La Parola è Vita

Matteo 9:1-38

Il mio compito qui in terra

1Allora Gesù salì in barca e, attraverso il lago, giunse a Cafarnao, la cittadina dove abitava. 2Ben presto alcuni uomini gli portarono un paralitico in barella. Quando Gesù vide la loro fede, disse allʼinfermo: «Figliuolo, fatti coraggio. Ho perdonato i tuoi peccati!»

3«Questa è una bestemmia! Questʼuomo pensa di essere Dio!» dissero tra sé alcuni capi religiosi.

4Gesù sapeva ciò che stavano pensando, perciò chiese loro: «Perché vi passano per la testa questi cattivi pensieri? 5È più facile perdonare i suoi peccati o guarirlo?» 6Poi, rivolgendosi al paralitico, disse: «Per provare che io ho autorità qui sulla terra di perdonare i peccati, ti dico: alzati, prendi la tua barella e vai a casa!»

7Ed egli si alzò e se ne andò!

8Un brivido di timore percorse i presenti, quando videro questo miracolo davanti ai loro occhi. E tutti lodarono Dio per aver dato tanta autorità ad un uomo!

9Mentre Gesù stava passando per la strada, vide un uomo, un certo Matteo, che stava seduto dietro il banco dove si pagavano le tasse. «Vieni e sii mio discepolo!» lo invitò Gesù, e Matteo si alzò e lo seguì.

10Più tardi, Gesù e i suoi discepoli stavano mangiando (a casa di Matteo). Fra gli invitati cʼerano anche molti truffatori e gente di cattiva reputazione.

11I Farisei ne furono indignati e dissero ai discepoli: «Perché il vostro Maestro si associa a uomini di quella specie?»

12«Perché non sono i sani che hanno bisogno del medico, ma i malati!» fu la risposta di Gesù. 13Poi aggiunse: «Andate, ad imparare il significato di questo versetto delle Scritture: “Voglio da voi più misericordia che sacrifici”. Il mio compito qui sulla terra è di riportare a Dio i peccatori, non quelli che si credono brave persone!»

14Un giorno i discepoli di Giovanni Battista vennero da Gesù e gli chiesero: «Perché i tuoi discepoli non digiunano come facciamo noi ed i Farisei?»

15«Dovrebbero forse digiunare ed essere tristi gli amici dello sposo, mentre lui è ancora con loro?» rispose Gesù. «No di certo! Ma verrà il momento in cui sarò separato da loro, allora sì che digiuneranno!

16Ditemi: chi rattopperebbe mai un indumento vecchio con un pezzo di stoffa nuova che può restringersi? La toppa sforzerebbe il tessuto liso e produrrebbe uno strappo peggiore del primo. 17Chi userebbe mai degli otri vecchi per mettervi del vino nuovo? Gli otri scoppierebbero per la pressione, il vino andrebbe perso e gli otri si rovinerebbero. Ma il vino nuovo si mette soltanto in otri nuovi, in questo modo si conservano sia il vino che i recipienti».

18Mentre Gesù parlava, il rabbino della locale sinagoga gli si avvicinò e sʼinginocchiò: «La mia figlioletta è appena morta», disse, «ma tu puoi farla rivivere, se soltanto verrai a toccarla!»

19Mentre Gesù e i discepoli si dirigevano verso la casa del rabbino, 20una donna, affetta da emorragia da ben dodici anni, gli si avvicinò da dietro e gli toccò un lembo del vestito, 21perché pensava: «Se riesco anche soltanto a toccare il suo vestito, sarò guarita».

22Gesù, voltandosi, la vide e le disse: «Coraggio figliuola, la tua fede ti ha guarita!» E da quel momento la donna stette bene.

23Quando Gesù giunse in casa del rabbino, vide la gente che piangeva e udì la musica funebre. 24«Uscite!» disse allora, «perché la bambina non è morta, ma sta soltanto dormendo!» Quanto lo derisero per quelle parole! 25Quando finalmente furono usciti tutti, Gesù entrò dove giaceva la piccola e la prese per una mano. Subito la bambina si alzò, completamente guarita. 26E la notizia di questo meraviglioso miracolo si sparse per tutto il paese.

27Mentre Gesù lasciava la casa della bimba, due ciechi cominciarono a seguirlo, gridando: «O figlio di Davide, abbi pietà di noi!»

28Non desistettero neppure quando Gesù entrò in casa; allora, quando gli si avvicinarono, Gesù chiese loro: «Credete davvero che io possa ridarvi la vista?» «Sì, Signore!» risposero. «Lo crediamo!» 29Allora Gesù toccò loro gli occhi e disse: «Che ciò avvenga per la vostra fede!» 30E immediatamente videro! Gesù li avvertì severamente di non raccontare a nessuno lʼaccaduto, 31invece quelli divulgarono la sua fama per tutto il paese.

32Dopo che i ciechi furono usciti, fu portato a Gesù un uomo che non riusciva a parlare, perché era posseduto da un demonio. 33Gesù cacciò il demonio e immediatamente lʼuomo riacquistò la parola. Quanto restò meravigliata la folla! «Non si è mai visto niente di simile in Israele!» esclamavano tutti.

34Ma i Farisei insinuavano: «Caccia i demòni, perché lui stesso è posseduto da un demonio, da Satana, il re dei diavoli!»

I braccianti necessari

35Gesù passava per tutte le città e i villaggi di quella zona, insegnando nelle sinagoghe e annunciando la buona notizia del Regno. Ovunque andasse guariva ogni tipo di malattia e una gran folla lo seguiva. 36Vedendo tutta quella gente, egli ne ebbe compassione, perché erano stanchi e non sapevano a chi rivolgersi per un aiuto. Parevano proprio pecore senza pastore.

37«La messe da raccogliere è tanta», disse Gesù ai suoi discepoli, «mentre i braccianti sono così pochi! 38Pregate dunque il Padrone della messe che spinga dei braccianti a raccogliere la messe dei suoi campi».

New Serbian Translation

Матеј 9:1-38

Исус исцељује одузетог

1Исус је затим, ушао у бродић, отпловио на другу страну и дошао у свој град. 2Тамо су му довели једног одузетог човека који је лежао на носилима. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Храбро, синко, опраштају ти се твоји греси!“

3А неки зналци Светог писма рекоше у себи: „Овај вређа Бога.“

4Проникавши њихове мисли, Исус рече: „Зашто имате тако зле мисли у своме срцу? 5Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 6Али да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: „Устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 7Одузети устане и оде својој кући. 8Када је народ то видео, запрепастио се, па је дао славу Богу који је дао такву власт људима.

Исус позива Матеја

9Како је одлазио оданде, Исус је приметио једног човека како седи на месту за прикупљање пореза. Звао се Матеј. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.

10Док је Исус обедовао у Матејевој кући, много порезника и других грешника је дошло и обедовало са Исусом и његовим ученицима. 11А фарисеји, видевши то, упиташе његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе са порезницима и другим грешницима?“ 12Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. 13Идите и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.’ Јер ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“

Расправа о посту

14Исусу су тада приступили Јованови ученици. Питали су га: „Зашто ми и фарисеји често постимо, а твоји ученици не посте?“

15Исус им одговори: „Зар могу сватови туговати док је младожења са њима? Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, и тада ће постити. 16Нико не пришива закрпу од новог платна на стару одећу; јер закрпа, кад се у прању скупи, дере стару одећу, те настаје већа подеротина. 17Нити се ново вино сипа у старе мехове, јер ће се стари мехови распући од врења новог вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. Него, ново вино се сипа у нове мехове, па се тако обоје сачувају.“

Ускрсење Јаирове ћерке и излечење болесне жене

18Док им је Исус то говорио, приступи му неки старешина, паде пред њим ничице и рече: „Моја ћерка је управо умрла. Но, ти дођи, стави своју руку на њу и она ће оживети.“ 19Исус устаде те пође за њим заједно са својим ученицима.

20Уто, нека жена која је дванаест година патила од крварења, приђе му с леђа и дотаче руб његове одеће. 21Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“

22Исус се окрете и угледавши је, рече: „Храбро, ћерко, твоја те је вера исцелила.“ Жена је тог часа била излечена.

23Када је Исус дошао у кућу оног старешине, угледао је погребне свираче и људе како наричу. 24Рекао им је: „Склоните се! Девојка није умрла, него спава.“ А они су му се подсмевали. 25Када је народ био истеран, Исус уђе унутра, узе девојку за руку и она устаде жива. 26То се прочуло по целом оном крају.

Исцељење двојице слепих

27Кад је Исус одлазио оданде, крену за њим два слепца. Викали су и говорили: „Сине Давидов, смилуј се на нас!“ 28Кад је ушао у кућу, слепци му приступе. Исус их упита: „Верујете ли да вас могу исцелити?“

„Да, Господе!“ – одговорише они.

29Онда је Исус дотакао њихове очи и рекао: „Нека вам буде по вашој вери.“ 30Тог часа су прогледали, а Исус им строго напомену: „Гледајте да нико не дозна за ово!“ 31А они, изашавши из куће, пронеше глас о њему по целом оном крају.

Исцељење немог и опседнутог човека

32Тек што су ова двојица изашла, кад ето, доведоше му човека који није могао да говори јер је био опседнут злим духом. 33Пошто је Исус истерао злог духа, неми човек је проговорио. Народ је остао у чуду говорећи: „Никада се тако нешто није догодило у Израиљу.“

34Ипак, фарисеји рекоше: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“

Много посла, а мало радника

35Исус је пролазио кроз све градове и села. Поучавао је народ у њиховим синагогама, објављивао Радосну вест о Царству и лечио сваку болест и сваку немоћ. 36Кад је видео толики народ, сажалио се над њим, јер су били изнурени и ојађени као овце без пастира. 37Тада Исус рече својим ученицима: „Жетве је много, а мало радника. 38Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.“