3. Мојсијева 13 – NSP & HOF

New Serbian Translation

3. Мојсијева 13:1-59

Губа

1Господ рече Мојсију и Арону: 2„Човек на чијој се кожи појави оток, свраб или светла пега, и то се развије у обољење на његовој кожи које изгледа као губа,13,2 Ова реч у јеврејском се традиционално преводи као губа, иако може да означава било које заразно обољење коже. нека се доведе свештенику, Арону или једном од његових синова, свештеника. 3Нека свештеник прегледа обољење на његовој кожи. Ако је длака на оболелом месту побелела, а оболело место ниже од коже на његовом телу, то је губа. Када га свештеник прегледа, нека га прогласи нечистим. 4Али ако је пега на његовој кожи бела, и не изгледа да је нижа од коже, а длака на њој није побелела, нека свештеник затвори оболелог на седам дана. 5Седмога дана нека га свештеник прегледа. Ако види да је обољење остало исто и да се није проширило по кожи, нека га свештеник затвори на још седам дана. 6Седмога дана нека га свештеник поново прегледа. Ако примети да се обољење повлачи и да се није проширило по кожи, нека га прогласи чистим: то је свраб. Нека опере своју одећу и биће чист. 7Али ако се свраб прошири по кожи након што га свештеник прегледа и прогласи чистим, нека се поново појави пред свештеником. 8Ако свештеник види да се свраб проширио по кожи, нека га прогласи нечистим; то је губа.

9Онај ко оболи од губе мора да се доведе пред свештеника. 10Ако свештеник примети да је оток на кожи бео, и да је од њега побелела длака, и да је живо месо у отоку, 11то се губа притајила на његовој кожи. Свештеник ће га прогласити нечистим. Неће га затворити, јер је већ нечист.

12Али ако губа избије по кожи тако да прекрије целу кожу од главе до пете, где год да свештеник погледа, 13нека га свештеник прегледа. Ако је губа прекрила цело његово тело, нека прогласи оболелог чистим. Пошто је све побелело, чист је. 14Али чим се на њему појави живо месо, биће нечист. 15Када свештеник примети живо месо, нека га прогласи нечистим. Живо месо је нечисто; то је губа. 16Ако живо месо поново побели, нека дође свештенику. 17Ако, дакле, свештеник види да је обољење побелело, нека свештеник прогласи оболелог чистим: чист је.

18Када неко добије чир на кожи који зацели, 19а на том месту се појави бели оток, или црвенкастобела мрља, нека се покаже свештенику. 20Ако свештеник примети да оток изгледа нижи од остале коже, и да је длака побелела, нека га свештеник прогласи нечистим. То је обољење, губа која је избила на чиру. 21Ако свештеник примети да на отоку нема беле длаке, и да није нижи од остале коже, него да се повлачи, нека га свештеник затвори на седам дана. 22Ако се прошири по кожи, нека га свештеник прогласи нечистим: то је кожно обољење. 23Но, ако светла мрља стоји где јесте и не шири се, то је ожиљак од чира. Нека га свештеник прогласи чистим.

24Ако неко има опекотину на кожи, па се на живом месу на опекотини појави пега, било црвенкастобела или бела, 25нека је свештеник прегледа. Ако је длака на светлој мрљи побелела и изгледа ниже од остале коже, то је губа избила на опекотини. Нека га свештеник прогласи нечистим. То је обољење губе. 26Али, ако свештеник примети да длака на светлој мрљи није побелела и да мрља није нижа од остале коже, него да се повлачи, нека га свештеник затвори на седам дана. 27Седмога дана, нека га свештеник прегледа. Ако се прошири по кожи, нека га свештеник прогласи нечистим. То је обољење губе. 28Но, ако светла мрља стоји где јесте и не шири се по кожи, него се повлачи, нека га свештеник прогласи чистим. То је ожиљак од опекотине.

29Ако мушкарац или жена има обољење на глави, или на бради, 30нека свештеник прегледа обољење. Ако изгледа да је ниже од остале коже, и да је на њему длака жућкаста и танка, нека га свештеник прогласи нечистим. То је шуга, обољење губе13,30 Овде се не ради о губи, већ о шуги, иако реч која је употребљена у јеврејском може да означава и губу, то јест, било које заразно обољење коже. на глави или на бради. 31Али ако свештеник након прегледа установи да обољење, шуга, не изгледа ниже од остале коже, и да нема црне длаке на њему, нека свештеник затвори оболелог од шуге на седам дана. 32Седмог дана нека свештеник прегледа оболелог. Ако се шуга није проширила, и нема жућкасте длаке на њој, а шуга не изгледа нижа од остале коже, 33нека се ошугављени обрије, али нека не обрије шугу. Свештеник нека га затвори на још седам дана. 34Седмог дана нека свештеник прегледа оболелог од шуге. Ако примети да се шуга није проширила по кожи, и да није нижа од остале коже, нека га свештеник прогласи чистим. Нека опере своју одећу и биће чист. 35Међутим, ако се шуга прошири по кожи након што је био проглашен чистим, 36нека га свештеник прегледа. Ако примети да се шуга проширила по кожи, нека свештеник не гледа има ли жуте длаке; нечист је. 37Ако он оцени да се шуга није променила, и да црна длака није израсла на њој, шуга се излечила: чист је. Свештеник нека га прогласи чистим.

38Ако се на кожи неког човека или жене појаве беле пеге, 39нека свештеник изврши преглед. Ако су пеге на кожи загасито беле, то је осип избио на кожи: чист је.

40Ако неком човеку опадне коса с главе, те оћелави, чист је. 41Ако му коса опадне спреда, те му оћелави чело, чист је. 42Али ако му се на ћелавом челу или ћелавом затиљку појави бело обољење са црвенилом, то је губа избила по ћелавом челу или ћелавом затиљку. 43Нека га свештеник прегледа. Ако примети обољење с белим отоком и црвенилом на његовом ћелавом челу или ћелавом затиљку, налик губи на кожи, 44човек је губав, нечист је. Нека га свештеник прогласи нечистим; обољење му је на глави.

45Онај ко оболи од обољења губе, нека носи раздрту одећу; коса нека му буде распуштена; а горњу усну нека покрије и нека виче: ’Нечист! Нечист!’ 46Он ће бити нечист докле год је обољење на њему. Пошто је нечист нека живи одвојено: боравиште ће му бити изван табора.

Прописи за одећу губавих

47Ако се обољење губе13,47 Ова реч вероватно означава плесан, буђ. појави на вуненој или ланеној одећи, 48било на основи било на потки, или на кожи, или на било чему израђеном од вуне; 49те ако је обољење на одећи, или на кожи, на основи или на потки, или било каквом предмету од коже, зеленкасте или црвенкасте боје, то је обољење губе. Нека се покаже свештенику. 50Када свештеник прегледа обољење, нека затвори заражени предмет на седам дана. 51Седмог дана нека прегледа заражени предмет. Ако се обољење проширило по одећи, било на основи било на потки, или на кожи, или на било чему израђеном од коже, чему год да кожа служи, то је злоћудно обољење губе; предмет је нечист. 52Нека спали одећу, основу или потку, било да је од вуне или од лана, или какав предмет од коже на коме се нађе обољење, јер је то злоћудна губа. То нека се спали!

53Свештеник нека изврши преглед. Ако се обољење није проширило по одећи, основи или потки, или по било каквом предмету од коже, 54нека свештеник нареди да се опере предмет на коме је обољење. Затим нека га затвори на још седам дана. 55Свештеник нека прегледа заражени предмет након што је био опран. Ако процени да обољење није променило изглед, иако се није проширило, нечист је. Спали га било да се обољење налази на спољашњој или унутрашњој страни предмета. 56Ако свештеник види да се обољење повукло након прања, нека откине то место с одеће, или с коже, с основе или потке. 57Али ако се обољење опет појави на одећи, на основи или потки, или на било каквом предмету од коже, што год је захваћено обољењем, нека се то спали. 58А одећу, основу или потку, или било какву ствар од коже, с које оде обољење након што је опереш, треба поново опрати и биће чиста.“

59То су прописи о обољењу губе на одећи од вуне или лана, на основи или на потки, или на било каквом предмету од коже, да прогласе шта је чисто или нечисто.

Hoffnung für Alle

3. Mose 13:1-59

Anweisungen über die Feststellung von Aussatz

1Der Herr sagte zu Mose und Aaron: 2»Wenn jemand auf seiner Haut eine Schwellung, einen Ausschlag oder einen hellen Fleck entdeckt und darum Verdacht auf Aussatz besteht, dann soll er zum Priester gebracht werden, zu Aaron oder zu einem seiner Söhne. 3Der Priester untersucht die erkrankte Stelle: Ist das Haar dort weiß geworden und erscheint die Haut tiefer als ringsum, dann ist es Aussatz, und der Priester muss den Kranken für unrein erklären. 4Wenn der Fleck zwar weiß ist, aber nicht tiefer liegt als die Haut ringsum und sich das Haar auch nicht weiß verfärbt hat, soll der Priester den Betreffenden für sieben Tage an einen abgesonderten Ort schicken. 5Am Ende dieser Woche untersucht ihn der Priester erneut. Sieht er, dass der weiße Fleck sich auf der Haut nicht weiter ausgebreitet hat, soll er den Betreffenden ein weiteres Mal für sieben Tage an einen abgesonderten Ort schicken. 6Danach begutachtet ihn der Priester noch einmal. Sieht er, dass die Verfärbung der Haut nachgelassen und die Krankheit sich nicht weiter ausgebreitet hat, soll er ihn für rein erklären; denn der Fleck ist nur ein Hautausschlag. Der Kranke muss lediglich seine Kleider waschen, dann ist er wieder rein. 7Wenn sich aber der Ausschlag wider Erwarten doch noch ausbreitet, nachdem der Priester den Kranken untersucht und für rein erklärt hat, soll er sich erneut dem Priester zeigen. 8Stellt dieser dann fest, dass der Ausschlag doch weiter um sich greift, muss er den Kranken für unrein erklären, weil es Aussatz ist.

9Immer wenn bei einem Menschen Verdacht auf Aussatz besteht, soll er zum Priester gebracht werden. 10Sieht dieser eine weiße Schwellung mit weiß verfärbten Haaren und wild wucherndem Fleisch, 11dann ist es weit fortgeschrittener Aussatz. Der Priester muss den Kranken sofort für unrein erklären, ohne ihn vorher noch zur Beobachtung an einen abgesonderten Ort zu schicken. 12Wenn sich aber der Aussatz rasch auf der Haut ausbreitet und den Kranken von Kopf bis Fuß bedeckt, 13wenn also der Priester sieht, dass der Aussatz die Haut ganz erfasst hat, erklärt er den Betreffenden für rein. Weil die Haut dann ganz weiß ist, gilt er als rein. 14Zeigt sich aber wucherndes Fleisch, ist er unrein. 15Der Priester muss ihn, sobald er es sieht, für unrein erklären. Wild wucherndes Fleisch ist in jedem Fall unrein, denn es handelt sich um Aussatz. 16Bildet sich aber das wuchernde Fleisch zurück und wird die Stelle wieder weiß, soll der Betreffende den Priester aufsuchen. 17Sieht dieser, dass die Haut dort tatsächlich wieder weiß geworden ist, erklärt er ihn für rein.

18Wenn sich auf der Haut eines Menschen ein Geschwür bildet und wieder abheilt, 19dann aber an dieser Stelle eine weiße Schwellung oder ein weißlich-roter Fleck entsteht, soll der Kranke sich dem Priester zeigen. 20Stellt dieser eine Vertiefung der Haut und weiß gewordenes Haar fest, erklärt er den Kranken für unrein. Denn dann hat sich an der Stelle, wo vorher das Geschwür war, Aussatz gebildet. 21Sieht der Priester aber, dass sich das Haar nicht weiß verfärbt hat, die Stelle nicht tiefer liegt als die Haut ringsum und auch die Verfärbung schon nachlässt, dann schickt er den Betreffenden für sieben Tage an einen abgesonderten Ort. 22Breitet sich der Hautausschlag in dieser Zeit weiter aus, erklärt der Priester den Kranken für unrein, denn es handelt sich um Aussatz. 23Wird aber der Fleck nicht größer, dann ist es die Narbe des abgeheilten Geschwürs. Der Priester soll den Betreffenden für rein erklären.

24Wenn jemand eine Brandwunde hat und sich dort ein weiß-roter oder weißer Fleck bildet, 25muss er den Priester aufsuchen. Stellt dieser fest, dass sich das Haar dort weiß verfärbt hat und die Stelle tiefer liegt als die Haut ringsum, dann handelt es sich um Aussatz, der in der Brandwunde ausgebrochen ist. Der Priester erklärt den Kranken für unrein, weil er aussätzig ist. 26Bemerkt der Priester aber keine weißen Haare im Bereich des Flecks und auch keine Vertiefung oder starke Verfärbung der Haut, dann soll er den Kranken für sieben Tage an einen abgesonderten Ort schicken. 27Stellt er am siebten Tag fest, dass sich der Fleck ausgebreitet hat, muss er den Kranken für unrein erklären, denn es handelt sich um Aussatz. 28Wenn aber der Fleck nicht größer wird und die Haut wieder annähernd normal aussieht, ist es nur die Narbe der Brandwunde. Darum erklärt der Priester ihn für rein.

29Bekommt jemand, egal ob Mann oder Frau, auf der Kopfhaut oder auf der Haut unter dem Bart einen Ausschlag, 30soll der Priester die Stelle untersuchen. Sieht er eine Vertiefung der Haut mit schütterem, gelblichem Haar, erklärt er den Betreffenden für unrein. Es handelt sich um Aussatz an Kopf oder Kinn. 31Stellt der Priester fest, dass die befallene Stelle nicht tiefer liegt als die umliegende Haut, die Haare sich aber trotzdem verfärbt haben, soll er den Kranken für sieben Tage an einen abgesonderten Ort schicken. 32Sieht der Priester am siebten Tag, dass der Ausschlag sich nicht ausgebreitet hat, kein gelbliches Haar dort zu finden ist und die Stelle auch nicht tiefer liegt, 33dann soll der Kranke sich rasieren, aber die befallene Stelle aussparen. Der Priester schickt ihn für weitere sieben Tage an einen abgesonderten Ort. 34Stellt er danach fest, dass sich der Ausschlag nicht weiter ausgebreitet hat und die Haut dort auch nicht tiefer liegt als ringsum, soll er den Betreffenden für rein erklären. Dieser wäscht seine Kleider und gilt dann als rein. 35Wenn sich der Ausschlag wider Erwarten doch noch ausbreitet, 36soll der Priester den Kranken erneut untersuchen und ihn, sobald er es sieht, für unrein erklären. Er braucht gar nicht erst nach gelblichen Haaren zu suchen. 37Sieht er aber, dass der Ausschlag zum Stillstand gekommen und schwarzes Haar nachgewachsen ist, dann ist der Betreffende wieder gesund, und der Priester erklärt ihn für rein.

38Bilden sich auf der Haut eines Mannes oder einer Frau weiße Flecken, 39soll der Priester sie untersuchen. Sind die Flecken nur weißlich-blass, dann handelt es sich um einen gutartigen Ausschlag, und der Betreffende ist rein.

40-41Verliert ein Mann die Haare auf seinem Kopf, sei es am Hinterkopf oder an der Stirnseite, bleibt er trotzdem rein. 42-43Wenn aber an der kahlen Stelle ein weiß-rötlicher Ausschlag entsteht, muss der Priester den Mann gründlich untersuchen. Stellt er fest, dass sich dort auch eine Schwellung gebildet hat, die genau wie Aussatz am Körper aussieht, 44dann hat der Mann Aussatz, und der Priester muss ihn für unrein erklären.«

Das Verhalten von Aussätzigen

45»Ein Aussätziger soll zerrissene Kleider tragen, das Haar ungeschnitten und ungekämmt lassen, den Bart verhüllen und immer wieder rufen: ›Unrein, unrein!‹ 46Solange er vom Aussatz befallen ist, gilt er als unrein. Er soll außerhalb des Lagers wohnen, abgesondert von allen anderen.«

Schimmelpilzbefall an Gebrauchsgegenständen

47-49»Wenn an einem Kleidungsstück oder Gewebe aus Wolle oder Leinen, an einem Stück Leder oder an irgendetwas anderem, das aus Leder gemacht ist, ein grünlicher oder rötlicher Fleck auftritt, dann ist es von Schimmel befallen, und man soll es dem Priester zeigen. 50Dieser begutachtet die Stelle und schließt den betreffenden Gegenstand sieben Tage lang ein. 51Stellt er am siebten Tag fest, dass sich der Befall ausgebreitet hat, dann ist es fressender Schimmel. Der Gegenstand ist dadurch unrein 52und muss verbrannt werden. Weil der Schimmel sich immer weiter ausbreiten würde, muss das befallene Stück restlos beseitigt werden, ganz gleich ob es aus Wolle, Leinen oder Leder gemacht ist. 53Stellt der Priester aber fest, dass der Schimmelfleck nicht größer geworden ist, 54ordnet er an, dass man das Stück wäscht und weitere sieben Tage einschließt. 55Sieht der Priester nach dieser Zeit, dass der Fleck zwar nicht größer geworden ist, aber immer noch so aussieht wie vorher, ist der betreffende Gegenstand unrein und muss verbrannt werden. Denn der Schimmel hat sich tief eingefressen. Dabei spielt es keine Rolle, ob die Außenseite oder die Innenseite befallen ist. 56Bemerkt der Priester aber, dass die Stelle durch das Waschen blass geworden ist, soll er sie aus dem Stoff oder Leder heraustrennen. 57Falls nun wiederum Schimmel an einer anderen Stelle auftritt, muss das Stück verbrannt werden, denn der Schimmel hat es bereits ganz befallen. 58Ist der Schimmel jedoch nach dem Waschen verschwunden, wäscht man das Stück noch einmal. Danach ist es rein.

59Dies sind die Vorschriften über Schimmelpilzbefall an einem Kleidungsstück oder Gewebe aus Wolle oder Leinen, an einem Stück Leder oder an irgendetwas anderem, das aus Leder gemacht ist. Mit Hilfe dieser Bestimmungen soll entschieden werden, ob der befallene Gegenstand rein oder unrein ist.«