5. Мојсијева 20 – NSP & OL

New Serbian Translation

5. Мојсијева 20:1-20

Закони о рату

1Кад кренеш у рат против својих непријатеља, и видиш коње, бојне кочије, и војску бројнију од себе, не бој их се, јер је с тобом Господ, Бог твој, који те је извео из Египта. 2Пре него што ступиш у бој, нека приступи свештеник и обрати се народу. 3Нека им каже: ’Чуј, Израиљу! Данас ступате у рат против својих непријатеља. Не клоните срцем! Не плашите се! Не бојте се! Нека вас не хвата страва од њих! 4Јер, Господ, Бог ваш, иде с вама да се бори против ваших непријатеља и да вас избави.’

5Затим нека се војни заповедници обрате народу: ’Има ли кога да је саградио нову кућу, али се није уселио у њу? Нека се врати својој кући, да не погине у рату па да се други насели у њу. 6Има ли кога да је засадио виноград, а још га није брао? И он нека се врати својој кући, да не погине у рату, и да му неко други не обере род. 7Има ли кога да се верио, али се још није оженио? Нека се врати својој кући, да не погине у рату, па да се неко други не ожени његовом вереницом.’ 8Нека војни заповедници још кажу народу: ’Има ли кога да је плашљив и малодушан? Нека се врати својој кући, да не би и његова браћа клонула срцем као он.’ 9Кад заповедници престану да говоре народу, нека поставе главаре да воде народ.

10Кад кренеш на град да га нападнеш, најпре му понуди мир. 11Ако прихвате мир и отворе градска врата, нека сав народ који се нађе у њему буде подвргнут принудном раду, па нека ти служи. 12Ако не прихвати мир, него зарати с тобом, опседни га. 13Када ти га Господ, Бог твој, преда у руке, побиј мачем све његове мушкарце. 14А жене, децу, стоку и све што се нађе у граду – сав плен – узми себи, па уживај у плену својих непријатеља које ти је предао Господ, Бог твој. 15Овако поступај са свим градовима који су веома далеко од тебе, градовима који не припадају народима који су одавде.

16Само у овим градовима, које ти Господ, Бог твој, даје у наследство, не остављај у животу живу душу. 17Само Хетите, Аморејце, Хананце, Фережане, Евејце и Јевусејце удари клетим уништењем, као што ти је Господ, Бог твој наредио, 18да вас не би научили да чините сва одвратна дела која они чине за своје богове, и да ви не бисте грешили против Господа, Бога свога.

19Кад дуго времена опседаш град, борећи се да га освојиш, не уништавај његово дрвеће секући га секиром. Не сеци га, него једи његов плод. Зар су стабла на пољу људи, па да их опседаш? 20Можеш да уништаваш и сечеш само оно дрвеће за које знаш да нису воћке. Од њих гради направе за опседање града који је у рату с тобом, док не падне.

O Livro

Deuteronómio 20:1-20

Leis de guerra

1Quando forem à guerra e virem na vossa frente um grande número de cavaleiros e de carros de combate, um exército muito superior ao vosso, não se atemorizem! O Senhor, vosso Deus, está convosco, o mesmo Deus que vos trouxe com segurança para fora do Egito. 2Antes de começarem a batalha haverá um sacerdote que se porá diante do exército de Israel 3e dirá: “Ouçam-me, ó gente de Israel! Não desfaleçam nem tenham medo! Não entrem em pânico nem se deixem atemorizar por causa deles! 4Porque o Senhor, vosso Deus, vai convosco. Ele combaterá contra os vossos inimigos e vos dará a vitória!”

5Então os oficiais do exército dirigir-se-ão aos seus homens desta maneira: “Há alguém que acaba de construir uma casa nova, mas que ainda a não consagrou? Então que volte para casa. Porque pode morrer na batalha e seria outra pessoa que a consagraria. 6Algum de vocês plantou uma vinha e ainda não comeu do seu fruto? Se sim, que vá para casa! Poderá vir a morrer na batalha e será uma outra pessoa a comê-lo. 7Alguém aqui está noivo? Pois bem, que volte para casa e se case! Pode acontecer morrer na luta e ser um outro homem a casar com a noiva. 8E agora, está alguém com medo? Se for o caso, volte já para casa antes de comunicar esse terror aos outros!” 9Quando os oficiais tiverem terminado de falar aos soldados, anunciarão os nomes dos comandantes de batalhão.

10Quando chegarem junto de uma cidade para atacá-la, primeiro ofereçam-lhe tréguas. 11Se aceitar e vos abrir as portas, nessa altura toda a população se tornará vossa tributária e vos servirá. 12Se recusar e não aceitar a vossa proposta de paz, deverão então sitiá-la. 13Quando o Senhor, vosso Deus, vo-la tiver dado, matem todos os habitantes do sexo masculino; 14poderão guardar para vós as mulheres, as crianças, o gado e o que tiver sido saqueado. 15Estas instruções aplicam-se somente a cidades distantes, não às cidades propriamente da terra prometida.

16Porque nestas cidades dentro dos limites da terra prometida não deverão poupar seja quem for; 17terão de destruir tudo o que tem vida. Destruam completamente os hititas, os amorreus, os cananeus, os perizeus, os heveus e os jebuseus. É isto que o Senhor, vosso Deus, manda. 18E o objetivo desta ordem é impedir que o povo da terra que viesse a ficar vivo vos engane e vos leve a adorar os seus ídolos e a participar nos seus costumes abomináveis, fazendo-vos pecar profundamente contra o Senhor, vosso Deus.

19Quando sitiarem uma cidade, não destruam as árvores de fruto. Comam de toda a fruta que vos apetecer; mas não deitem abaixo as árvores. Não se tratam de inimigos que seja preciso abater! 20Contudo, árvores que não deem fruto que sirvam para a alimentação, essas sim, podem cortar. Usem-nas até para montar o assalto à cidade, construindo baluartes, por exemplo.