grekiska: 10 000 talenter. Det var den största summan och högsta valutan i dåtidens Mellanöstern.
  7. 18:28 En denar motsvarade en dagslön.

New Serbian Translation

Матеј 18

Ко је највећи?

1Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ Исус дозва једно дете, постави га између њих и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.

Исус упозорава на долазак искушења

А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. 10 Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. 11 Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.

12 Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? 13 И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. 14 Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.

Шта са братом који греши?

15 Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. 16 А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ 17 А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.

18 Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. 19 Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. 20 Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“

Прича о немилосрдном слузи

21 Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“

22 Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.

23 Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. 24 Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. 25 Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.

26 Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ 27 Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.

28 Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’

29 Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’

30 Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. 31 Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.

32 Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33 Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ 34 Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. 35 Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“