1. Мојсијева 1 – NSP & NVI Parallel Bible

1. Мојсијева
Select chapter 1

New Serbian Translation

1. Мојсијева 1:1-31

Почетак

1У почетку створи Бог небо и земљу. 2Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

3Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. 4Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. 5Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

6Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ 7Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. 8Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

9Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. 10Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

11Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. 12Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. 13Прође вече, свану јутро – дан трећи.

14Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, 15те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. 16Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. 17Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, 18да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. 19Прође вече, свану јутро – дан четврти.

20Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ 21Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. 22Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ 23Прође вече, свану јутро – дан пети.

24Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. 25Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.

26Затим рече Бог: „Начинимо човека1,26 Именица Адам на изворном језику значи човек, али је и лично име првог људског бића, тј. мушкарца, пошто је жена касније из њега створена. по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“

27Тако створи Бог човека по свом лику,

по Божијем лику га створи,

створи их – мушко и женско.

28И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“

29Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље1,29 Дословно: биље што у себи носи своје семе. Израз се највероватније односи на житарице., и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. 30А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.

31Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.

Nueva Versión Internacional

Génesis 1:1-31

La creación

1Dios, en el principio,

creó los cielos y la tierra.

2La tierra era un caos total,

las tinieblas cubrían el abismo,

y el Espíritu1:2 Espíritu. Alt. viento o soplo. de Dios se movía

sobre la superficie de las aguas.

3Y dijo Dios: «¡Que exista la luz!»

Y la luz llegó a existir.

4Dios consideró que la luz era buena

y la separó de las tinieblas.

5A la luz la llamó «día»,

y a las tinieblas, «noche».

Y vino la noche, y llegó la mañana:

ese fue el primer día.

6Y dijo Dios: «¡Que exista el firmamento

en medio de las aguas, y que las separe!»

7Y así sucedió: Dios hizo el firmamento

y separó las aguas que están abajo,

de las aguas que están arriba.

8Al firmamento Dios lo llamó «cielo».

Y vino la noche, y llegó la mañana:

ese fue el segundo día.

9Y dijo Dios: «¡Que las aguas debajo del cielo

se reúnan en un solo lugar,

y que aparezca lo seco!»

Y así sucedió. 10A lo seco Dios lo llamó «tierra»,

y al conjunto de aguas lo llamó «mar».

Y Dios consideró que esto era bueno.

11Y dijo Dios: «¡Que haya vegetación sobre la tierra;

que esta produzca hierbas que den semilla,

y árboles que den su fruto con semilla,

todos según su especie!»

Y así sucedió. 12Comenzó a brotar la vegetación:

hierbas que dan semilla,

y árboles que dan su fruto con semilla,

todos según su especie.

Y Dios consideró que esto era bueno.

13Y vino la noche, y llegó la mañana:

ese fue el tercer día.

14Y dijo Dios: «¡Que haya luces en el firmamento

que separen el día de la noche;

que sirvan como señales de las estaciones,

de los días y de los años,

15y que brillen en el firmamento

para iluminar la tierra!»

Y sucedió así. 16Dios hizo los dos grandes astros:

el astro mayor para gobernar el día,

y el menor para gobernar la noche.

También hizo las estrellas.

17Dios colocó en el firmamento

los astros para alumbrar la tierra.

18Los hizo para gobernar el día y la noche,

y para separar la luz de las tinieblas.

Y Dios consideró que esto era bueno.

19Y vino la noche, y llegó la mañana:

ese fue el cuarto día.

20Y dijo Dios: «¡Que rebosen de seres vivientes las aguas,

y que vuelen las aves sobre la tierra

a lo largo del firmamento!»

21Y creó Dios los grandes animales marinos,

y todos los seres vivientes

que se mueven y pululan en las aguas

y todas las aves,

según su especie.

Y Dios consideró que esto era bueno,

22y los bendijo con estas palabras:

«Sean fructíferos y multiplíquense;

llenen las aguas de los mares.

¡Que las aves se multipliquen sobre la tierra!»

23Y vino la noche, y llegó la mañana:

ese fue el quinto día.

24Y dijo Dios: «¡Que produzca la tierra seres vivientes:

animales domésticos, animales salvajes,

y reptiles, según su especie!»

Y sucedió así. 25Dios hizo los animales domésticos,

los animales salvajes, y todos los reptiles,

según su especie.

Y Dios consideró que esto era bueno,

26y dijo: «Hagamos al ser humano

a nuestra imagen y semejanza.

Que tenga dominio sobre los peces del mar,

y sobre las aves del cielo;

sobre los animales domésticos,

sobre los animales salvajes,1:26 los animales salvajes (Siríaca); toda la tierra (TM).

y sobre todos los reptiles

que se arrastran por el suelo».

27Y Dios creó al ser humano a su imagen;

lo creó a imagen de Dios.

Hombre y mujer los creó,

28y los bendijo con estas palabras:

«Sean fructíferos y multiplíquense;

llenen la tierra y sométanla;

dominen a los peces del mar y a las aves del cielo,

y a todos los reptiles que se arrastran por el suelo».

29También les dijo: «Yo les doy de la tierra

todas las plantas que producen semilla

y todos los árboles que dan fruto con semilla;

todo esto les servirá de alimento.

30Y doy la hierba verde como alimento

a todas las fieras de la tierra,

a todas las aves del cielo

y a todos los seres vivientes

que se arrastran por la tierra».

Y así sucedió. 31Dios miró todo lo que había hecho,

y consideró que era muy bueno.

Y vino la noche, y llegó la mañana:

ese fue el sexto día.