5. Мојсијева 2 – NSP & NIRV

New Serbian Translation

5. Мојсијева 2:1-37

Лутање у пустињи

1Окренули смо се и запутили у пустињу према Црвеном мору како нам је рекао Господ. Дуго времена смо се вртели око горе Сир.

2Тада ми је Господ рекао: 3’Доста сте се вртели око ове горе. Окрените се према северу! 4Заповеди народу: „Сада пролазите кроз подручје ваше браће, Исавових потомака, који живе у Сиру. Они вас се боје, али се ви добро чувајте! 5Не упуштајте се у сукоб са њима, јер вам нећу дати ни стопу од њихове земље. Наиме, Сир сам дао Исаву у посед. 6Храну од њих купујте за новац, да имате шта да једете, а такође и воду плаћајте новцем.“’

7Јер, Господ, Бог твој, који те је благословио у свим твојим подухватима, зна да пролазиш кроз ову велику пустињу. Господ, Бог твој, ових је четрдесет година био с тобом, те ти ништа није недостајало.

8Тако смо заобишли своју браћу, потомке Исавове, који живе у Сиру, путем што води у Араву, Елат и Есион-Гевер, па смо скренули на пут што води у моавску пустињу.

9Господ ми рече: ’Не нападај Моавце, нити ступај у рат с њима, јер ти нећу дати у посед њихову земљу: Лотовим потомцима сам дао Ар у посед.’ 10(Тамо су некада живели Емијци. Био је то народ велики и бројан; високи као Енаковци. 11Њих, као и Енаковце, такође сврставају у Рефаимце, иако их Моавци зову Емијцима. 12У Сиру су некада живели Хоријци. Исавови потомци су присвојили њихову земљу, истребили их и населили се на њихово место. То исто је учинио Израиљ у земљи коју му је Господ дао у посед.)

13’А сад устаните и пређите преко потока Зареда.’ Тако смо прешли преко потока Зареда.

14Путовали смо тридесет осам година од Кадис-Варније до преласка потока Зареда, све док није помро читав тај нараштај људи у табору способних за ратовање, као што им се Господ заклео. 15Шта више, Господња рука се окренула против њих да их смете усред табора, док сви нису били истребљени.

16А када су помрли у народу сви људи способни за ратовање, 17Господ ми рече: 18’Данас прелазиш преко моавског подручја код Ара. 19Кад се приближиш Амонцима, не нападај их, нити се упуштај у сукоб са њима, јер ти нећу дати у посед земљу Амонаца. Наиме, њу сам је дао у посед Лотовим потомцима.’ 20(Та земља је некада припадала Рефаимцима, које су Амонци звали и ’Замзумићанима’. 21То је био народ велики и бројан; били су високог раста као Енаковци. Господ их је истребио пред Амонцима који су присвојили њихову земљу и населили се на њихово место. 22То су исто учинили и потомци Исава који живе у Сиру. Они су истребили Хоријце, присвојили њихову земљу и настанили се на њихово место где живе све до данас. 23А Авинце, који су живели у селима око Газе, истребили су Кафтореји, који долазе из Кафтора, и населили се на њихово место.)

Пораз Сихона, цара есевонског

24’Устаните и наставите пут, па пређите преко потока Арнона! Ево, предао сам вам у руке Сихона, цара есевонског, Аморејца, и његову земљу. Почни да је освајаш! Ступи у рат против њега! 25Данас почињем да пред тобом ширим страх и трепет међу народе под целим небом. Они ће чути гласине о теби, па ће дрхтати од страха пред тобом и спопадаће га ужас од тебе.’

26Тада сам из пустиње Кедемот послао гласнике есевонском цару Сихону с мирољубивом поруком: 27’Дозволи ми да прођем преко твоје земље. Ићи ћу главним путем и нећу скретати ни десно ни лево. 28Храну за јело и воду за пиће продај ми за новац. Само ми дозволи да прођем пешице, 29док не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. Тако су ми учинили и Исавови потомци који живе у Сиру и Моавци који живе у Ару.’ 30Али Сихон, цар есевонски, није нам дао да прођемо, јер је Господ, Бог твој, учинио његов дух непопустљивим а његово срце тврдим, како би га предао у твоје руке, као што и јесте данас.

31Господ ми рече: ’Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни да освајаш његову земљу, како би је присвојио!’

32Тада је Сихон изашао пред нас, он и сав његов народ у бој код Јасе. 33Али, Господ, Бог наш, нам га је предао, тако да смо поразили њега, његове синове и његов народ. 34У то време смо заузели све његове градове и извршили клето уништење над сваким градом – над мушкарцима, женама и децом – никог живог нисмо оставили. 35Запленили смо само стоку и однели плен из градова које смо освојили. 36Од Ароира, који се налази код потока Арнона и града који је код потока, све до Галада, није било града који је био превисок за нас. Све нам их је предао Господ, Бог наш. 37Само се земљи Амонаца ниси приближавао: потоку Јавоку, нити градовима у горју, баш како је заповедио Господ, Бог наш.

New International Reader’s Version

Deuteronomy 2:1-37

Israel Wanders in the Desert

1We turned back and started out toward the desert. We went along the road that leads to the Red Sea. That’s how the Lord had directed me. For a long time we made our way around the hill country of Seir.

2Then the Lord spoke to me. He said, 3“You have made your way around this hill country long enough. So now turn north. 4Here are the orders I want you to give the people. Tell them, ‘You are about to pass through the territory of your relatives. They are from the family line of Esau. They live in Seir. They will be afraid of you. But be very careful. 5Do not make them angry. If you do, they will go to war against you. I will not give you any of their land. You will not have even enough to put your foot on. I have given Esau’s people the hill country of Seir as their own. 6Pay them with silver for the food you eat and the water you drink.’ ”

7The Lord your God has blessed you in everything your hands have done. He watched over you when you traveled through that huge desert. For these 40 years the Lord your God has been with you. So you have had everything you need.

8We went on past our relatives. They are from the family line of Esau. They live in Seir. We turned away from the Arabah Valley road. It comes up from Elath and Ezion Geber. We traveled along the desert road of Moab.

9Then the Lord said to me, “Do not attack the Moabites. Do not even make them angry. If you do, they will go to war against you. I will not give you any part of their land. I have given Moab to the people in the family line of Lot. I have given it to them as their own.”

10The Emites used to live there. They were strong people. There were large numbers of them. They were as tall as the Anakites. 11Like the Anakites, they too were thought of as Rephaites. But the Moabites called them Emites. 12The Horites used to live in Seir. But the people of Esau drove them out. They destroyed the Horites to make room for themselves. Then they settled in their territory. They did just as Israel has done in the land the Lord gave them as their own.

13The Lord said, “Now get up. Go across the Zered Valley.” So we went across it.

14Between the time we left Kadesh Barnea and the time we went across the Zered Valley, 38 years had passed. By then, all the fighting men who had been in our camp from the beginning had died. The Lord had warned them that it would happen. 15He used his power against them until he had gotten rid of all of them. Not one was left in the camp.

16Finally, the last of the fighting men among the people died. 17Then the Lord said to me, 18“Today you must pass near the border of Moab. Moab is also called Ar. 19When you come to the Ammonites, do not attack them. Do not make them angry. If you do, they will go to war against you. I will not give you any of their land as your own. I have given it to the people in the family line of Lot. I have given it to them as their own.”

20That land was also thought of as a land of the Rephaites. They used to live there. But the Ammonites called them Zamzummites. 21The Rephaites were strong people. There were large numbers of them. They were as tall as the Anakites. The Lord destroyed the Rephaites to make room for the Ammonites. So the Ammonites drove them out. Then they settled in the territory of the Rephaites. 22The Lord had done the same thing for the people of Esau. They lived in Seir. The Lord destroyed the Horites to make room for Esau’s people. They drove the Horites out. So the people of Esau have lived in Seir in the territory of the Horites to this very day. 23The Avvites lived in villages as far away as Gaza. But people came from Crete and destroyed the Avvites. Then the people of Crete made their home in the territory of the Avvites.

Israel Wins the Battle Over Sihon

24The Lord said, “Start out and go across the valley of the Arnon River. I have handed Sihon over to you. He is the Amorite king of Heshbon. I have also given you his country. Begin to take it as your own. Go to war against him. 25This very day I will bring fear and terror on all the nations because of you. They will hear about you. They will tremble with fear. Pain and suffering will grip them because of you.”

26I sent messengers from the Desert of Kedemoth. I told them to go to Sihon, the king of Heshbon. They offered him peace. They said, 27“Let us pass through your country. We’ll stay on the main road. We won’t turn off it to one side or the other. 28We’ll pay you the right amount of silver for food to eat and water to drink. Just let us walk through your country. 29The people of Esau, who live in Seir, allowed us to do that. The people of Moab, who live in Ar, also allowed us to do it. So let us walk through until we go across the Jordan River. Then we’ll be able to go into the land the Lord our God is giving us.” 30But Sihon, the king of Heshbon, refused to let us walk through. The Lord your God had made him stubborn in his heart and spirit. The Lord wanted to hand him over to you. And that’s exactly what he has done.

31The Lord said to me, “I have begun to hand Sihon and his country over to you. So begin the battle to take his land as your own.”

32Sihon and his whole army came out to fight against us at Jahaz. 33But the Lord our God handed him over to us. We struck him down together with his sons and his whole army. 34At that time we took all his towns. We completely destroyed them. We killed all the men, women and children. We didn’t leave any of them alive. 35But we took for ourselves the livestock and everything else from the towns we had captured. 36Not a single town was too strong for us. That includes all the towns from Aroer on the rim of the Arnon River valley all the way to Gilead. It also includes the town in the valley. The Lord our God gave us all of them. 37And you obeyed the Lord’s command. You didn’t go near any part of the land of the Ammonites. That includes the land along the Jabbok River. It also includes the land around the towns in the hills.