Marek 3 – SNC & NSP

Slovo na cestu

Marek 3:1-35

1I všel opět do školy, a byl tu člověk, maje ruku uschlou. 2I šetřili ho, uzdraví-li jej v sobotu, aby ho obžalovali. 3I řekl tomu člověku, kterýž měl uschlou ruku: Vstaň a pojď sem do prostředku. 4I dí jim: Sluší-li v sobotu dobře činiti, čili zle, život zachovati, čili zamordovati? Ale oni mlčeli. 5A pohleděv na ně vůkol hněvivě, zarmoutiv se nad tvrdostí srdce jejich, řekl člověku: Vztáhni ruku svou. I vztáhl, a učiněna jest ruka jeho zdravá, jako i druhá. 6A vyšedše farizeové, hned s herodiány radu učinili proti Ježíšovi, kterak by ho zahubili. 7Ježíš pak s učedlníky svými poodšel k moři, a veliké množství od Galilee šlo za ním, i z Judstva, 8I od Jeruzaléma, i od Idumee, i z Zajordání; i ti, kteříž byli okolo Týru a Sidonu, množství veliké, slyšíce, kteraké věci činí, přišli k němu. 9I rozkázal učedlníkům svým, aby lodičku ustavičně nahotově měli, pro zástup, aby ho tak netiskli. 10Nebo mnohé uzdravoval, takže naň padali, aby se ho dotýkali, kteřížkoli měli jaké neduhy. 11A duchové nečistí, jakž ho zazřeli, padali před ním a křičeli, řkouce: Ty jsi Syn Boží. 12A on velmi jim přimlouval, aby ho nezjevovali. 13I vstoupil na horu, a povolal k sobě těch, kterýchž se jemu vidělo; i přišli k němu. 14I ustanovil jich dvanácte, aby s ním byli, aby je poslal kázati, 15A aby měli moc uzdravovati nemoci a vymítati ďábelství: 16A nejprve Šimona, jemuž dal jméno Petr, 17A Jakuba Zebedeova, a Jana bratra Jakubova, (a dal jim jméno Boanerges, to jest synové hromovi,) 18A Ondřeje, a Filipa, a Bartoloměje, a Matouše, a Tomáše, a Jakuba Alfeova, a Taddea, a Šimona Kananejského, 19A Jidáše Iškariotského, kterýž i zradil jej. I šli s ním domů. 20A vtom opět sšel se zástup, takže nemohli ani chleba pojísti. 21A slyšavše o tom příbuzní jeho, přišli, aby jej vzali; nebo pravili, že by se smyslem pominul. 22Zákoníci pak, kteříž byli přišli od Jeruzaléma, pravili, že Belzebuba má a že v knížeti ďábelském vymítá ďábly. 23A povolav jich, mluvil k nim v podobenstvích: Kterak může satan satana vymítati? 24A jestliže království v sobě se rozdvojí, nemůže státi království to. 25A rozdvojí-li se dům proti sobě, nebude moci dům ten státi. 26Tak jestliže jest povstal satan sám proti sobě, a rozdvojen jest, nemůže státi, ale konec béře. 27Nižádný nemůže nádobí silného reka, vejda do domu jeho, rozebrati, leč by prve silného toho svázal; a tehdyť dům jeho zloupí. 28Amen pravím vám, že všickni hříchové odpuštěni budou synům lidským, i rouhání, jímž by se rouhali, 29Ale kdo by se rouhal proti Duchu svatému, nemá odpuštění na věky, ale hoden jest věčného odsouzení. 30Nebo pravili: Že ducha nečistého má. 31Tedy přišla matka jeho a bratří, a stojíce vně, poslali k němu, aby ho vyvolali. 32A seděl okolo něho zástup. I řekli jemu: Aj, matka tvá a bratří tvoji vně hledají tebe. 33Ale on odpověděl jim, řka: Kdo jest matka má a bratří moji? 34A obezřev učedlníky vůkol sedící, řekl: Aj, matka má a bratří moji. 35Nebo kdož by koli činil vůli Boží, tenť jest bratr můj, i sestra, i matka má.

New Serbian Translation

Марко 3:1-35

Исус лечи у суботу

1Исус је поново дошао у синагогу. Ту је био и неки човек са усахлом руком. 2Било је ту и оних који су пажљиво мотрили на Исуса, да би га оптужили уколико би излечио човека у суботу. 3Исус рече човеку са усахлом руком: „Стани овде у средину!“

4Онда је упитао народ: „Да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити некоме живот или га одузети?“ Нико није рекао ни реч. 5Исус их погледа с љутњом, ожалошћен због окорелости њихових срца. Онда рече човеку: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и рука му поново постаде здрава. 6Тада фарисеји изађоше из синагоге и одмах са иродовцима сковаше заверу како да убију Исуса.

Народ следи Исуса

7Исус се са својим ученицима повукао на Галилејско језеро. Пратило га је велико мноштво људи из Галилеје, Јудеје, 8Јерусалима, Идумеје и с друге стране Јордана, те из околине Тира и Сидона. Долазили су к њему кад су чули какве ствари чини. 9Исус је рекао ученицима да припреме неки чамац за њега, да га народ не би стеснио. 10Будући да је многе већ исцелио, сви који су патили од разних болести су се пробијали до њега желећи да га дотакну. 11Када би опседнути нечистим духовима угледали Исуса, падали би пред њим, вичући: „Ти си Син Божији!“ 12Исус им је строго напоменуо да не откривају ко је он.

Исус поставља Дванаесторицу

13Затим се Исус попео на гору и позвао оне које је хтео. Они су дошли к њему. 14Издвојио је Дванаесторицу, које је назвао апостолима, да буду с њим. Њих је послао да проповедају 15и дао им моћ да истерују зле духове. 16Ово су имена изабране Дванаесторице: Симон, кога је Исус прозвао Петар, 17Заведејеви синови Јаков и његов брат Јован, које је Исус прозвао Воанергес, што значи „синови грома“, 18Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Хананејац, 19и Јуда Искариот који је издао Исуса.

Верске вође оптужују Исуса да је под влашћу Сатане

20Исус се вратио кући. Опет се слегло толико света, да он и његови ученици ни залогај хлеба нису могли да поједу. 21Када је то чула његова породица, дошли су да га одвуку, јер су говорили да није при чистој свести.

22А зналци Светог писма, који су дошли из Јерусалима, говорили су: „Он је опседнут Веелзевулом!“ и: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“

23Исус их је онда позвао к себи и говорио им служећи се причама: „Како Сатана може да изгони Сатану? 24Ако се неко царство разједини, то царство се неће одржати. 25И ако у породици дође до поделе, та породица неће опстати. 26Ако се Сатана окренуо против себе самог, па се разделио, онда му нема опстанка, него му је дошао крај. 27Јер, нико не може ући у кућу снажног човека и опљачкати његово покућство, ако га прво не свеже. Тек онда ће опљачкати његову кућу. 28Заиста вам кажем: људима се могу опростити сви греси и сва богохулства која изговоре, 29али ко изговори богохулство против Духа Светога, то му се никада неће опростити, него ће му се овај грех рачунати довека.“

30Исус је то рекао јер су говорили за њега да има нечистог духа.

Исус описује своју праву породицу

31Онда је дошла Исусова мајка са његовом браћом. Послали су некога да позове Исуса, а сами су остали да стоје напољу. 32Исус је седео окружен мноштвом народа. Рекли су му: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа, и траже те.“

33Исус им одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“

34И осврнувши се на оне који су седели око њега, рече: „Ево моје мајке и моје браће! 35Јер онај ко врши вољу Божју, тај ми је брат и сестра и мајка.“