2. Књига о царевима 10 – NSP & NIVUK

New Serbian Translation

2. Књига о царевима 10:1-36

Истребљење Ахавових потомака

1Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј је написао писма и послао их језраелским главарима, старешинама и одгојитељима Ахавових синова у Самарију, говорећи: 2„Сад, кад ово писмо дође до вас, пошто сте слуге свога господара, а са вама су синови вашег господара; и пошто имате бојна кола и коње, утврђени град и оружје, 3гледајте ко је најбољи и најдостојнији међу синовима вашег господара, поставите га на престо његовог оца, па се борите за дом свога господара.“

4А они, силно уплашени, рекоше: „Ево, два цара нису могла да му се одупру; како ћемо му се ми одупрети?“

5Тада су управитељ двора, начелник града, старешине и одгојитељи послали поруку Јују, говорећи: „Твоји смо поданици; урадићемо све што нам кажеш. Ми нећемо никога постављати за цара; чини што ти драго.“

6Он им је написао друго писмо говорећи: „Ако сте уз мене, и ако мене слушате, узмите главе синова свога господара и дођите к мени у Језраел сутра у ово доба.“

А цареви синови, њих седамдесет, били су са великашима града, који су их одгајали. 7Кад је ово писмо дошло к њима, узели су цареве синове и поклали свих седамдесет. Затим су ставили њихове главе у котарице и послали му у Језраел. 8Гласник дође и јави му: „Донели су главе царевих синова.“

Он рече: „Ставите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.“

9Ујутро је изашао, стао и рекао свему народу: „Ви нисте криви; ево, ја сам се уротио против свога господара и убио га; али ко је побио ове овде? 10Знајте, дакле, да ништа од Божије речи коју је Господ рекао за дом Ахавов, неће остати неиспуњено. Господ је учинио што је рекао преко свога слуге Илије.“

11Затим је Јуј побио све преостале од дома Ахавовог у Језраелу, и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике; није му оставио никога на животу.

12Потом се подигао, па је отишао и дошао у Самарију. А на путу, код Вет-Акада пастирског, 13Јуј наиђе на браћу Охозије, цара Јудиног. Он их упита: „Ко сте?“

Они одговорише: „Ми смо Охозијина браћа и идемо да поздравимо цареве и царичине синове.“

14Али он рече: „Похватајте их живе!“ Похватали су их живе, и заклали их на студенцу код Вет-Акада, њих четрдесет двојицу; није поштедео ни једног од њих.

15Кад је отишао оданде, наишао је на Јонадава, сина Рихавовог, који му је пошао у сусрет. Он га поздрави и рече му: „Је ли твоје срце одано мени, као што је моје срце одано теби?“

Јонадав одговори: „Јесте.“

„Ако јесте – одговори Јуј – дај ми руку.“ Овај му даде руку, а Јуј га узе к себи у кола. 16Јуј рече: „Пођи са мном да видиш моју ревност за Господа.“ Тако га је повезао са собом у колима.

17Кад је Јуј дошао у Самарију, побио је све који су остали Ахаву у Самарији, док их није истребио, по речи Господњој која је саопштио Илији.

Истребљење Валових верника

18Затим је Јуј сакупио сав народ и рекао им: „Ахав је мало служио Валу а Јуј ће му служити много. 19Зато ми позовите све Валове пророке, све његове слуге и све његове свештенике; нека ниједан не изостане, јер хоћу да принесем Валу велику жртву. Ко изостане, неће остати на животу.“ Но, Јуј је поступао лукаво, како би уништио Валове вернике.

20Јуј рече: „Сазовите сабор у част Валу!“ Они га сазваше. 21Јуј је послао поруку по свем Израиљу, тако да су дошле све Валове слуге; није било ниједног који није дошао. Пошто су ушли у Валов храм, Валов храм се напунио од краја до краја. 22Тада Јуј рече чувару одеће: „Донеси одећу за све Валове слуге.“ Тако су им донели одећу.

23Затим Јуј уђе у Валов храм са Јонадавом, сином Рихавовим, и рече Валовим слугама: „Проверите и погледајте да нема којег слуге Господњег међу вама, него само Валових слугу.“ 24Потом су ушли да принесу жртве и свеспалнице. А Јуј је поставио напоље осамдесет људи и рекао: „Ако који од вас допусти да побегне и један од људи које дајем у ваше руке, својим ће животом платити за његов живот.“

25Кад је завршио с приношењем свеспалнице, Јуј рече стражарима и заповедницима: „Уђите и побијте их; нека нико не умакне.“ Тако су их побили оштрицом мача. Затим су их стражари и заповедници избацили напоље, па су ушли у унутрашњост Валовог храма, 26изнели свети стуб из Валовог храма и спалили га. 27Валов лик су изломили и срушили Валов храм; од њега су начинили заходе, све до данас.

28Тако је Јуј истребио Вала из Израиља. 29Ипак, Јуј се није одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, на које је навео Израиљ; од златних телади, који су били у Ветиљу и у Дану.

30Господ рече Јују: „Зато што си учинио добро чинећи што је праведно у мојим очима, и зато што си урадио са домом Ахавовим све по жељи мога срца, зато ће твоји синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ 31Али Јуј није свим срцем следио Закон Господа, Бога Израиљевог, и није се одвратио од греха Јеровоама, на које је навео Израиљ.

32У то време је Господ почео да крњи Израиљ, јер их је Азаило побеђивао на целом подручју Израиља: 33источно од Јордана по свој земљи Галадовој – Гадовце, Рувимовце, и Манасијевце – од Ароира код потока Арнона, све до Галада и Васана.

Јујев крај

34Остала Јујева дела и све што је учинио, и његова сила, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских?

35Јуј се упокојио са својим прецима, и био је сахрањен у Самарији. На његово место се зацарио његов син Јоахаз. 36Јуј је владао над Израиљем у Самарији двадесет осам година.

New International Version – UK

2 Kings 10:1-36

Ahab’s family killed

1Now there were in Samaria seventy sons of the house of Ahab. So Jehu wrote letters and sent them to Samaria: to the officials of Jezreel,10:1 Hebrew; some Septuagint manuscripts and Vulgate of the city to the elders and to the guardians of Ahab’s children. He said, 2‘You have your master’s sons with you and you have chariots and horses, a fortified city and weapons. Now as soon as this letter reaches you, 3choose the best and most worthy of your master’s sons and set him on his father’s throne. Then fight for your master’s house.’

4But they were terrified and said, ‘If two kings could not resist him, how can we?’

5So the palace administrator, the city governor, the elders and the guardians sent this message to Jehu: ‘We are your servants and we will do anything you say. We will not appoint anyone as king; you do whatever you think best.’

6Then Jehu wrote them a second letter, saying, ‘If you are on my side and will obey me, take the heads of your master’s sons and come to me in Jezreel by this time tomorrow.’

Now the royal princes, seventy of them, were with the leading men of the city, who were bringing them up. 7When the letter arrived, these men took the princes and slaughtered all seventy of them. They put their heads in baskets and sent them to Jehu in Jezreel. 8When the messenger arrived, he told Jehu, ‘They have brought the heads of the princes.’

Then Jehu ordered, ‘Put them in two piles at the entrance of the city gate until morning.’

9The next morning Jehu went out. He stood before all the people and said, ‘You are innocent. It was I who conspired against my master and killed him, but who killed all these? 10Know, then, that not a word the Lord has spoken against the house of Ahab will fail. The Lord has done what he announced through his servant Elijah.’ 11So Jehu killed everyone in Jezreel who remained of the house of Ahab, as well as all his chief men, his close friends and his priests, leaving him no survivor.

12Jehu then set out and went towards Samaria. At Beth Eked of the Shepherds, 13he met some relatives of Ahaziah king of Judah and asked, ‘Who are you?’

They said, ‘We are relatives of Ahaziah, and we have come down to greet the families of the king and of the queen mother.’

14‘Take them alive!’ he ordered. So they took them alive and slaughtered them by the well of Beth Eked – forty-two of them. He left no survivor.

15After he left there, he came upon Jehonadab son of Rekab, who was on his way to meet him. Jehu greeted him and said, ‘Are you in accord with me, as I am with you?’

‘I am,’ Jehonadab answered.

‘If so,’ said Jehu, ‘give me your hand.’ So he did, and Jehu helped him up into the chariot. 16Jehu said, ‘Come with me and see my zeal for the Lord.’ Then he made him ride in his chariot.

17When Jehu came to Samaria, he killed all who were left there of Ahab’s family; he destroyed them, according to the word of the Lord spoken to Elijah.

Servants of Baal killed

18Then Jehu brought all the people together and said to them, ‘Ahab served Baal a little; Jehu will serve him much. 19Now summon all the prophets of Baal, all his servants and all his priests. See that no-one is missing, because I am going to hold a great sacrifice for Baal. Anyone who fails to come will no longer live.’ But Jehu was acting deceptively in order to destroy the servants of Baal.

20Jehu said, ‘Call an assembly in honour of Baal.’ So they proclaimed it. 21Then he sent word throughout Israel, and all the servants of Baal came; not one stayed away. They crowded into the temple of Baal until it was full from one end to the other. 22And Jehu said to the keeper of the wardrobe, ‘Bring robes for all the servants of Baal.’ So he brought out robes for them.

23Then Jehu and Jehonadab son of Rekab went into the temple of Baal. Jehu said to the servants of Baal, ‘Look around and see that no-one who serves the Lord is here with you – only servants of Baal.’ 24So they went in to make sacrifices and burnt offerings. Now Jehu had posted eighty men outside with this warning: ‘If one of you lets any of the men I am placing in your hands escape, it will be your life for his life.’

25As soon as Jehu had finished making the burnt offering, he ordered the guards and officers: ‘Go in and kill them; let no-one escape.’ So they cut them down with the sword. The guards and officers threw the bodies out and then entered the inner shrine of the temple of Baal. 26They brought the sacred stone out of the temple of Baal and burned it. 27They demolished the sacred stone of Baal and tore down the temple of Baal, and people have used it for a latrine to this day.

28So Jehu destroyed Baal worship in Israel. 29However, he did not turn away from the sins of Jeroboam son of Nebat, which he had caused Israel to commit – the worship of the golden calves at Bethel and Dan.

30The Lord said to Jehu, ‘Because you have done well in accomplishing what is right in my eyes and have done to the house of Ahab all I had in mind to do, your descendants will sit on the throne of Israel to the fourth generation.’ 31Yet Jehu was not careful to keep the law of the Lord, the God of Israel, with all his heart. He did not turn away from the sins of Jeroboam, which he had caused Israel to commit.

32In those days the Lord began to reduce the size of Israel. Hazael overpowered the Israelites throughout their territory 33east of the Jordan in all the land of Gilead (the region of Gad, Reuben and Manasseh), from Aroer by the Arnon Gorge through Gilead to Bashan.

34As for the other events of Jehu’s reign, all he did, and all his achievements, are they not written in the book of the annals of the kings of Israel?

35Jehu rested with his ancestors and was buried in Samaria. And Jehoahaz his son succeeded him as king. 36The time that Jehu reigned over Israel in Samaria was twenty-eight years.