4. Мојсијева 10 – NSP & OL

New Serbian Translation

4. Мојсијева 10:1-36

Седам труба

1Господ рече Мојсију: 2„Начини себи две трубе; начини их од кованог сребра, да ти служе за сазивање заједнице и покретање табора. 3Кад се оне огласе, нека се сва заједница сабере к теби код улаза у Шатор од састанка. 4Ако само једна затруби, нека се саберу к теби кнезови, главари Израиљевих племена. 5Кад громко затрубите, нека крену табори који су на истоку. 6Кад громко затрубите по други пут, нека крену табори на југу. Нека громко затрубе кад год табор креће. 7Кад се окупља збор, затрубите, али не громко.

8Нека Аронови синови, свештеници, трубе у трубе. То ће бити трајна уредба за вас и ваше нараштаје. 9Кад у својој земљи ступите у рат против непријатеља који вас напада, громко затрубите у трубе, па ће вас се сетити Господ, Бог ваш, и бићете избављени од својих непријатеља.

10У дан кад се будете радовали на својим празницима и на почетку својих месеци, затрубите у трубе, па приносите своје жртве свеспалнице и своје жртве мира. Нека вам оне буду спомен пред вашим Богом. Ја сам Господ, Бог ваш!“

Одлазак са Синаја

11Двадесетог дана, другог месеца, друге године, облак се подигао са Пребивалишта сведочанства, 12па су Израиљци кренули из Синајске пустиње идући од места до места. Облак се зауставио у Фаранској пустињи. 13Тако су по први пут кренули на пут по Господњој заповести даној преко Мојсија.

14Прво је кренула застава Јудиног табора, по својим војскама, на челу са Насоном, сином Аминадавовим. 15Над војском Исахаровог племена био је Натанаило, син Согаров. 16Над војском Завулоновог племена био је Елијав, син Хелонов. 17Кад је Пребивалиште било растављено, Гирсонови и Мераријеви потомци су понели Пребивалиште.

18Затим је кренула застава Рувимовог табора, на челу са Елисуром, сином Седијуровим. 19Над војском Симеуновог племена био је Саламило, син Сурисадајев. 20Над војском Гадовог племена био је Елисаф, син Деуелов. 21Тада су Катови потомци кренули носећи свете ствари. Светилиште је било подигнуто пре него што су стигли.

22Затим је кренула застава Јефремовог табора по својим војскама, на челу са Елисамом, сином Амијудовим. 23Над војском Манасијиног племена био је Гамалило, син Фадасуров 24Над војском Венијаминовог племена био је Авидан, син Гадеонијев.

25Онда је, као пратећа стража свих табора, кренула застава Дановог табора, по својим војскама. Над њиховом војском био је Ахијезер, син Амисадајев. 26Над војском Асировог племена био је Фагаило, син Ехранов. 27Над војском Нефталимовог племена био је Ахиреј, син Енанов. 28То је био ред по коме су Израиљци путовали, кад су кретали по својим четама.

29Мојсије рече своме тасту Ховаву, сину Рагуила Мадијанца: „Путујемо на место за које је Господ рекао: ’Вама ћу га дати.’ Пођи с нама и чинићемо ти добро, јер је Господ обећао добро Израиљу.“

30Он му одговори: „Нећу поћи, него ћу се вратити у своју земљу и у свој род.“

31Мојсије му рече: „Молим те, немој да нас оставиш; ти, наиме, знаш где да се утаборимо у пустињи, па ћеш нам бити попут очију. 32Ако пођеш с нама, што год добро Господ учинио нама, исто добро ћемо учинити теби.“

33Тако су са Горе Господње кренули на тродневни пут. Испред њих је ишао Ковчег Господњег савеза та три дана пута, да им нађе место за одмор. 34Облак Господњи је дању био над њима кад би полазили из табора.

35Кад је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:

„Устани, Господе,

нека се разиђу твоји душмани!

Нека се разбеже пред тобом они што те мрзе!“

36А кад се заустављао, говорио је:

„Врати се, Господе,

међу Израиљеве хиљаде!“

O Livro

Números 10:1-36

As duas trombetas de prata

1Então o Senhor disse a Moisés: 2“Faz duas cornetas de prata batida, para com elas convocares o povo para uma reunião, ou para levantarem o acampamento. 3Quando ambas as trombetas tocarem ao mesmo tempo, o povo ficará a saber que deverá juntar-se à entrada da tenda do encontro. 4Se for uma só a tocar, então é porque são só convocados os chefes das tribos para virem ter contigo.

5-7Serão também precisos toques diferentes para distinguir entre a convocação de toda a assembleia do povo e o sinal de levantar o acampamento e continuar a marcha. Quando se tratar do sinal de prosseguir a deslocação, as tribos que estão a oriente do tabernáculo serão as primeiras a partir; ao segundo sinal, seguirão as que estão a sul.

8Só aos sacerdotes é permitido tocar as cornetas. É uma ordem permanente, a ser seguida por toda as gerações vindouras.

9Quando chegarem à terra prometida e tiverem de combater, o Senhor, vosso Deus, vos ouvirá e vos salvará dos vossos inimigos, quando tocarem em sinal de alarme, com estas duas cornetas. 10Usem-nas igualmente em tempos de alegria, como por exemplo nas vossas festividades anuais, assim como no início de cada mês, para se alegrarem com os vossos holocaustos e sacrifícios de paz, como memorial para o povo de Israel da aliança que Deus fez convosco. Eu sou o Senhor, o vosso Deus.”

Os israelitas deixam o Sinai

11A nuvem ergueu-se então sobre o tabernáculo no dia 20 do segundo mês do segundo ano após a saída de Israel do Egito; 12e foi assim que os Israelitas deixaram o deserto de Sinai, seguindo a nuvem até se deter sobre o deserto de Parã. 13Esta foi a sua primeira deslocação após terem recebido as instruções que o Senhor deu a Moisés respeitantes às viagens que teriam de realizar.

14À cabeça da coluna ia a tribo de Judá, agrupada atrás do seu pendão, conduzida por Nassom, o filho de Aminadabe. 15Logo a seguir vinha a tribo de Issacar, chefiada por Netanel, filho de Zuar; 16após eles, a tribo de Zebulão, com Eliabe, filho de Helom, à frente.

17O tabernáculo fora desarmado e os homens dos grupos de Gerson e de Merari, da tribo de Levi, vinham logo a seguir na linha de marcha, transportando o tabernáculo aos ombros.

18Vinha a seguir a bandeira do campo de Rúben, com Elizur, filho de Sedeur, conduzindo o povo. 19E depois a tribo de Simeão, trazendo à cabeça Selumiel, filho de Zurisadai; 20após eles, a tribo de Gad, comandados por Eliasafe, filho de Deuel.

21Seguiam-se os coatitas, carregando os objetos que lhes competiam, do interior do santuário. Quando estes chegavam ao novo local, já os outros tinham montado a estrutura do tabernáculo.

22A seguir, na ordem da coluna, vinha a tribo de Efraim, sob a sua bandeira, conduzida por Elisama, filho de Amiude; 23e depois a tribo de Manassés, com Gamaliel, filho de Pedazur, à frente, 24e a tribo de Benjamim, conduzida por Abidã, filho de Gideoni.

25A coluna fechava com as seguintes três tribos, ordenadas assim: Dan sob a chefia de Aiezer, filho de Amisadai; 26Aser, com Pagiel, filho de Ocrã, como chefe; 27e Naftali, conduzida por Airá, filho de Enã.

28Esta era a ordem pela qual se deslocavam as tribos.

29Um dia, Moisés disse para o seu cunhado Hobabe, filho de Reuel, midianita, sogro de Moisés: “Estamos, enfim, a caminhar para a terra prometida! Vem connosco e te faremos bem. Olha que o Senhor fez promessas maravilhosas a Israel!”

30Mas ele respondeu-lhe: “Eu tenho de regressar à minha terra e à minha família.”

31“Fica connosco”, insistiu Moisés, “porque como conheces bem todos os caminhos do deserto, serias uma grande ajuda para nós. 32Já sabes, se vieres, partilharás de todas as boas coisas que o Senhor nos der e fizer.”

33E assim viajaram durante três dias, após terem deixado o monte do Senhor, levando a arca da aliança do Senhor à cabeça da coluna, para lhes mostrar o local onde deviam parar. 34Era dia quando iniciaram a marcha, com a nuvem deslocando-se à sua frente. 35Quando a arca partia, Moisés dizia:

“Levanta-te, Senhor, e dispersa os teus inimigos!

Que fujam diante de ti!”

36Assim também, quando a arca tornava a ser posta no chão, dizia:

“Volta, Senhor, para os milhares de milhares de Israel!”