IsaĆ­as 30 – NVI-PT & NSP

Nova VersĆ£o Internacional

IsaĆ­as 30:1-33

Ai da Nação Obstinada!

1“Ai dos filhos obstinados”,

declara o Senhor,

“que executam planos que não são meus,

fazem acordo sem minha aprovação,

para ajuntar pecado sobre pecado,

2que descem ao Egito sem me consultar,

para buscar proteção no poder do faraó,

e refúgio na sombra do Egito.

3Mas a proteção do faraó lhes trará vergonha,

e a sombra do Egito lhes causará humilhação.

4Embora seus líderes tenham ido a Zoã

e seus enviados tenham chegado a Hanes,

5todos se envergonharão

por causa de um povo que lhes é inútil,

que não traz ajuda nem vantagem,

mas apenas vergonha e zombaria.”

6Advertência contra os animais do Neguebe:

Atravessando uma terra hostil e severa,

de leões e leoas, de víboras e serpentes velozes,

os enviados transportam suas riquezas

no lombo de jumentos;

seus tesouros, nas corcovas de camelos,

para aquela nação inútil,

7o Egito, cujo socorro é totalmente inútil.

Por isso eu o chamo Monstro30.7 Hebraico: Raabe. inofensivo.

8Agora vá, escreva isso numa tábua para eles,

registre-o num livro,

para que nos dias vindouros seja um testemunho eterno.

9Esse povo é rebelde; são filhos mentirosos,

filhos que não querem saber da instrução do Senhor.

10Eles dizem aos videntes:

“Não tenham mais visões!”

e aos profetas:

“Não nos revelem o que é certo!

Falem-nos coisas agradáveis,

profetizem ilusões.

11Deixem esse caminho,

abandonem essa vereda

e parem de confrontar-nos

com o Santo de Israel!”

12Por isso diz o Santo de Israel:

“Como vocês rejeitaram esta mensagem,

apelaram para a opressão

e confiaram nos perversos,

13este pecado será para vocês como um muro alto,

rachado e torto,

que de repente desaba, inesperadamente.

14Ele o fará em pedaços

como um vaso de barro,

tão esmigalhado que entre os seus pedaços

não se achará um caco

que sirva para pegar brasas de uma lareira

ou para tirar água da cisterna”.

15Diz o Soberano, o Senhor, o Santo de Israel:

“No arrependimento e no descanso está a salvação de vocês,

na quietude e na confiança está o seu vigor,

mas vocês não quiseram.

16Vocês disseram:

‘Não, nós vamos fugir a cavalo’.

E fugirão!

Vocês disseram:

‘Cavalgaremos cavalos velozes’.

Velozes serão os seus perseguidores!

17Mil fugirão diante da ameaça de um;

diante da ameaça de cinco todos vocês fugirão,

até que vocês sejam deixados

como um mastro no alto de um monte,

como uma bandeira numa colina”.

18Contudo, o Senhor espera o momento de ser bondoso com vocês;

ele ainda se levantará para mostrar-lhes compaixão.

Pois o Senhor é Deus de justiça.

Como são felizes todos os que nele esperam!

19Ó povo de Sião, que mora em Jerusalém, você não vai chorar mais. Como ele será bondoso quando você clamar por socorro! Assim que ele ouvir, responderá a você. 20Embora o Senhor dê o pão da adversidade e a água da aflição a você, o seu mestre não se esconderá mais; com seus próprios olhos você o verá. 21Quer você se volte para a direita quer para a esquerda, uma voz nas suas costas dirá a você: “Este é o caminho; siga-o”. 22Então você tratará como impuras as suas imagens revestidas de prata e os seus ídolos recobertos de ouro; você os jogará fora como um trapo imundo e lhes dirá: “Fora!”

23Ele também mandará a você chuva para a semente que você semear, e a terra dará alimento rico e farto. Naquele dia, o seu gado pastará em grandes prados. 24Os bois e os jumentos que lavram o solo comerão forragem e sal espalhados com forcado e pá. 25No dia do grande massacre, quando caírem as torres, regatos de água fluirão sobre todo monte elevado e sobre toda colina altaneira. 26A luz da lua brilhará como o sol, e a luz do sol será sete vezes mais brilhante, como a luz de sete dias completos, quando o Senhor cuidar das contusões do seu povo e curar as feridas que lhe causou.

27Vejam! De longe vem o Nome do Senhor,

com sua ira em chamas e densas nuvens de fumaça;

seus lábios estão cheios de ira,

e sua língua é fogo consumidor.

28Seu sopro é como uma torrente impetuosa

que sobe até o pescoço.

Ele faz sacudir as nações

na peneira da destruição;

ele coloca na boca dos povos

um freio que os desencaminha.

29E vocês cantarão

como em noite de festa sagrada;

seus corações se regozijarão

como quando se vai, ao som da flauta,

ao monte do Senhor, à Rocha de Israel.

30O Senhor fará que os homens ouçam sua voz majestosa

e os levará a ver seu braço descendo

com ira impetuosa e fogo consumidor,

com aguaceiro, tempestades de raios e saraiva.

31A voz do Senhor despedaçará a Assíria;

com seu cetro a ferirá.

32Cada pancada que com a vara

o Senhor desferir para a castigar

será dada ao som de tamborins e harpas,

enquanto a estiver combatendo com os golpes do seu braço.

33Tofete está pronta já faz tempo;

foi preparada para o rei.

Sua fogueira é funda e larga,

com muita lenha e muito fogo;

o sopro do Senhor,

como uma torrente de enxofre ardente, a incendeia.

New Serbian Translation

ŠšŃšŠøŠ³Š° ŠæрŠ¾Ń€Š¾ŠŗŠ° Š˜ŃŠ°ŠøјŠµ 30:1-33

Против изасланства у Египат (I)

1Тешко синовима одметничким!

– говори Господ.

Они проводе намере што нису од мене,

склапају савезе што нису по Духу мом;

и грех на грех гомилају.

2Кренули су у Египат доле,

а нису питали шта ћу ја рећи;

да утекну у уточиште фараонско,

и да се уздају у сенку египатску.

3Уточиште фараонско биће им на срамоту,

и уздање у сенку египатску на поругу.

4Та главари његови већ су у Соану,

посланици његови стигли су у Ханес:

5сви ће се посрамити

над народом бескорисним,

неће им бити на помоћ ни на корист,

већ на срамоту, па и за укор.“

Против изасланства у Египат (II)

6Пророштво против животиња негевских:

Кроз земљу невоље и беде,

лавице и лава који ричу,

љуте гује и крилате змије огњене,

носе они блага своја на леђима младих магараца,

и богатства своја на грбама камила –

носе га народу бескорисном.

7Зато што је египатска помоћ празна и ништавна,

због тога сам их назвао:

„Изнемогла Рава30,7 Име морске немани које одсликава хаос, а понекад Египат..“

Завештање

8Сад дођи, упиши на плочи пред њима

и забележи у књизи,

те да остане за будућност,

за век векова;

9јер ово је народ одметнички, синови лажљиви,

синови који неће да слушају Закон Господњи.

10Они говоре видовитима:

„Оканите се виђења!“,

а видеоцима:

„Не пророкујте нам поштење!

Говорите што је нама угодно!

Пророкујте нам привиде!

11Застраните с пута,

скрените са стазе,

уклоните нам са очију

Светитеља Израиљева!“

12Зато Светитељ Израиљев говори:

„Зато што реч ову презирете,

а ослањате се на опакост и превару,

и на њих се подупирете,

13зато ће вам та кривица бити као пукотина,

што се избочила на зиду високом,

који ће се срушити изненада, у тренутку,

14и срушиће се као што се руши суд грнчарски,

разбије се и нико га не жали,

те међу крхотинама његовим ни уломак се не нађе,

да се узме жеравица са огњишта

или заграби вода са студенца.“

15Јер говори Господар Господ, Светитељ Израиљев:

„У покајању и спокојству бићете спасени;

у смирености и ослонцу ваша је сила;

али ви нисте хтели.

16Рекли сте: ’Не, јер ћемо на коњима побећи.’

Зато ћете бежати.

’Јахаћемо онда у галопу.’

Зато ће ваши гониоци бржи бити:

17вас хиљаду бежаће

кад један подвикне;

кад подвикну петорица,

трком ћете бежати,

док од вас не остане

као колац на врху горе

или као ознака на брду.“

18Ипак, Господ чезне да вам се смилује,

и зато чезне да вас облагодати,

јер Господ је Бог праведни.

Благо свима који чезну за њим.

Будуће благостање

19О, народе сионски, који станујеш у Јерусалиму. Немој никако плакати. Он ће јамачно бити наклоњен гласу вапаја твојега. Чим те чује, одговориће ти. 20И Господар ће вам дати хлеб патнички и воду невоље, па се више неће крити твоји учитељи, и твоје ће очи гледати учитеље твоје. 21И уши твоје слушаће реч иза леђа твојих где се говори: „То је пут, њиме идите!“, било да скрећете надесно или налево. 22Тада ћеш сматрати нечистима своје кумире посребрене и своје идоле златом опточене. Одбацићеш их као излив женски и рећи ћеш: „Напоље!“

23Тада ће дати кишу твом семену што посејеш на њиви, а хлеб што ће га њива родити биће обилат и хранљив. Стока твоја ће пасти у онај дан, по пространим пашњацима. 24Волови и магарци који служе за њиву јешће осољену храну, овејану лопатом и решетом. 25И на свакој гори и на свакој узвишици биће потока и токова, у дан силнога покоља кад се куле буду рушиле. 26Тада ће месечина бити као сунчева светлост, а сунчева светлост ће бити седам пута јача, као светлост седам дана – у дан кад Господ завије преломе народу своме, и излечи ране удараца његових.

Пропаст Асирије

27Гле, Господ лично из далека долази,

гнев његов гори, бреме бива отежано.

Усне његове јарости су пуне,

језик му је ватра што прождире,

28а Дух је његов као поток набујали,

што се до грла попео.

Он долази да светину прорешета решетом погубним,

и да постави узде заводљиве

у чељуст народима.

29Песма ће вам бити

као у претпразничким ноћима,

кад су срца весела

као код оног који иде уз звуке фруле

да дође на Гору Господњу,

на Стену Израиљеву,

30и зачуће се величанствени глас Господњи,

и показаће се удар руке његове

у јаросном гневу, у ватри што прождире,

из провале облака и олује,

и из града који је као туцаник,

31јер од гласа Господњег препашће се Асирац,

шибом којом он шиба.

32И кад год удари палица одређена

којом ће се Господ одморити на њему,

с бубњевима и харфама, у борбеним покличима,

против њега он се бори.

33Већ је приправљен Тофет,

управо је спреман за цара,

много ватре и много дрва.

Он је продубио, проширио ломачу за њега,

повећао ватру и дрва.

Дах Господњи је као поток од сумпора,

разгара се на њему.