Темељи хришћанске службе
1Од Павла, апостола Христа Исуса по Божијој вољи, у складу са обећањем живота који је у Христу Исусу,
2Тимотеју, вољеном детету, милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашега.
3Захвалан сам Богу, којему, као и моји преци, служим чистом савешћу, док те се непрестано, спомињем у својим молитвама дан и ноћ. 4Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, па да се испуним радошћу. 5Сећам се твоје искрене вере, оне вере која је прво заживела у твојој баки Лоиди, а онда и у твојој мајци Евникији, а уверен сам да је и у теби.
Павле подстиче Тимотеја да одважно проповеда Радосну вест
6Због тога те подсећам да распламсаш дар који ти је Бог дао након што сам положио руке на тебе. 7Јер Бог нам није дао Духа који нас чини плашљивим, него Духа који нас испуњава силом, љубављу и разборитошћу.
8Не стиди се да сведочиш за нашега Господа, ни мене, његовога сужња, него ми се придружи у страдању за Радосну вест, ослањајући се на силу Божију. 9Он нас је спасао и позвао на живот светости, не по нашим делима, него по своме науму и милости, која нам је дата у Христу Исусу пре почетка времена. 10Та милост се сада објавила доласком нашег Спаситеља Христа Исуса, који је уништио смрт и обасјао нас животом и нераспадљивошћу посредством Радосне вести. 11А мене је Бог поставио за проповедника, апостола, и учитеља. 12Због тога и трпим све ово. Ипак, не стидим се, јер знам у кога сам се поуздао, а уверен сам да је он у стању да сачува оно што ми је поверено до онога Дана.
13Чврсто се држи здравих речи које си чуо од мене, узимајући их као узор, те остани у вери и љубави која је у Христу Исусу. 14Чувај добро завештање које ти је поверено посредством Духа Светог који пребива у нама.
15А знаш да су се сви у Малој Азији окренули од мене; међу њима су и Фигел и Ермоген.
16Нека Господ покаже милосрђе Онисифоровом дому, јер ме је много пута окрепио и није се постидео мојих окова. 17Штавише, када је дошао у Рим, он ме је брижљиво потражио и нашао ме. 18Нека му Господ искаже своје милосрђе у онај дан. А и ти врло добро знаш колико је он учинио за мене у Ефесу.
Salutation
1Paul, apôtre de Jésus-Christ par la volonté de Dieu, chargé d’annoncer la vie promise par Dieu et accessible dans l’union avec Jésus-Christ, 2salue Timothée, son cher enfant :
Que Dieu le Père et Jésus-Christ, notre Seigneur, t’accordent grâce, compassion et paix.
Paul remercie Dieu pour Timothée
3Je suis reconnaissant envers Dieu, que je sers avec une conscience pure, à l’exemple de mes ancêtres1.3 Les ancêtres de Paul étaient des Juifs pieux (voir Ph 3.4-5)., lorsque continuellement, nuit et jour, je fais mention de toi dans mes prières. 4Je me rappelle tes larmes1.4 Au moment du départ de Paul d’Ephèse. et j’éprouve un vif désir de te revoir afin d’être rempli de joie.
5Je garde le souvenir de ta foi sincère, cette foi qui se trouvait déjà chez ta grand-mère Loïs et ta mère Eunice. A présent, elle habite aussi en toi, j’en suis pleinement convaincu.
Invitation au courage et à la fidélité
Ravive la flamme !
6C’est pourquoi je te le rappelle : ravive le don que Dieu t’a fait dans sa grâce lorsque je t’ai imposé les mains. 7Dieu nous a donné un Esprit qui, loin de faire de nous des lâches, nous rend forts, aimants et réfléchis.
8N’aie donc pas honte de rendre témoignage au sujet de notre Seigneur. N’aie pas non plus honte de moi qui suis ici en prison pour sa cause1.8 Paul est prisonnier à Rome parce qu’il a prêché l’Evangile.. Au contraire, souffre avec moi pour l’Evangile selon la force que Dieu donne. 9C’est lui qui nous a sauvés et nous a appelés à mener une vie sainte. Et s’il l’a fait, ce n’est pas à cause de ce que nous avons fait, mais bien parce qu’il en avait librement décidé ainsi, à cause de sa grâce.
Cette grâce, il nous l’a donnée de toute éternité en Jésus-Christ. 10Et maintenant elle a été révélée par la venue de notre Sauveur Jésus-Christ. Il a brisé la puissance de la mort et, par l’Evangile, a fait resplendir la lumière de la vie et de l’immortalité.
11C’est pour annoncer cet Evangile que j’ai été établi prédicateur, apôtre et enseignant. 12C’est aussi la raison de mes souffrances présentes. Mais je n’en ai pas honte, car je sais en qui j’ai mis ma confiance et j’ai la ferme conviction qu’il est assez puissant pour garder tout ce qu’il m’a confié jusqu’au jour du jugement.
13Tu as entendu de moi des paroles saines : fais-en ton modèle pour l’appliquer dans la foi et l’amour qui se trouvent dans l’union avec Jésus-Christ. 14Garde intact, par l’Esprit Saint qui habite en nous, le bien précieux qui t’a été confié.
Le courage d’Onésiphore
15Comme tu le sais, tous ceux qui sont dans la province d’Asie m’ont abandonné, entre autres Phygèle et Hermogène. 16Quant à Onésiphore, que le Seigneur manifeste sa compassion à toute sa famille. En effet, il m’a souvent réconforté et il n’a pas eu honte de moi parce que je suis en prison. 17Au contraire, dès son arrivée à Rome, il s’est mis activement à ma recherche, et il a fini par me trouver. 18Que le Seigneur lui donne d’avoir part à la compassion du Seigneur au jour du jugement. Tu sais aussi mieux que personne combien de services il m’a rendus à Ephèse.
