GĂȘnesis 1 – NVI-PT & NSP

Nova VersĂŁo Internacional

GĂȘnesis 1:1-31

O Princípio

1No princípio Deus criou os céus e a terra.

2Era a terra sem forma e vazia; trevas cobriam a face do abismo, e o Espírito de Deus se movia sobre a face das águas.

3Disse Deus: “Haja luz”, e houve luz.1.1-3 Ou Quando Deus começou a criar os céus e a terra 2 sendo a terra…, 3 disse Deus:… 4Deus viu que a luz era boa, e separou a luz das trevas. 5Deus chamou à luz dia, e às trevas chamou noite. Passaram-se a tarde e a manhã; esse foi o primeiro dia.

6Depois disse Deus: “Haja entre as águas um firmamento que separe águas de águas”. 7Então Deus fez o firmamento e separou as águas que ficaram abaixo do firmamento das que ficaram por cima. E assim foi. 8Ao firmamento, Deus chamou céu. Passaram-se a tarde e a manhã; esse foi o segundo dia.

9E disse Deus: “Ajuntem-se num só lugar as águas que estão debaixo do céu, e apareça a parte seca”. E assim foi. 10À parte seca Deus chamou terra, e chamou mares ao conjunto das águas. E Deus viu que ficou bom.

11Então disse Deus: “Cubra-se a terra de vegetação: plantas que deem sementes e árvores cujos frutos produzam sementes de acordo com as suas espécies”. E assim foi. 12A terra fez brotar a vegetação: plantas que dão sementes de acordo com as suas espécies, e árvores cujos frutos produzem sementes de acordo com as suas espécies. E Deus viu que ficou bom. 13Passaram-se a tarde e a manhã; esse foi o terceiro dia.

14Disse Deus: “Haja luminares no firmamento do céu para separar o dia da noite. Sirvam eles de sinais para marcar estações, dias e anos, 15e sirvam de luminares no firmamento do céu para iluminar a terra”. E assim foi. 16Deus fez os dois grandes luminares: o maior para governar o dia e o menor para governar a noite; fez também as estrelas. 17Deus os colocou no firmamento do céu para iluminar a terra, 18governar o dia e a noite, e separar a luz das trevas. E Deus viu que ficou bom. 19Passaram-se a tarde e a manhã; esse foi o quarto dia.

20Disse também Deus: “Encham-se as águas de seres vivos, e voem as aves sobre a terra, sob o firmamento do céu”. 21Assim Deus criou os grandes animais aquáticos e os demais seres vivos que povoam as águas, de acordo com as suas espécies; e todas as aves, de acordo com as suas espécies. E Deus viu que ficou bom. 22Então Deus os abençoou, dizendo: “Sejam férteis e multipliquem-se! Encham as águas dos mares! E multipliquem-se as aves na terra”. 23Passaram-se a tarde e a manhã; esse foi o quinto dia.

24E disse Deus: “Produza a terra seres vivos de acordo com as suas espécies: rebanhos domésticos, animais selvagens e os demais seres vivos da terra, cada um de acordo com a sua espécie”. E assim foi. 25Deus fez os animais selvagens de acordo com as suas espécies, os rebanhos domésticos de acordo com as suas espécies, e os demais seres vivos da terra de acordo com as suas espécies. E Deus viu que ficou bom.

26Então disse Deus: “Façamos o homem à nossa imagem, conforme a nossa semelhança. Domine ele1.26 Hebraico: Dominem eles. sobre os peixes do mar, sobre as aves do céu, sobre os grandes animais de toda a terra1.26 A Versão Siríaca diz sobre todos os animais selvagens da terra. e sobre todos os pequenos animais que se movem rente ao chão”.

27Criou Deus o homem à sua imagem,

à imagem de Deus o criou;

homem e mulher1.27 Hebraico: macho e fêmea. os criou.

28Deus os abençoou e lhes disse: “Sejam férteis e multipliquem-se! Encham e subjuguem a terra! Dominem sobre os peixes do mar, sobre as aves do céu e sobre todos os animais que se movem pela terra”.

29Disse Deus: “Eis que dou a vocês todas as plantas que nascem em toda a terra e produzem sementes, e todas as árvores que dão frutos com sementes. Elas servirão de alimento para vocês. 30E dou todos os vegetais como alimento a tudo o que tem em si fôlego de vida: a todos os grandes animais da terra1.30 Ou os animais selvagens, a todas as aves do céu e a todas as criaturas que se movem rente ao chão”. E assim foi.

31E Deus viu tudo o que havia feito, e tudo havia ficado muito bom. Passaram-se a tarde e a manhã; esse foi o sexto dia.

New Serbian Translation

1. ĐœĐŸŃ˜ŃĐžŃ˜Đ”ĐČĐ° 1:1-31

Почетак

1У почетку створи Бог небо и земљу. 2Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

3Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. 4Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. 5Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

6Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ 7Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. 8Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

9Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. 10Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

11Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. 12Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. 13Прође вече, свану јутро – дан трећи.

14Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, 15те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. 16Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. 17Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, 18да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. 19Прође вече, свану јутро – дан четврти.

20Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ 21Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. 22Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ 23Прође вече, свану јутро – дан пети.

24Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. 25Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.

26Затим рече Бог: „Начинимо човека1,26 Именица Адам на изворном језику значи човек, али је и лично име првог људског бића, тј. мушкарца, пошто је жена касније из њега створена. по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“

27Тако створи Бог човека по свом лику,

по Божијем лику га створи,

створи их – мушко и женско.

28И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“

29Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље1,29 Дословно: биље што у себи носи своје семе. Израз се највероватније односи на житарице., и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. 30А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.

31Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.