Nova Versão Internacional

Gênesis 34:1-31

O Conflito entre os Filhos de Jacó e os Siquemitas

1Certa vez, Diná, a filha que Lia dera a Jacó, saiu para conhecer as mulheres daquela terra. 2Siquém, filho de Hamor, o heveu, governador daquela região, viu-a, agarrou-a e a violentou. 3Mas o seu coração foi atraído por Diná, filha de Jacó, e ele amou a moça e falou-lhe com ternura. 4Por isso Siquém foi dizer a Hamor, seu pai: “Consiga-me aquela moça para que seja minha mulher”.

5Quando Jacó soube que sua filha Diná tinha sido desonrada, seus filhos estavam no campo, com os rebanhos; por isso esperou calado até que regressassem.

6Então Hamor, pai de Siquém, foi conversar com Jacó. 7Quando os filhos de Jacó voltaram do campo e souberam de tudo, ficaram profundamente entristecidos e irados, porque Siquém tinha cometido um ato vergonhoso em34.7 Ou contra Israel, ao deitar-se com a filha de Jacó—coisa que não se faz.

8Mas Hamor lhes disse: “Meu filho Siquém apaixonou-se pela filha de vocês. Por favor, entreguem-na a ele para que seja sua mulher. 9Casem-se entre nós; deem-nos suas filhas e tomem para vocês as nossas. 10Estabeleçam-se entre nós. A terra está aberta para vocês: habitem-na, façam comércio34.10 Ou movam-se livremente; também no versículo 21. nela e adquiram propriedades”.

11Então Siquém disse ao pai e aos irmãos de Diná: “Concedam-me este favor, e eu lhes darei o que me pedirem. 12Aumentem quanto quiserem o preço e o presente pela noiva, e pagarei o que me pedirem. Tão somente me deem a moça por mulher”.

13Os filhos de Jacó, porém, responderam com falsidade a Siquém e a seu pai, Hamor, por ter Siquém desonrado Diná, a irmã deles. 14Disseram: “Não podemos fazer isso; jamais entregaremos nossa irmã a um homem que não seja circuncidado. Seria uma vergonha para nós. 15Daremos nosso consentimento a vocês com uma condição: que vocês se tornem como nós, circuncidando todos os do sexo masculino. 16Só então lhes daremos as nossas filhas e poderemos casar-nos com as suas. Nós nos estabeleceremos entre vocês e seremos um só povo. 17Mas, se não aceitarem circuncidar-se, tomaremos nossa irmã34.17 Hebraico: filha. e partiremos”. 18A proposta deles pareceu boa a Hamor e a seu filho Siquém. 19O jovem, que era o mais respeitado de todos os da casa de seu pai, não demorou em cumprir o que pediram, porque realmente gostava da filha de Jacó.

20Assim Hamor e seu filho Siquém dirigiram-se à porta da cidade para conversar com os seus concidadãos. E disseram: 21“Esses homens são de paz. Permitam que eles habitem em nossa terra e façam comércio entre nós; a terra tem bastante lugar para eles. Poderemos casar com as suas filhas, e eles com as nossas. 22Mas eles só consentirão em viver conosco como um só povo sob a condição de que todos os nossos homens sejam circuncidados, como eles. 23Lembrem-se de que os seus rebanhos, os seus bens e todos os seus outros animais passarão a ser nossos. Aceitemos então a condição para que se estabeleçam em nosso meio”.

24Todos os que saíram para reunir-se à porta da cidade concordaram com Hamor e com seu filho Siquém, e todos os homens e meninos da cidade foram circuncidados.

25Três dias depois, quando ainda sofriam dores, dois filhos de Jacó, Simeão e Levi, irmãos de Diná, pegaram suas espadas e atacaram a cidade desprevenida, matando todos os homens. 26Mataram ao fio da espada Hamor e seu filho Siquém, tiraram Diná da casa de Siquém e partiram. 27Vieram então os outros filhos de Jacó e, passando pelos corpos, saquearam a cidade onde34.27 Ou porque sua irmã tinha sido desonrada. 28Apoderaram-se das ovelhas, dos bois e dos jumentos, e de tudo o que havia na cidade e no campo. 29Levaram as mulheres e as crianças, e saquearam todos os bens e tudo o que havia nas casas.

30Então Jacó disse a Simeão e a Levi: “Vocês me puseram em grandes apuros, atraindo sobre mim o ódio34.30 Hebraico: transformando-me em mau cheiro para os. dos cananeus e dos ferezeus, habitantes desta terra. Somos poucos, e, se eles juntarem suas forças e nos atacarem, eu e a minha família seremos destruídos”.

31Mas eles responderam: “Está certo ele tratar nossa irmã como uma prostituta?”

New Serbian Translation

1. Мојсијева 34:1-31

Осрамоћена Дина

1Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. 2Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. 3Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. 4Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

5Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

6У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. 7Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

8Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. 9Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

11Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12Одредите мираз34,12 На ондашњем Блиском истоку, мираз је обезбеђивала младожењина породица. за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

13Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14„Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру34,17 Дословно: ћерку. и отићи.“

18Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21„Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

24Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

25Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

30Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

31Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“