Nova Versão Internacional

Gênesis 26:1-35

Isaque em Gerar

1Houve fome naquela terra, como tinha acontecido no tempo de Abraão. Por isso Isaque foi para Gerar, onde Abimeleque era o rei dos filisteus. 2O Senhor apareceu a Isaque e disse: “Não desça ao Egito; procure estabelecer-se na terra que eu lhe indicar. 3Permaneça nesta terra mais um pouco, e eu estarei com você e o abençoarei. Porque a você e a seus descendentes darei todas estas terras e confirmarei o juramento que fiz a seu pai, Abraão. 4Tornarei seus descendentes tão numerosos como as estrelas do céu e lhes darei todas estas terras; e por meio da sua descendência todos os povos da terra serão abençoados, 5porque Abraão me obedeceu e guardou meus preceitos, meus mandamentos, meus decretos e minhas leis”. 6Assim Isaque ficou em Gerar.

7Quando os homens do lugar lhe perguntaram sobre a sua mulher, ele disse: “Ela é minha irmã”. Teve medo de dizer que era sua mulher, pois pensou: “Os homens deste lugar podem matar-me por causa de Rebeca, por ser ela tão bonita”.

8Isaque estava em Gerar já fazia muito tempo. Certo dia, Abimeleque, rei dos filisteus, estava olhando do alto de uma janela quando viu Isaque acariciando Rebeca, sua mulher. 9Então Abimeleque chamou Isaque e lhe disse: “Na verdade ela é tua mulher! Por que me disseste que ela era tua irmã?”

Isaque respondeu: “Porque pensei que eu poderia ser morto por causa dela”.

10Então disse Abimeleque: “Tens ideia do que nos fizeste? Qualquer homem bem poderia ter-se deitado com tua mulher, e terias trazido culpa sobre nós”.

11E Abimeleque advertiu todo o povo: “Quem tocar neste homem ou em sua mulher certamente morrerá!”

12Isaque formou lavoura naquela terra e no mesmo ano colheu a cem por um, porque o Senhor o abençoou. 13O homem enriqueceu, e a sua riqueza continuou a aumentar, até que ficou riquíssimo. 14Possuía tantos rebanhos e servos que os filisteus o invejavam. 15Estes taparam todos os poços que os servos de Abraão, pai de Isaque, tinham cavado na sua época, enchendo-os de terra.

16Então Abimeleque pediu a Isaque: “Sai de nossa terra, pois já és poderoso demais para nós”.

17Por isso Isaque mudou-se de lá, acampou no vale de Gerar e ali se estabeleceu. 18Isaque reabriu os poços cavados no tempo de seu pai, Abraão, os quais os filisteus fecharam depois que Abraão morreu, e deu-lhes os mesmos nomes que seu pai lhes tinha dado.

19Os servos de Isaque cavaram no vale e descobriram um veio d’água. 20Mas os pastores de Gerar discutiram com os pastores de Isaque, dizendo: “A água é nossa!” Por isso Isaque deu ao poço o nome de Eseque, porque discutiram por causa dele. 21Então os seus servos cavaram outro poço, mas eles também discutiram por causa dele; por isso o chamou Sitna. 22Isaque mudou-se dali e cavou outro poço, e ninguém discutiu por causa dele. Deu-lhe o nome de Reobote, dizendo: “Agora o Senhor nos abriu espaço e prosperaremos na terra”.

23Dali Isaque foi para Berseba. 24Naquela noite, o Senhor lhe apareceu e disse: “Eu sou o Deus de seu pai, Abraão. Não tema, porque estou com você; eu o abençoarei e multiplicarei os seus descendentes por amor ao meu servo Abraão”.

25Isaque construiu nesse lugar um altar e invocou o nome do Senhor. Ali armou acampamento, e os seus servos cavaram outro poço.

O Acordo entre Isaque e Abimeleque

26Por aquele tempo, veio a ele Abimeleque, de Gerar, com Auzate, seu conselheiro pessoal, e Ficol, o comandante dos seus exércitos. 27Isaque lhes perguntou: “Por que me vieram ver, uma vez que foram hostis e me mandaram embora?”

28Eles responderam: “Vimos claramente que o Senhor está contigo; por isso dissemos: Façamos um juramento entre nós. Queremos firmar um acordo contigo: 29Tu não nos farás mal, assim como nada te fizemos, mas sempre te tratamos bem e te despedimos em paz. Agora sabemos que o Senhor te tem abençoado”.

30Então Isaque ofereceu-lhes um banquete, e eles comeram e beberam. 31Na manhã seguinte os dois fizeram juramento. Depois Isaque os despediu e partiram em paz.

32Naquele mesmo dia, os servos de Isaque vieram falar-lhe sobre o poço que tinham cavado e disseram: “Achamos água!” 33Isaque deu-lhe o nome de Seba e, por isso, até o dia de hoje aquela cidade é conhecida como Berseba.

34Tinha Esaú quarenta anos de idade quando escolheu por mulher a Judite, filha de Beeri, o hitita, e também a Basemate, filha de Elom, o hitita. 35Elas amarguraram a vida de Isaque e de Rebeca.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 26:1-35

Исак у Герару и Вир-Савеји

1У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Аврахамово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. 2Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. 3Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Аврахаму. 4Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, 5зато што је Аврахам послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ 6Исак се тада населио у Герару.

7Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“

8Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. 9Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“

Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“

10Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“

11Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“

12Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Аврахама ископале – у време његовог оца Аврахама, напунивши их земљом.

16Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“

17Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Аврахама, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.

19Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек26,20 Есек значи свађа., зато што су се свађали с њим. 21Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна26,21 Ситна значи непријатељство.. 22Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот26,22 Ровот значи широк простор., рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“

23Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Аврахама. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Аврахама.“

25Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.

26Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“

28Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“

30Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“26,33 Вир-Савеја значи Извор заклетве или Извор седморице..

34Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. 35Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.